У судници „Код Сузане“: „Пресуда“ породици Чађеновић, врховни Катнић и Толстојевски (ВИДЕО)

Судија Сузана Мугоша је другог дана суђења за аферу Државни удар на самом почетку задала низак ударац чији су потмули бол дубоко осјетили сви они који суђење пратили. Породици оптуженог Михаила Чађеновића по одлуци Мугоше није дозвољено да присуствују суђењу.

Огријешивши се о резон хуманости, којим се морају или би барем морали да се воде они који одлучују о људским судбинама, судија Мугоша није се обазирала на чланове Михаилове породице, који су јутрос пред Вишим судом сазнали да неће моћи да виде свог сина и брата Михаила.

„Након седам мјесеци имао сам прилику да уживо видим своје дијете у судници… И то ми је ускраћено због одлуке судије Мугоше да породица не може да присуствује суђењу. То је срамно… Застиђе за Црну Гору и , уопште, за правну државу“, успио је, гушећи бол, да каже пред камерама отац Михаила Чађеновића, Миљан Чађеновић.

Судија Мугоша данас је у једном наврату казала да се никога не плаши. Надајмо се да је макар мало слагала и да страх бар пред Богом има.

СДТ те тужи, СДТ ти суди: Јовановић пита Катнића колико ће робијати

Други дан процеса за аферу Државни удар јасно је истакао „снаге“ државних институција судства и тужилаштва. Потчињен однос судства пред СДТ-ом, оличеном у лику Миливоја Катнића, обиљежио је ток данашњег суђења.

Чињенично стање, према коме је судија Сузана Мугоша тек глумац у представи суђења, а Катнић заправо „главнокомандујући“, одлично је илустровао детаљ на самом завршетку испитивања оптуженог Милоша Јовановића.

Наиме, након испитивања, Јовановић се окренуо пут Катнића и упитао га колико ће робије добити.

То што Јовановић није према логици ствари упутио ово питање судији Мугоша, говори о томе да је оптужени и сам препознао ко заправо доноси одлуке и зашто судија има један однос према тужилаштву а други према одбрани.

Подјетимо да је оптужени Братислав Дикић јуче пред судом изјавио да му је СДТ Миливоје Катнић приликом претходних саслушавања, у новембру прошле године, „обећао“ робију:

„Тада ми је Катнић први пут запријтио казавши: ‘Ја ћу теби, генерале, спаковати робију, а суд нека те ослободи па нека ти плате.‘“

Иначе, Ми­лош Јо­ва­но­вић, др­жа­вља­нин Србије, до­бро­вољ­но се пре­дао цр­но­гор­ским вла­сти­ма 30. децембра 2016. Он је сам до­шао у Под­го­ри­цу и при­ја­вио се по­ли­ци­ји, мјесец дана након што је то учинио Александар Синђелић, а од­мах на­кон то­га је пре­ба­чен у спу­шки за­твор. Јо­ва­но­вић се, како је изјавио, до­бро­вољ­но пре­дао ка­ко би утвр­дио због че­га га по­тра­жу­ју над­ле­жни цр­но­гор­ски ор­га­ни и да би до­ка­зао да не­ма ве­зе са дје­лом ко­је му се ста­вља на те­рет.

У на­ред­би за про­ши­ре­ње ис­тра­ге у афери Државни удар, СДТ је на­вело да је осум­њи­че­ни Јо­ва­но­вић, по­сту­па­ју­ћи по упут­стви­ма ор­га­ни­за­то­ра и дру­гих чла­но­ва гру­пе, на­кон пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра тре­ба­ло да до­ђе у Под­го­ри­цу и ка­ме­њем раз­би­је ста­кла на про­сто­ри­ја­ма Де­мо­крат­ског фрон­та. Интересантно је да му је Александар Сиђелић, према наводима СДТ-а, дао адресу објекта странке који треба да уништи, а именована адреса је Ул. Војислава Грујића бр. 4, што је старо сједиште Српске народне странке, данашње НСД. У на­ред­би СДТ-а за проширење истраге, Јо­ва­но­вић је у стар­ту од­у­стао од из­вр­ше­ња овог дје­ла.

Подсјетимо такође да наа данашњем суђењу судија Мугоша није дозволила Јовановићу да одговори како је дошао у Црну Гору поред црвене Интерполове потјернице, на шта је бурно реаговао адвокат одбране, казавши да предсједница судског вијећа сугерише Јовановићу како да одговори.

Ко то јаше на коњу краља Николе – Јесењин, Пушкин, Толстојевски…?

Суђење је, поред опскурних горенаведених момената, имало и оне комичне. Тешко се било не насмијати када је тужилац Саша Чађеновић, испитујући Братислава Дикића, навео да Пушкина зове Јесењином.

Чађеновић је, послушајући сугестију главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, упитао Дикића да ли се фотографисао испред Скупштине, те да ли је то чинио намјенски.

Оптужени није разумио питање па је Чађеновић поновио више пута:

„Да ли сте се сликали поред бисте Јесењина, поред Скупштине?“

https://www.facebook.com/idamjanovic/videos/10214325053902140/

Није чудо што се Дикић збунио. Најприје, испред Скупштине не постоји никаква биста. Постоје споменици… Али ниједан међу њима није посвећен Сергеју Јесењину. Дилема коју је у суду донио Чађеновић – да ли је у питању споменик краљу Николи или споменик руском пјеснику Пушкину – убрзо се разријешила:

„Тако ја зовем Пушкина“, објаснио је Чађеновић, одагнавајући облаке сумње из суднице.

Достојевски или Толстој, или пак Толстојевски – питање је старог вица. Након данашњег виц-испитивања које нам је уприличио Чађеновић, нова пошалица је у наговјештају. Ко јаше на коњу краља Николе – Јесењин или Пушкин, питање је сад!

Суђење се наставља сјутра. Да ли ће као и данас, у судници „Код Сузане“ бити и суза и смијеха, као у правом амбијенту просјечне крчме, или ће завладати нека нова нота, сазнаћемо убрзо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: