Седница Савета безбедности УН о Косову и Метохији данас у Њујорку

Савет безбедности Уједињених нација разматраће данас извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду Унмика за период од септембра претходне до марта ове године. Србију ће на седници представљати министар спољних послова Марко Ђурић.
Седница ће почети у 21 час по српском времену, а заказала ју је француска мисија која је 1. априла преузела председавање СБУН.

Министар Ђурић обратиће се на седници, као и представници земаља чланица СБ, а представница генералног секретара Уједињених нација и шефица Унмика Каролин Зијаде ће представити извештај, преноси Спутњик.

На КиМ су у 2024. години била 124 етнички мотивисана инцидента, а од почетка ове године 33. Последња два инцидента догодила су се 2. априла када је особа са фантомком на глави у току ноћи ушла у порту храма Успење Пресвете Богородице у Ораховцу и поцепала заставу Српске православне цркве, као и 6. априла када је косовска полиција привела 16 српских ходочасника у Ђаковици и Призрену.
Власти привремених приштинских институција 26. марта нису дозволиле министру здравља Златибору Лончару да уђе на Косово и Метохију где је требало да посети здравствене установе.
Почетком године, други дан Божића, тзв. косовска полиција упала је у просторије Пореске управе у северном делу Косовске Митровице и избацила раднике који су били на својим радним местима, као и у канцеларије Дунав осигурања и конфисковала документа и материјал.
Косовска полиција је 15. јануара упала и затворила око 35 српских институција јужно од Ибра међу којима су привремени органи, општине, центри за социјални рад и пословнице Поште, а 21. фебруара косовска полиција упала је у центре за социјални рад у све четири српске општине на северу КиМ и истерала запослене са својих радних места.
Министар Ђурић разговарао је 24. марта са шефицом Унмика Зијаде о ситуацији на КиМ и предстојећој редовној седници Савета безбедности УН о раду Унмика. Ђурић је констатовао да је шестомесечни период на који ће се односити најновији извештај био обележен наставком једностраних акција Приштине против српског народа на Косову и Метохији и бројним инцидентима и изразио очекивање да ће нови извештај о раду УНМИК-а детаљно говорити о томе.
Шеф српске дипломатије је истакао да је веома важно да седнице Савета безбедности УН на којима се разматрају извештаји о раду Унмика остану отворене за јавност, јер постоји потреба да се шири међународни аудиторијум упозна са изазовима на терену, саопштило је тада Министарство спољних послова.
Ђурић је навео да Београд остаје јасно опредељен за изградњу мира и стабилности на Косову и Метохији и констатовао да ће успех тог процеса умногоме зависти од тога кога ћемо у предстојећем периоду имати за саговорника са стране Приштине.
Такође, представници Српске листе, потпредседници Драгиша Миловић и Игор Симић, састали су се 26. марта са шефицом Унмика и указали на очигледан наставак институционалног насиља над Србима, па чак и на малолетницима и деци српске и бошњачке националности коју су недавно пребили и неосновано лишили слободе припадници тзв. косовске полиције.
Такође, указано је на чињеницу да је од српског народа отет један мандат у Скупштини у Приштини и да га је режим у Приштини дао Ненаду Рашићу, то јест Куртијевом Самоопредељењу. Указано је на притиске које приштинске институције врше над Србима, као и да се неосновано упада у привредне субјекте, Срби хапсе за ратни злочин без доказа, а нападачи на Србе пролазе по правилу некажњено.
Зијаде је крајем фебруара изразила забринутост поводом затварања институција које финансира Србија на северу АП КиМ.
Припадници тзв. косовске полиције упали су претходно у центре за социјални рад на северу АП КиМ, а директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић изјавио је да је насилним упадом у центре за социјални рад у све четири општине на северу КиМ, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти директно ударио на најосетљивије и најугроженије категорије Срба на КиМ, кориснике различитих социјалних давања, односно да је наставио са политиком насиља према Србима у покрајини.
Реч је о готово 9.000 корисника социјалне помоћи, дечијег додатка, једнократних помоћи, помоћи и неге другог лица, којима ова примања живот значе.
На претходној седници одржаној 30. октобра Србију је, такође, представљао министар Ђурић, који је тада затражио брзу реакцију СБ после низа једностраних и опасних мера Приштине.
Од усвајања Резолуције 1244 СБ УН, 10. јуна 1999. године, СБУН је до 2018. о АП КиМ расправљало четири пута годишње, од 2019. три пута, а од 2020. те седнице се одржавају два пута годишње – у априлу и октобру.
Мисија привремене управе Уједињених нација на Косову, позната као Унмик, основана је са циљем да помогне да се успоставе услови за миран и нормалан живот свих становника Косова и Метохије.
Унмик је основан у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 донетом 10. јуна 1999, која је такође потврдила суверенитет и територијални интегритет СР Југославије, односно Србије над Косовом и Метохијом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: