Сексуално узнемиравање на послу све учесталије

Сваки десети испитаник у истраживању о родно заснованој дискриминацији у области рада и запошљавања у Црној Гори, изјавио да му је колега или надређени предложио да имају сексуалне односе, шест одсто је такав приједлог добило више пута, а пет одсто да су били присиљени на сексуални однос са својим колегом или надређеним.

Истраживање су за потребе Центра за женска права урадиле Оливера Комар, Ана Шћепановић, Марија Гломазић и Дарја Шуковић, пише Побједа.

„Како су званичне статистике оскудне и нису свеобухватне, ово истраживање пружа вриједан извор информација”, наведено је у документу.

Предочен је податак да је трећина испитаника (30 одсто) изјавила да су их колеге узнемиравале гестикулацијом, шалама или прављењем звукова са сексуалном конотацијом. Њих 13 одсто се, како кажу, пожалило да је примило електронску пошту или текстуалне поруке сексуалне природе, а осам одсто је рекло да их је примило више од једном.

„Наишао је надређени који је погледао у моју мајицу и рукама показао на облик груди уз коментар ‘Ах'“, наведено је да је изјавила једна жена која има 44 године.

Како је оцијењено, укупно 34 одсто испитаника је искусило барем један облик сексуалног узнемиравања на послу.

„Двије интервјуисане жене изјавиле су да су искусиле сексуално узнемиравање на послу од колега мушког пола. У једном случају, колега је направио покрете са сексуалном конотацијом који су се односили на величину њених груди. У другом случају, колега је двосмислено тражио да јој покаже ‘своју алатку'“, наведено је у овом извјештају, гдје се додаје да су неки испитаници испричали да су искусили додиривање које је било сувишно (13 одсто).

Резултати анкетираних показују и да је у 81 одсто случајева сексуалног узнемиравања пријављених у онлајн анкети, починилац био мушкарац, а у пет одсто случајева жена, док су у 14 одсто случајева испитаници искусили сексуално узнемиравање од мушкараца и жена.

У већини случајева, испитаници су изјавили да је особа која их је сексуално узнемиравала била на вишој позицији од њих (71 одсто) податак је из извјештаја. У отприлике половини ситуација, како додају, испитаници су изјавили да су некоме рекли о овим случајевима, од тога пријатељу – 69,4 одсто (77 особа), члану породице 56,8 одсто (63), колеги 47,7 одсто (53), менаџеру 13,5 одсто (15), полицији 2,7 одсто (5), вјерском вођи 1,8 одсто (2) и особи задуженој за такве жалбе на радном мјесту 6,3 одсто (7).

“Друга половина испитаника који се никоме нијесу повјерили о сексуалном узнемиравању углавном су помињали осјећај срама као разлог ћутања 12,7 одсто (13), као и страх од губитка посла 12,7 одсто (13). Према онлајн анкети, 9,8 одсто (10) испитаника није жељело ником да каже, док 16,7 одсто (17) вјерују да се сами морају бринути о себи”, наведено је у извјештају.

Ово истраживање је објелоданило и податак да су 143 испитанице из анкете изјавиле да су биле трудне барем једном од 2008. године, а да је 35 одсто њих изјавило или да нијесу биле плаћене или да нијесу примале државне бенефиције током породиљског одсуства.

Њих 42 одсто се пожалило да се није вратило на своје радно мјесто након одласка. На питање зашто се нијесу вратиле, седам одсто је одговорило да нијесу жељеле, исто толико их је почело нови посао, 53 одсто је изјавило да је њихов послодавац раскинуо уговор (отпустио их), 17 одсто је рекло да им је уговор истекао док су биле на породиљском одсуству, а 23 одсто је одабрало опцију да је „послодавац умјесто тога одлучио да запосли моју замјену”.

Истраживање је показало и да се многи случајеви дискриминације никада не пријављују, јер ,,људи нијесу свјесни својих права или начина на који могу да их заштите”. Како је закључено, они имају тенденцију да се клоне конфликта и да не вјерују институцијама, што је ,,још један важан дио проблема који треба ријешити”.

Више од половине случајева родно засноване дискриминације (57 одсто) догодило се у приватном сектору и више од једне трећине (35 одсто) у јавном сектору. Скоро половина испитаника (45 одсто) тврди да им је ускраћено право на одсуство са посла због боловања, празника и/или годишњег одмора.

Скоро половина (48 одсто) оних који су попунили онлајн упитник сматра да су им здравље или безбједност угрожени због њиховог посла наведено је у истраживању.

Интервјуисана су и 42 представника различитих црногорских институција и организација, те је закључено да иако су многи показали знање и разумијевање родно засноване дискриминације, то, ипак, није случај са свима.

Испитивање је трајало од марта до децембра 2018. године, те је обухватило 627 људи који су попунили онлајн анкету, а, како је појашњено, 15 жена су, током накнадних интервјуа, пристале да испричају своје приче о дискриминацији на радном мјесту.

Иако анкета, појашњавају истраживачи, није била репрезентативна и не може указивати на преваленцију, пружа „ужасне доказе о родно заснованој дискриминацији у Црној Гори“.

Прочитајте још:

Анкета портала ИН4С: 90 одсто грађана вјерује да оптужени за „државни удар“ нијесу криви

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: