СДТ тврди да одговорна лица у банци нијесу злоупотребљавала положај због кредита у францима

Специјално државно тужилаштво (СДТ) донијело је рјешење којим се одбија пет кривичних пријава поднесених против службеника Централне банке, одговорних лица у Хипо Алпе Адрија банци (ХААБ), Хета асет резолушн и судије Основног суда Милене Матовић због кривичног дјела злоупотреба службеног положаја и злоупотреба службеног положаја у привредном пословању, пише Дан.

Пријаве су прије пет година поднијели оштећени клијенти који су узели кредите индексиране у францима Есад Муминовић, Драган Сенић, Весна Јанковић и Станка Чворовић, као и предсједник ПзП-а Небојша Медојевић, један од предлагача Закона о конверзији кредита у францима.

Специјални тужилац Зорица Милановић је у рјешењу о одбацивању кривичних пријава, у које је Дан имао увид, навела да не постоји основана сумња да су лица обухваћена пријавама извршила наведена кривична дјела, нити било које друго дјело за које је надлежно Специјално државно тужилаштво.

Милановић је у рјешењу навела да није нашла да постоји основ сумње да су извршни директор ХААБ-а Кристофер Шоен и друга одговорна лица у банци и Хети злоупотребом положаја, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем дужности, прибавили себи или другом противправну корист.

Специјални тужилац је одбио пријаве, упркос мишљењу судског вјештака економско-финансијске струке Миленка Поповића, који је навео да су кредирани кредити недопуштено шпекулативно пласирање средстава, уз два промјенљива параметра, промјенљиве обавезе по кредиту и промјенљиве каматне стопе, а све у циљу остваривања добити из истог посла по два основа.

“Судски вјештак је у налазу навео да је у уговорима о кредиту у одредби везаној за камате унесена и законом недозвољена обавеза која се односи на кориснике кредита, тј. текст „у основицу за обрачун камате, урачунавају се и износи обрачунате камате и/или затезне камате из претходног периода”, наводи се у рјешењу.

Уговори закључени са претходно наведеним клаузулама су, како је вјештак навео у налазу, супротни одредбама Закона о облигационим односима због нарушеног начела савјесности и поштења и начела једнаких давања и клаузуле о урачунавању неплаћене затезне камате у основицу за обрачун затезне камате за наредни обрачунски период је супротна члану 286 Закона о облигационим односима, те супротно Кодексу, којим је дефинисано да рекламне активности морају одговарати начелу истинитости и морају бити тако прилагођене да не доводе у заблуду, да не крше добре пословне обичаје и да другима не проузрокују штету.

“Вјештак закључује да закључењем спорних уговора нијесу били дефинисани услови који би обезбиједили коректан, поштен однос са клијентима, јер уговором није био задовољен основни облигациони однос и принцип једнаких давања с обзиром да је банка из истог основа остваривала приход по основу промјенљивог курса, по основу промјенљиве каматне стопе при чему клијентима није достављала измијењене планове ануитета, нити обрачуне редовних и затезних камата на који начин су били објективно онемогућени да прате обавезе које имају по основу кредита”, пише у рјешењу Милановић.

Клијенти ХААБ-а, садашње Адико банке, њих близу 300, прије 14 година узимали су кредите код поменуге банке, која их је нудила као најповољније, најсигурније и најефикасније, при чему, како пише у пријави, нису клијентима објаснили ризике које носи овај кредит, те да је банка лажном пропагандом и “ништавним одредбама уговора довела у заблуду клијенге”.

Клијенти су редовно враћали кредит, међутим, 2009. године долази до наглог раста франка и мјесечни ануитети су драстично порасли.

Већина клијената због тога није могла да враћа кредите, па је на крају многим клијентима дуг по основу кредита био већи него када су га узели, упркос дотадашњој отплати рата.

Њихов проблем је на крају резултирао доношењем Закона о конверзији, гдје су већини кредити конвертовани по фиксној каматној стопи од 8,2 одсто.

Међутим, многи су због кредита у францима остали без имовине и изашли оштећени из тог аранжмана са банком.

Вјештак је утврдио да су камате за кредите у францима биле три одсто мање од камата у другим комерцијалним банкама 2006. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: