ИН4С

ИН4С портал

СДТ истражује цури ли новац из Регионалног водовода, директор ћути

1 min read
Специјано државно тужилаштво (СДТ) провјерава да ли је било золупотреба у пословању државне компаније Регионални водовод која управља системом за водоснабдијевање црногорског приморја
Baru SDT, Skandal, istraga

зграда Тужилаштва

Специјано државно тужилаштво (СДТ) провјерава да ли је било золупотреба у пословању државне компаније Регионални водовод која управља системом за водоснабдијевање црногорског приморја.

Из СДТ-а су потврдили незваничне информације “Вијести” да испитују пословање државне фирме којом руководи Горан Јеврић, али детаљне информације о више предмета који су формирани – нијесу саопштили.

“Наведени предмети су у фази извиђаја и у истима се предузимају одговарајуће истражне радње”, одговорено је званично “Вијестима” из СДТ-а.

Јеврић није одговорио на питања “Вијести” о разлозима због којих је тужилаштво покренуло извиђај.

Блокада рачуна

“Вијести” незванично сазнају да је СДТ почео да се бави пословањем фирме након што је Државна ревизорска институција (ДРИ) крајем 2017. године објавила ревизорски извјештај о пословању Регионалног водовода. Врховна ревизија је дала негативно мишљење због бројних пропуста које је пронашла, а према незваничним информацијама “Вијести”, ДРИ тренутно ради контролну ревизију.

Регионални водовод је доспио у жижу јавности у августу прошле године када му је аустријска компанија Штрабаг блокирала рачун како би наплатила 12 милиона евра које је добила у судском спору који је прије девет година покренула против њих.

ДРИ је претходно у ревизији упозорио да на финансијски положај предузећа може утицати тај судски спор који до завршетка ревизије није био окончан.

„Најзначајнији судски спор који може утицати на финансијски положај предузећа је спор са извођачем Штрабаг, који је покренуо арбитражни поступак против пред Међународном трговинском комором у Паризу, зато што је предузеће због непоштовања уговорних обавеза од стране извођача радова раскинуло уговор о изградњи на регионалном водоводном систему. Штрабаг је у новембру 2014. године поднио захтјев Привредном суду у Подгорици да потврди арбитражну одлуку како би постала правно обавезујућа”, пише у извјештају ДРИ.

Међународна трговинска комора у Паризу, у марту 2013. пресудила је да Регионални водовод аустријској компанији мора платити 9.457.280 евра на име главнице, 1.063.912 камате, 501.693 за судске трошкове, као и камату на износ од 190.000 евра коју је Штрабаг дао као гаранцију код суда у Бечу против активирања чинидбене гаранције.

Регионални водовод је након тога саопштио да не признаје одлуку арбитраже из Париза и тражио нове преговоре са Штрабагом. Међутим, Штрабаг је 2014. покренуо код домаћих судова поступак признавања одлуке арбитражног поступка. Привредни суд је три пута одбијао да потврди одлуку, а Апелациони суд је сваки пут поништавао ту одлуку и тражио поновно одлучивање, што је и коначно урадио у августу прошле године.

За штету која је пореским обвезницима направљена у износу од 12 милиона еура за сада нико није одговарао.

Гаранција Владе

Због блокада рачуна, Регионални водовод је имао проблеме у редовном пословању, па су његове доспјеле обавезе до 24. априла ове године достигле суму од 2,51 милион евра.

Влада је крајем априла ове године дала Регионалном водоводу гаранцију да од Прве банке и Ерсте банке узме укупно 10 милиона еура и тим новцем измири нагомилане дугове од око 9,29 милиона евра.

Блокада рачуна највише је погодила запослене у тој компанији који нијесу примили плату од 26. јула прошле године. Дуг за зараде запослених, укључујући порезе и доприносе, достигао је на крају априла 870.000 евра.

За вријеме блокаде рачуна, запосленима су исплаћиване зараде на име кредитних позајмица које су узимали код Прве банке и то у висини од двије трећине зараде које враћају са каматом.

“Према информацијама добијеним од Регионалног водовода, на дан 24. 4. 2019. године, за 253 дана трајања блокаде Штрабаг је са рачуна наплатио 5,69 милиона евра, док преостали дуг износи 6,28 милиона (не рачунајући припадајуће камате које се процјењују на преко 500.000 евра)” писало је у Владином документу који је усвојен крајем априла када је дата гаранција предвиђена овогодишњим Законом о буџету.
Међу другим доспјелим обавезама је и дуг према Министарству финансија од 775.000 евра које је умјесто тог јавног предузећа платило рату за кредит узет од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).

Приход Регионалног водовода лани је износио 7,9 милиона евра.

Дали неистинит износ кредита, нијесу рађене пореске контроле
ДРИ је у ревизији утврдио да Регионални водовод у документима о финансијском пословању у 2016. години није дао истинит и објективан приказ о кредитном задужењу.

Како је објашњено у извјештају, у билансу стања фирме дугорочни кредити су приказани у износу од 19,52 милиона еура, док је ревизијом утврђено да они на крају 2016. години износе 21,04 милиона евра.

Ревизијом је утврђено да је предузеће у финансијским расходима приказало и обрачун камате по кредиту Међународног удружења за развој (ИДА) у износу од 249.100 иако “није вршило отплату накнаде (камате) по кредиту, већ је исту вршило Министарство финансија”.

“Ревизијом је утврђено да се у предузећу не врше контроле неког сегмента пословања од стране пореског органа (Пореске управе или органа јединице локалне самоуправе у чијој су надлежности послови утврђивања, наплате и контроле пореза) иако је предузеће у складу са Законом о пореској администрацији порески обвезник који подлијеже обавези плаћања пореза” пише, између осталог, у извјештају ДРИ.

Вишегодишње пословање са Првом банком

Регионални водовод и Прва банка били су у жижи јавности 2010. године када је откривено да је банка вратила Влади 11 од укупно од 44 милиона еура позајмице. Новац за прву рату је враћен тако што је из државног трезора уплаћен милион еура на рачун Регионалног водовода у Првој банци. Банка је тај милион одмах уплатила трезору на име враћања кредита, односно прве рате.

У року краћем од пола сата, трезор је 11 пута уплатио по милион еура Регионалном водоводу у Првој банци, а банка је обавила 11 уплата трезору по милион еура, и “измирила” прву рату кредита. Влада је на основу посебног закона тада помогло Прву банку која је запала у озбиљне финансијске проблеме.

Прву банку контролише Ацо Ђукановић, рођени брат предсједника државе Мила Ђукановића.

Извор: Вијести

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy