Секте обећавају спасење, а отимају имовину

Грађани Новог Београда, становници блокова 62, 63, 64, недавно су се пожалили да добијају некакве флајере секте и да их то узнемирава. Те летке у њихове сандучиће убацили су активисти организације која је позната под називом „Библијско спасење”.

Ова група има и свој веб-сајт на којем наводе да су прави, искрени, библијски, поново рођени хришћани који живе у Србији, у близини главног града.

На овај начин описују своју организацију и рад:

„Желимо да помогнемо другима да добију спасење – да буду спремни за смрт, да оду на небо (рај) а не у пакао. То је милосрдни чин од нас из чисте љубави и поштене забринутости за вас. Ако је то све што можемо, онда барем желимо да људи приме Господа Исуса Христа као Спаситеља – да буду спасени. Осим тога, желимо да нађемо друге који су заинтересовани да уче више о Богу и хришћанству. Све што проповедамо је из Библије, Светог писма, то јест од Бога. То је један и једини извор и стандард за веру. Ово је старо, древно, библијско хришћанство, односно изворно хришћанство, не некаква секта. Нажалост, они који тврде супротно пуни су претпоставки из незнања или из зле намере.”

„Библијско спасење” на свом сајту нема имена људи који воде ту групу. Њихово седиште које називају храмом налази се у Борчи. Особа која стоји иза овога наводно је повратник из Америке. Кажу да нису објавили имена из безбедносних разлога.

Ипак, један од грађана новобеоградског Блока 63 који је добио њихов летак мисли да се иза ове приче крију преваранти.

„Они хоће да задобију поверење људи и врбују их у своје редове. Потом их наговарају да им препишу своју имовину и дају сав свој приход, а заузврат ће им они показати пут до спасења”, сматра овај грађанин.

Драган Тодоровић, социолог, професор на Филозофском факултету у Нишу каже за „Политику” да услед неразвијености општег религијског васпитања и ускогрудог усмерења званичне веронауке у школама, генерално изостаје ваљано упознавање становништва са постојећим манифестацијама верског организовања на просторима Балкана.

„У социологији религије све верске заједнице деле се у четири велике групе: култ, секта, деноминација и црква. Уобичајено је да када се говори о сектама, да се имају у виду оне мале верске заједнице које су настале на таласу издвајања протестаната од римокатолицизма и формирања ’трећег крила’ хришћанства – протестантизма. Када је реч о култовима, то су затворене мале групе ауторитарног и хијерархијског уређења, на челу са харизматским вођом, коме се чланови предају без остатка. Припадници култа живе и понашају се у складу са правилом: сви и све за вођу, вођа само за себе. Поред харизматског вође, култови захтевају и: строгу хијерархију односа, тотално одвајање од друштва и породице, мали број чланова – најчешће млађи свет, имовину и рад за лидера, манипулативна средства и технике програмирања, економско и психичко искоришћавање чланова и егзистенцију на граници легалности”, објашњава професор.

Наш саговорник додаје да се у западној литератури, за нове секте и култове настале негде од педесетих година прошлог века, користи заједнички назив „нови религиозни покрети”.

„Израз су опште демократизације друштвених односа, али и чињенице да је пред актерима на савременом религијском тржишту све већа могућност кретања од ’религије судбине’ према ’религији избора’. Није више чудо ако појединац пређе из једне религије у другу или у оквиру исте религије из једне вероисповести у другу. Па, ни уколико Србин, традиционални православац, прихвати неки облик протестантског верског исповедања. Најчешће им приступају млади људи у трагању за одговорима на савремене социјално-психолошке упитности. Но, многи се од ових нових религијских облика окупљања користе разноврсним техникама манипулације у проширивању верничке популације, неретко угрожавајући и људски живот”, каже професор.

Верска организација „Библијско спасење” није уписана у Регистар цркава и верских заједница Републике Србије. Социолошким речником речено, припадају новим религиозним покретима.

„И то оним који представљају увезене творевине, не и културне новине. Дакле, насталим у другим земљама и културама, па касније пренетим и у нашу државу. Одговарајуће институције у земљи требало би да прецизније законски уреде подручје квазирелигијског испољавања и омогуће снажно антикултно ангажовање професионалаца (психијатри и психолози, социолози и социјални радници, правници и адвокати, универзитетски професори и научници, политичари и свештеници) у демаскирању нехуманог и неретко криминалног понашања деструктивних и полутајних верских група и удружења”, закључује професор Драган Тодоровић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: