Седмак Чобанин са суверенистима на Тргу независности…!?

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

То мало јада, што је још (пре)остало, од суверениста, патриота, комита и осталог политичког дрпс оваца пестокуплерај отпада, ипак, има право, уз понизност њему свакако, да захтијева од њиховог тродеценијски политичког чобанина да, ову четврту по реду годину опозициону, изађу заједно на њихов „Трг независности“ и тако више него (пре)половљени „јединствено и сложно“ (до)чекају Нову 2024. Годину!

Тамо би они, свеколико их је, покривени разноразним заставама, а хватајући се мрака односно мање освијетљеног простора, могли да покажу сву своју личну и политичку храброст, снагу и бројност, која им је преостала од како их је њихов „Седмак Чобанин“ оставио онако као псе луталице и сиротане обезглављене да, заблуђено као овчице, тумарају по слијепим уличицама градских предграђа, сеоским сокацима и одавно напуштеним индустријским објектима широм њиховога „много љубљеног“ и за еуре купљеног НАТО-овског, не(о)зависног и еколошког Монтен(иј)егра.

Можда ће се „Седмак Чобанин“, за наступајућу годину, овога пута лежерно и скромно, баш као „денди“ обући и патике на своје ноге навући, припремити се и смиловати на све њих, јер нијесу тако бројни, иако се држе ара па полугласно и лагано, одуговлачећи казују, стављајући му до знања и нас грађане убјеђујући: „имаааа наааас, код кућееее смооооооо“!?

Морало би му се ражалити, макар једном, па да коначно подлегне емпатијама, које у његовом политичком ракурсу нијесу биле присутне ни за оне који су му били омиљени савјетници, политички савезници, бројне пришипетље, надничари и слијепи послушници, велики и златни спонзори, донатори и редовни мјесечни сакупљачи и доносиоци обавезног „десетка – приреза“ односно харача! Тако некако или слично бијаше за владавине Турака!

Новац су сакупљали на гомиле од бројних нелегалних послова, које су годинама обављали уз његово прећутно или климоглаво одобравање по ноћним клубовима, на трајектима и турбо глисерима. Контејнери са цигаретама товарени су на небројене шлепере који су имали службену полицијску пратњу и, наравно, од тога је одвајан харач – „десетак“ за главнога газду односно „Седмака Чобанина“! А јахте и бродови са „бананама“ упловљавали су у Барску „сигурну и мирну луку“ сасвим безбједно и складиштени у магацине са посебном дозволом за разврставање робе, јер је у њима било „бијелог праха“ односно дроге – кокаина, како би потрошачи „лакше“ конзумирали (не)сазреле банане!

Ихааа, тада су „Седмак Чобанин“ и његово бројно стадо дрпс оваца баш живјели на високој нози! Много добро се живјело, путовало, башкарило и лудовало по најлуксузнијим свјетским љетовалиштима и одмаралиштима! Њима није недостајало новаца за организовање бројних журки по ноћним клубовима у којима се диловала дрога, а политички вођа и „државник европског кова, Мило него ко“ је путовао што тајно, „свога приватног бизниса ради“, и што јавно – „службено од изузетне државне важности“, само њему познато! Наравно, све о државноме трошку са бројном својом домаћом свитом и секјурити службом, ишло се широм свијета почевши од Подгорице, преко Париза, (…) Мијамија па ћер’ до Дубаија! Да ли је „Седмак Чобанин“ зборавио на „службену обавезу уз обећање“ да ће поднијети извјештај о службеном путовању до Париза од посебне – изузетне важности за државу Црну Гору или је постао баш толико дементан, иако његове старосне године нијесу у таквом стадијуму?

Утајивачи „убранога“ новца, као обавезног мјесечног харача, од цигарета и(ли) „бИјелога праха високе чистоће и каквоће“, као и они заборавни да своме газди предају припадајући плијен, скупо су ту животну игру „заборавности“ плаћали, најчешће својом главом односно голим животом! Тада је број неријешених убистава вртоглаво растао широм „касабе од мале европске државе“, зване „балканска Колумбија“ односно Горе Црне или њиховога „много љубљеног“ Монтин(иј)егра!

Ти млади животи били су жртве сопствене жеље за лаком зарадом и строгих правила код одређених кланова (Кавачки, Шкаљарски) односно данас видимо да је то био унутрашњи сукоб организован на високом државном нивоу између судских и полицијских безбједоносних служби и појединаца у њима, који су имали своја посебна задужења и(ли) овлашћења од стране надлежних ресора, контролишући све и свакога у име њиховога мафијашког кума – вође, па се цјелокупни транзит цигарета и бијелог праха – дроге и остале тражене робе, која се из Црне Горе транспортовала у одређене дестинације, одвијао уз његов лични амин односно климоглав!

То, све речено, највише говори и бјелодано се потврђује у „Скај преписци“, коју од скоро читамо као некада обавезну школску лектиру, а уједно је и сурова стварност која нам служи и за забаву у доколици! Скај преписка односно транскрипти из те апликације пријете да постану обавезно али, нажалост, и забавно штиво, из којега се сазнаје односно потврђује све оно о чему се по Црној Гори и сусједству увелико шушкало, говорило и чак знано упирало прстом на носиоце и организаторе тих криминалних група и њихових радњи – послова у не(о)зависној и НАТО-вској, еколошкој, реформској, демократској и (п)равној држави са економски најбрже растућим коефицијентом односно профитом! А, ипак, са више од двије трећине становништва у сиромаштву, дакле, на ивици егзистенције и са државним дугом од скоро пет милијарди еура БДП-иа у Црној Гори пред сами политички пад и невољни одлазак у опозицију!

Превозећи „бијели прах“ помијешан са бананама и додатно са бројним товарима цигарета неки појединци имали су обавезу да на мјесечном нивоу понизно принесу своме „Седмаку Чобанину“ или „двометрици“, узору Ноковом, харач у зносу од 300 хиљада еура у једноме комаду и од једнога посла, а све славећи унапријед успјешно (под)купљене изборне побједе на локалном и(ли) републичком нивоу!

Наравно, на „Тргу независности“ њиховом политичком сабиралишту, под барјацима тамно-зелене и свијетло-црвене боје на челу са штављеним и већ овошталим бившим „либералима“ а сада еx лидерима ГИ „21. мај“ сјатиле би се све присталице, надничари и симпатизери политичке партије дрпс оваца!

Одатле би они послали не тако гласну већ више (под)муклу немуштим језиком ис(п)исану (по)руку укупној јавности црногорској и оној у региону, као и оној још даље у дијаспори да их има као опозиционара још таман толико колико их је било на почетку њиховог одвајања односно цијепања или макар приближно колико их сада „имааа нас домаааа“, па макар били за трпезом кад „Чобанин“ (по)зове! Уједно, послали би у полутихом тону поруку Европској Унији да остају досљедни континуитету своје политичке идеологије, доктрине и уједно вјештини спровођења стечаја у некадашњим државним предузечима да све што су током, за њих успјешно споведене, транзиције (п)опљачкали остаје у њиховом власништву склоњено по 50 милиона марака тадашњих односно сакривено на разна имена и банковне рачуне њихових кумова, пријатеља и рођака по разноразним локацијама и банкама широм Европе, САД-а, Блиског и Далеког истока и, богме, азијским дестинацијама.

Овога пута, њихов „Седмак Чобанин“, не би био у улози премијера или предсједника државе, као много година уназад односно пуне три деценије, да обави важне државничке послове! А чак ни као „почасни предсједник“, што је одавно био резервисао ако којим случајем, као што је скоро доживио политички дебакл, не успије у трећем мандату дохватити се предсједничке фотеље, да користи авионски превоз службено до Париза, а затим „приватно“ скокне у Миами и остане непуне двије недеље! Таман би му толико било потребно да предахне од не тако бројних државничких и партијских обавеза колико због страха да се којим случајем опет не нађе у још неким „Панама папирима“ или нешто попут транскипта из „Скаy преписке“, па већ онако релаксирано могао би да се протегне пјешице као бивши државник, који је још у солидној кондицији, и домигољи се до „Трга независности“!

Ту би одржао свој посљедњи (от)поздравни говор, који је много пута као папагај понављао, јер помиње опасну, опаку и злонамјерну „угроженост“ државе Црне Горе за њену „обновљену државност“, која је купљена на референдуму 21. маја 2006. године! Опсесивно опседнут „опасношћу“ коју само он и његови суверенисти у сновима виде да му је приватни феуд односно његова „држава звана Монтин(иј)егро угрожена“ до готово нестанка од спољних непријатеља, прије свега државе Србије и унутрашњих „српских непријатеља“ у Црној Гори, који хоће да је предају „братској Србији“!

Он би тада имао шансу да поведе патриотско-комитско коло које би у њихова срца распалило плам да заједнички пођу у шуме и спремно дочекају своје непријатеље! Четири године они заједнички храбре себе и спремају се за одлазак у шуме, али никако да (п)окрену свога предводника „Седмака Чобанина“, јер још им није вријема, иако они из „ГИ 21. мај“ на сва звона ударају са позивом „у шуме, спрем’те се“!

Да ли би сада „Седмак цобанин“ на „Тргу независности“ смогао храбрости да заигра монтен(иј)егрински оро, као велико и бројно дрпс оваца коло, и стао на челу као „седмак предводник са чактаром“ па онако бахато и зајапурено, као некада што је знао кликнути, свом снагом јурнуо и послао снажну поруку своме преполовљеноме политичком стаду дрпс оваца да неће одустати од задате ријечи и да ће „ако треба и из шуме“ бранити своју не(о)зависну Црну Гору и њену угрожену државност, надасве браниће свој феуд и опљачкано од народа благо?

Да ли ће „Седмак Чобанин“ само још овај и посљедни пут бити заједно са својима политичким присталицама и пожмирепима на заједничком дочеку Нове Године или ће их оставити као много пута да сами (п)лутајући себи бирају свој политички пут?

Без обзира на све, ипак, у обавези је личној, моралној и државничкој, надасве да послије истеклог рока важења од неколике године сада смогне снаге и личног угледа и части па коначно подносе извештај са наведеног полуслужбеног пута Подгорица – Париз – Мајами, тур – ретур, мада је он то тако обећао више изговора ради, а не његовог личног и политичког угледа и посебно државничке (не)озбиљности! А Нову 2024. Годину можда ће чекати без њих суверениста и не на „Тргу независности“ већ далеко од свих и могуће у избјеглиштву!?

Подгорица, недеља, 10. децембар 2023. године 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: