СДТ у спрези са режимским медијима: Како је „процурео“ напад на опозицију

Строго повјерљиви документ Специјалног државног тужилаштва под називом „Наредба о измјени и проширењу наредбе о спровођењу истраге Кти-С бр. 15/16 од 19. 10. 2016“, која као таква није објављена на званичној страници Тужилаштва, већ мјесец дана волшебно „цури“ у текстове режимских медија, чиме се ствара нездрава атмосфера притиска на црногорску опозицију, тј. у првом реду на Демократски фронт.

Режимским медијима дата је на тај начин прилика (или наредба) да створе погодно тло за предстојећу објаву СДТ Миливоја Катнића, коме је, према реакцији Демократског фронта на данашње објаве у медијима требало мјесец дана да обзнани оно што ДФ већ зна – „да је дио пакленог плана мафије да се обрачунају свим средствима са најјачом и најорганизованијом демократском опозиционом снагом – Демократским Фронтом“.

Обрађивање тла на које ће, сва је прилика, пасти Катнићеве инсинуације о наводној умијешаности „политичких структура“ у (опет под наводницима) „државни удар“, спремљено је тако што се у поменутим медијима појавило оно што Катнић са становишта претпостављене озбиљности своје функције, није могао раније да саопшти: Демократски фронт је крив за све.

На овај начин је у јавности, упркос непостојећим доказима, створено лажно мњење да Демократски фронт стоји на челу „удара“, да је Миливоје Катнић задржао „непристрасну“ улогу, будући да ниједном ријечју није конкретно окривио појединца/појединце из ДФ-а, али је комплетан Фронт као структура, захваљујући медијским наводима, унапријед „окривљен“ и тако направљен још један талас напада на опозицију.

Неидентификовани (летећи објекат) из ДФ-а

На основу докумената Тужилаштва у које је ИН4С имао увид, а на која су се, објављући наводну умијешаност ДФ-а у „удар“, позивали режимски медији након случаја „удара“, не види се никаква конкретна веза појединца/појединаца из ДФ са наводним стварањем терористичке организације и других противправних радњи помињаних на конференцији Тужилаштва.

Најприје, нигдје у поменутој Наредби се не помиње политичар или било ко из Демократског фронта именом и презименом, али се саопштава да је један ,,члан криминалне организације из политичке структуре Демократског фронта“ требало да након избијања хаоса ,,настави командовање лицима која су се сукобила са службеницима Управе полиције“.

Поједини подгорички медији данас су објавили дијелове званичног документа Тужилаштва у коме се види оно што Катнић није раније саопштавао, а што су исти медији, очито имајући увид у наводно строго заштћени документ, објављивали прије мјесец дана.

Непостојећи заказани скуп ДФ-а

Такође, на више мјеста у наведеној проширеној истрази Тужилаштва поменут је планирани скуп Демократског фронта на дан избора, иако из ове политичке структуре није било иницијативе ни за подношење захтјева о одржавању скупа, а камоли конкретне најаве у јавности.

Подсјетићемо да су челници ДФ-а пет дана прије одржавања избора позивали грађане да прије проглашења изборних резултата никако не излазе на улице и славе било чију побједу.

Упркос томе, Тужилаштво инсистира на томе да је скуп ДФ-а не само захтијеван, већ и заказан. Тако би, према наводима Тужилаштва из поменуте Наредбе, окривљени Дикић био у комуникацији са организатором криминалне организације и окривљеним Синђелићем, и то „телефонским апаратима марке Леново који се не могу прислушкивати“ од стране служби безбједности, па би Дикић „предметни телефон након завршетка говора политичара из ДФ-а и отпочињања сукоба са припадницима Управе полиције ради уласка у зграду Скупштине Црне Горе, исти предао за сада неидентификованом члану ДФ-а, који ће наставити командовање лицима која су се сукобила са службеницима УП и ући у просторије Скупштине ЦГ“.

Након осујећења првобитног плана, према документу Тужилаштва, окривљени Широков Едуард (поријеклом из Русије) је позвао Александра Синђелића и затражио му да организује пет лица који би требало да камењем гађају окупљене грађане на протесту ДФ-а и тиме изазову сукобе, као и да пронађе једно лице које ће гађати каменицама просторије ДФ-а и тиме фингирати напад структура блиских Милу Ђукановићу. Ово је требало да изврши окривљени Јовановић Милош, али је по доласку у Подгорицу, напрасно „одустао од плана“.

Занимљиво је да у документу Тужилаштва („Наредба о измјени и проширењу наредбе о спровођењу истраге Кти-С бр. 15/16 од 19. 10. 2016“) се произвољно наводи термин окупљања, односно, непрецизно се поистовјећују термини: скуп, митинг, протест. Правна терминологија у Закону о јавним окупљањима не препознаје као истовјетне наведене изразе и нејасно је зашто их ВДТ у свом званичном документу не употребљава сходно прописаном.

Само Скупштина, или Скупштина и „остале институције“?

У поменутом документу Тужилаштва који је „процурео“ до режимских медија наведено је да су одређени међу оптуженима планирали упад у просторије Скупштине Црне Горе, док се на другом мјесту наводи да је упад требало да буде извршен и у „друге институције“. Навешћемо два примјера овог наоко неважног и летимичног проширења подручја дјеловања криминалне организације:

„Окривљени Дикић Братислав да поступа по упутствима организатора и чланова криминалне организације, те да дође у Црну Гору да на дан парламентарних избора 16. 10. 2016. године и на протестном скупу организованом од стране Демокрафтског фронта држи на окупу друге чланове криминалне организације – протестанте, организује њихово кретање и управља члановима криминалне организације у сукобу са припадницима Управе полиције Црне Горе ради насилног уласка са политичарима у Скупштину Црне Горе„, пише у документу Тужилаштва, док се на другој страни, за окривљеног Алексић Александра „удар“ одједном проширује и на друге институције:

„Окривљени Алексић Александар да својим возилом превози чланове криминалне организације из Србије у Црну Гору, да изнајмљује собе у хотелима и плаћа боравак другим члановима криминалне организације и дочекује чланове криминалне организације у Подгорицу и смјешта их у изнајмљеним собама, те да и сам учествује у нападима на службена лица припадника УП и незаконито и насилно улази у Скупштину Црне Горе и друге институције.“

У документу се наводи да су „окривљени Широков Едуард и Попов Владимир, ради организације криминалног плана у правцу вршења неодређеног броја кривичних дјела тероризам из чл. 447. КЗ ЦГ и кривичних дјела убиство највиших представника Црне Горе из чл. 363 КЗ ЦГ за себе одредили да планирају извршење кривичних дјела у будућности, дају упутства и наредбе члановима криминалне организације у правцу извршења кривичних дјела и да сами врше кривична дјела, а припадници криминалне организације, ради реализовања криминалног плана су прихватили“, чему слиједе имена окривљених који су „прихватили“ да буду дио организације (Синђелић Саша – Александар, Дикић Братислав, Богићевић Предраг, Ристић Немања, Христић Кристина, Милић Бранка, Алексић Александар, Душић Милан, Максић Драган, Ђорђевић Србољуб, Чуровић Александар, Ђурић Никола, Ћетковић Синиша, Станојевић Дејан, Аћимовић Милош, Матић Ивица и Андрић Перица).

Понављамо да ниједно име политичара из Демократског фронта није поменуто у документу, што је случај и са дијелом који третира наводе о могућем убиству Ђукановића.

Ко је требало да убије Ђукановића или: муко моја, пређи на другога

У наводу Тужилаштва који се односи на планирано убиство премијера Ђукaновића, каже се да је то био секундарни план, након што је пропао онај о хапшењу.

Како је написано, ово је, по налогу Широков Едуарда, требало да организује Синђелић Александар, но нема навода о томе докле је Синђелић стигао у плановима и ко је требало да изврши убиство. Каже се тек да „окривљени Александар поменуто дјело није ни покушао да изврши“. Документ Тужилаштва не наводи околности које су до тога довеле. Накнадном одлуком да се Александру Синђелићу понуди статус свједока сарадника Миливоје Катнић признао је да је ова афера монтирана и да тужилаштво нема доказа за своје тврдње.

Лов у мутном: Побједа ДФ-а или побједа ДФ-а и других опозиционих странака?

За очекивати је да ће званични документ Државног тужилаштва Црне Горе бити прецизно написан, у циљу разјашњавања чињеница, но од Тужилаштва смо у овом случају добили управо супротно – општу збуњеност, која подстрекује атмосферу страха, несигурности и свакако погодује лову у мутном.

У тако „мутно“ сроченом документу Тужилаштва, на различитим мјестима се различито третира исход, тј. циљ планираног „удара“. Наиме, док се на неким мјeстима каже да побједу треба да прогласи ДФ, на другим мјестима та побједа треба да буде „Демократског фронта и других опозиционих партија“.

(„…Подгорицу и учествују на протестном окупљању Демократског фронта дана 16. 10. 2016. године, након завршетка избора и да заједно са политичарима Демократског фронта окупљеним на митингу изазову сукобе са службеницима Управе полиције ЦГ и насилно уђу у Скупштину, гдје ће остати најмање 48 сати и прогласити изборну побједу Демократског фронта и других опозиционих странака.“)

Подсјетимо, не ради се о незваничној успутној изјави нижих службеника СДТ-а, већ о званичном, крунском документу у случају „државног удара“, те се овакав вид непрецизности не смије толерисати.

Захваљујући спрези режимских медија и Специјалног државног тужилаштва Црне Горе, створена је ситуација „државног удара“ у којој се свакако нешто „лови“. Ипак, према досадашњем току истраге коју редовно прати наш портал, чини се да то нису терористи већ – црногорска опозиција.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: