Селимовић: Одустати од борбе за српски језик значи одрећи се својих корена

Одустати борбе за српски језик значи одрећи се својих српских корена, своје мајке чије су топле речи прве ушле у наш слушни механизам, у нашу свест, у наш битак. Не смемо да издамо ни себе ни нашу мајку, истиче професор Салих Селимовић, који је због немогућности да присуствује научном скупу послао писмо које је у његово име прочитано.

Научни скуп „ОТИМАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА“ у организацији Српског културног центра „Жупан Првослав“ је одржан у Беранама 24. априла 2017. у сали Центра за културу.

Професор Селимовић, из Сјенице, врсни је истраживач Старе Србије којој припадају и Васојевићи, и велики борац за братство Срба муслимана и православних Срба.

„Моје излагање сам хтео да поченем на српском, хрватском, босанском и црногорском језику и питањем: да ли ме цењена публика разуме или нам треба преводилац?! Све док нам не треба преводилац то је исти језик без обзира на неке локализме и архаизме,“ наводи у свом писму професор Селимовић и наглашава:

„Могу политичке елите уз асистенцију корумпираних лингвиста и историчара да прогласе и име језику. Могу да се крше и силују лексичка правила, измишљају неке нове речи или се оживљавају давно заборављени атавизми само да би се обезбедила каква таква језичка разлика у односу на српски матерњи језик. То је школски пример тзв. нарцизма малих разлика.“

Професор је истакао да је трагикомично да се у Босни и Херцеговини и Црној Гори мијења име матерњег језика којим су се људи служили и разумевали од вајкада.

„Српски језик је увек био наш језик, језик ‘наше мајке и баке’. Питамо се коме и зашто то треба?

Запад је уз подршку изнутра, заправо републичких и покрајинских сепаратистичких и националистичких група успео да разбије Југославију и да бивше републике постану државе са авнојским границама. Фрагментацијом југословенског државног простора омогућено је стварање банана држава у којима су на власти оне елите које настоје да по сваку цену строго омеђе своју државу и у њој створе државотворну нацију и посебан језик, који су по њима, постојали и пре антике,“ наводи Селимовић и додаје:

„Један од битних услова за државотворност народа и бивших република је проглашење неког ‘свог’ језика као што је случај са босанским и црногорским језиком.

Српски језик и ћирилчно писмо су имали свој развојни пут, своју историју, као и своју савремену стандардизацију. Босански и црногорски језик су синтетички језици и никако не треба одустајати од борбе за очување српског језика и књижевности.

Одустати од те борбе значи одрећи се својих српских корена, своје мајке чије су топле речи прве ушле у наш слушни механизам, у нашу свест, у наш битак. Несмемо да издамо ни себе ни нашу мајку,“ напомиње у завршетку писма професора Салих Селимовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: