Сећање на Новицу Костића: Ратни ветерани из региона одали последњу почаст саборцу у изградњи мира

У знак сећања на Новицу Костића, ратног ветерана и дугогодишњег мировног активисту, преминулог у децембру 2020. године, представници Центра за ненасилну акцију Сарајево/Београд скупа са неформалном групом ратних ветарана из региона, бившим припадницима Хрватске војске (ХВ), Хрватског вијећа обране (ХВО), Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ), Војске Републике Српске (ВРС), Војске Југославије (ВЈ) и Југословенске Народне Армије (ЈНА), су у среду 8. 12. 2021. положили цвеће на гроб Новице Костића и учествовали на Комеморативном скупу у Власотинцу.

Том приликом поднета је иницијатива за промену назива улице 1. октобра у Власотинцу у којој је Новица живео, у Улица Новице Костића.

Новица Костић је рођен у селу Добровишу, општина Власотинце, 1960. године. Учесник је оружаних сукоба 1991. године у Хрватској, као резервиста бивше ЈНА. Тешко је рањен 4. новембра 1991. године, у Карловцу, у Хрватској. После рањавања, остао је трајни инвалид, без једне ноге, са много повреда и трајно нарушеног здравља, због чега је имао низ операција. Последња коју је морао да обави била је у лето 2019. године. Био је председник Удружења ратних војних инвалида у Власотинцу, до своје преране смрти, 12. децембра 2020. године.

У Иницијативи за именовање улице по Новици Костићу наводи се како се Новица као мировни активиста широм простора бивше Југославије сретао са ратним ветеранима шаљући поруку да је рат највеће зло и да је помирење неопходно како се младима не би поновио рат.

“Након рањавања, живот је посветио породици и изградњи мира. Није пропуштао ниједну прилику да говори о страхотама рата, и да се залаже за мир, помирење, сарадњу и солидарност међу људима на простору бивше Југославије”, наводи се, између осталог у иницијативи. Новица Костић је, заједно са мешовитом групом ветерана из региона, обилазио места страдања одајући пошту свим жртвама, позивајући па процесуирање одговорних за злочине и на изградњу поверења међу људима. У таквој мисији Новица је присуствовао на више од 20 комеморација и посета местима страдања у БиХ, Хрватској и Србији.

Иницијативу је потписима подржало више од 150 комшија Новице Костића и грађана Власотинца, представници општине Власотинце на челу са председником Братиславом Петровићем, борачке организације из Власотинца, Центар за ненасилну акцију Сарајево/Београд, са сарадницима широм региона, Српско народно вијеће из Хрватске…

На самом почетку комеморативног скупа, у сали Културног центра Власотинце, након минута ћутње, присутнима се обратио Србољуб Такић, представник Општине Власотинце и организације локалног СУБНОР-а. На скупу су говорили и Данијел Костић, син преминулог Новице, Анета Владимиров, из Српског народног вијећа из Хрватске; Ибрахим Топћић, ратни ветеран Армије Босне и Херцеговине; Звонко Луцић, ратни ветеран Хрватске војске; Ђоко Пупчевић, ратни ветеран Војске Републике Српске и Ненад Вукосављевић, члан тима Центра за ненасилну акцију Сарајево/Београд. Модераторка скупа је била Катарина Милићевић, чланица тима ЦНА.

Анета Владимиров, из Српског народног вијећа из Хрватске, организације која је подржала иницијативу, истакла је како је из перспективе свих мањина на постјугословенским просторима важно да се људи попут Новице Костића истичу као ријетки и одважни људи који су живот посветили изградњи мира.

“За своје страдање није тражио сажаљење, никакву сувишну реакцију, али је тражио одговорност и слободу. Живио је скромно, али слободно. Долазећи на мјеста страдања, а на таква сте долазили и у Хрватску заједно са Новицом, сва та мјеста су тешка, бременита, и њих се већина људи избјегава сјећати јер изазивају срам и нелагоду, а то нико не воли. Али срам и нелагода су често оно што нас чини људима, доласком на та мјеста ви враћате наду, тамо гдје је човјек човјеку био вук, ви показујете да једни другима можемо бити људи”, казала је Владимиров.

Звонко Луцић казао је како је 1991. у односу на Новицу био на супротној страни фронта, али се тада нису срели.

“Тада се нисмо срели. Живот је чудо, срели смо се у партнерској позицији свједочећи да бивши непријатељи могу узети улогу исцјељитеља себе и своје околине у суочавању са прошлошћу. Новица је у томе био изврстан, реалистачан, ненаметљив и с једном истином за све. Ако нека заједница треба имати узоре, а сва друштва би требала јер су ти узори оно чему друштво стреми, тада је ова заједница одабрала прави узор јер се темељи на правим вриједностима. То је моје свједочење о Новици”, казао је Звонко Луцић.

Ибрахим Топчић Пајо, ратни ветеран из Горњег Вакуфа-Ускопља казао је како је пуног срца прихватио позив да учествује у оваквој иницијативи.

“Познавао сам Новицу годинама, имали смо искрен другарски однос, долазио је два пута у Горњи Вакуф, а много пута смо се сретали на тим тешким мјестима страдања. Новица ће у мојим сјећањима живјети као друг који је живио далеко, али ми је увијек био близу”, казао је он.

Ђоко Пупчевић је казао да је Новицу упознао кроз мировни рад, обиласке мјеста страдања и исказивања почасти свим жртвама.

“На таквим мјестима буде и суза и разговора, сјећали смо се рањавања, разговарали о проблемима, тај човјек никад није јаукнуо, увијек је био стамен и чврст, гледао је напријед, за многе од нас био је старији брат”, рекао је Ђоко Пупчевић.

Новица Костић је са Центром за ненасилну акцију сарађивао пуних 20 година. Ненад Вукосављевић, испред Центра за ненасилну акцију Сарајево/Београд, дугогодишњи пријатељ и сарадник Новице Костића рекао је:

“Новица је одговорност за своју несрећу прво тражио код себе зато што је веровао да је то поштено – ако очекујеш од других људи да преиспитају своје поступке онда кренеш од себе. Трпео је због тога неразумевање, претње и увреде: тако то иде када иступите из строја где се другачије мишљење не трпи, а тамо где сви исто мисле нема слободе. Слобода нам треба. Новица се борио за ту слободу, не само своју, већ свих нас. Зато је за мене био херој, није био само српски херој, иако је за мене био и то, него је био људски херој. Имао је и велику подршку, пленио је поштењем, жњео је поштовање. Ми данас сведочимо томе овде, скупили смо се са разних места, важно ми је да се чује одакле су људи дошли: Загреб, Сарајево, Горњи Вакуф, Бихаћ, Босански Нови/Нови Град, Брчко, Рогатица, Горажде, Завидовићи, Крушевца, Београд, Шамац, Рудо, Власотинца и још неких мјеста. Хвала вам што сте ту”, рекао је Вукосављевић.

На крају Комеморативног скупа приказан је кратки филм о Новици Костићу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: