Седма медаља: Вицешампион Европе у Рију!?
Дошли смо до „седме олимпијске медаље“ за Србију, коју прогнозирамо на непуна три мјесеца пред почетак Олимпијских игара у Рију. Управо је завршено Европско првенство у пливању, на ком је српски пливач Велимир Стјепановић освојио сребрну медаљу у дисциплини 200 метара слободним стилом. Можда смо очекивали и сјајније одличје, а сигурно смо очекивали и боље резултате у остале двије дисциплине у којима је Стјепановић наступао ( 400м и 100м слободно ). Међутим сви знамо да је у току припремни процес за олимпијске трке, на којима би требало имати најбољу форму у цијелој овој календарској години. Тако су једна сребрна медаља и два шеста мјеста, – солидно „пролазно вријеме“, на путу за Рио.
Није Европско првенство, по квалитету, исто што и олимпијско такмичење. Ако негдје и јесте ( па рецимо у ватерполу, или рукомету…), онда у пливању то никако није. Кад се појаве Американци или Аустралијанци, онда најбољи европски резултати бивају потиснути на крај листе од „првих десет“. Међутим, у Вељиним дисциплинама ( 200 и 400 краул ), то ове године није толико изражено, и можемо слободно рећи да пливач који има овосезонску европску медаљу, може с правом да се нада озбиљним шансама за улазак у олимпијско финале ( најбољих 8 на свијету), и ако је добро темпирао форму и психу за тај моменат – то се зове очекивање медаље!
Стјепановић је на континенталном првенству у Лондону освојио 6. мјесто на 400 м слободно. Тиме је остао без титуле првака Европе од прије двије године. Уз то треба додати да је Велимир бољи резултат изгубио у самом финишу трке у којој је убједљиво водио након 300 метара. Све то нијесу добре вијести за српске навијаче, пред Олимпијске игре. Али, на другој страни, и са тако лошим пливањем, уз објективне грешке којих је Стјепановић и сам био свјестан, – треба поменути, да је он у полуфиналној трци, истог дана кад је била и финална трка, испливао вријеме које би му тог поподнева донијело бронзану медаљу ( да га је само поновио ). Зато тврдимо, да има времена и има основа, да навијамо, да се надамо, да ће Стјепановић имати учешћа у два олимпијска финала у Рију. А кад си у финалу, и кад си вицешампион Европе, – имаш своје спортске шансе.
Добро, знам. Ова прогноза не изгледа тако сигурно, и ова „медаља“ не дјелује толико извјесно, као оне стрељачке, веслачке или оне тенисерске. Питаће неко има ли смисла Стјепановићево финале у Рију, бројати као „могућу“ седму медаљу за Србију? На то пројектовано питање, одговарамо – „Има ли смисла што смо до сада „изборојали“ само шест медаља“? Ако „реално гледано“ Стјепановић, послије Лондона, изгледа близу олимпијског финала, али не и близу одличја…онда „реално гледано“, од свих до сада побројаних прогноза, стријелци могу освојити двије до три медаље, а исто тако веслачи и кајакаши. На другој страни, ако међу тенисерима нема никога ко би „пратио“ Новака, а међу атлетичарима никога ко би имао оне шансе које има Ивана Шпановић; па ако ватерполисти не могу освојити више од једне медаље, – поставља се питање да ли смо реално поставили израз двоумљења између кошаркашица и одбојкашица, – односно, зар није реално да се оба ова женска тима сврстају у борбу за олимпијске медаље? Зато, причу о Велимиру Стјепановићу, мирне душе завршавамо са наловом „Седма медаља“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
