Превара до преваре: СДП наставио да држи свијећу онима који краду

Предсједништво СДП је, одлуком да остане у чврстом загрљају са ДПС-ом, само наставило континуитет политике те партије, познате по низу обмана и превара.

Бројни су примјери одлука СДП-а којима су изиграли јавност и опозицију. Ту се у првом реду намеће повлачење одлуке да се склопи коалиција са опозиционим политичким субјектима након прошлогодишњих локалних избора у Подгорици.

Упркос томе што је договор с опозицијом о формирању власти у Главном граду малтене био доведен до краја, Социјалдемокртска партија је одустала од тога, и скпопила савез са ДПС-ом.

Безброј пута су позивали врховног државног тужиоца да испита послове бившег подгоричког градоначелника и функционера ДПС-а Миомира Мугоше, посебно у вези политичке корупције током 2011. године. Ипак, без проблема су у понедјељак у Скупштини подржали Мугошину кандидатуру за амбасадора у Словенији.

У Никшићу су 2012. године оптужили ДПС да је до већине дошао на сумњив начин, то јест, политичком корупцијом, и да не желе да буду дио такве већине, али су након распуштања СО и нових избора опет пришли ДПС-у, кога су претходно теретили да је корумпирао одборнике.

По питању приватизација државних фирми, СДП се „противио” продаји КАП-а 2005. године али када су 2009. године Влада Црне Горе и већински власник подгоричког Комбината алуминијума Ен плус група, руског тајкуна Олега Дерипаске, постигли нови уговор, СДП је то подржао, Док сада причају о похари Црне Горе од 800 милиона евра, СДП је гласао за закључке Владе којима се дају гаранције Ен плус групи да се на терет црногорских пореских обвезника задужи код страних банака на стотине милиона евра.

Иако их је опозиција позивала да то не ураде, подржали су приватизацију Телекома 2005. године, упркос чињеници да је њоме нанијета штета Црној Гори. Америчке власти су притом утврдиле да је током те приватизације подмићено више црногорских функционера, укључујући и сестру највишег владиног званичника, која се бави адвокатуром.

Противили су се и препуштању Електропривреде Црне Горе инвеститору из Италије, али су на крају попустили и ту, већ је читав процес продаје акција страној форми водио приватизациони маг СДП-ов потпредсједник Вујица Лазовић.

Још један споран потез СДП-а била је и продаја Југопетрола. Лазовић је 2007. године тврдио да је „ продаја Југопетрола била одлично одрађен посао, практично најбоља приватизација у региону, како због постигнуте цијене, тако и због социјалног програма и других елемената”.

Већ 2010. године на сајту Лазовићевог Савјета за приватизацију, појавио се налаз економских експерата да купац Југопетрола, грчки Хеленик петролеум, није докапитализовао ту компанију иако је то након приватизације била једна од његових кључних обавеза.

Док данас горе од жеље да сачувају Краљичину плажу од незаконите продаје сумњивим инвеститорима и на штету државе, то нијесу радили када је у питању била намјера продаје увале Валданос. И ту се појављује Лазовић, који је као предсједник Савјета за приватизацију од средине 2007. године био и предсједник Тендерске комисије која је одрећивала судбину Валданоса.

Све ово указује да се политика странке Ранка Кривокапића једино може окарактерисати као превара до преваре.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: