Село са двије цркве, гдје је Лазар припремио трпезу пред бој на Косову (ВИДЕО)

Према предању, кнез Лазар је овдје приредио трпезу прије поласка у бој на Косово, по чему је село добило име. Смјештено на самој административној линији са Косметом, у срцу Радан планине, село Трпезе некада је било погодно мјесто за живот. Седамдесетих година овдје је било 80 кућа, данас само 18 житеља.

„Свака је кућа имала по десет чланова. Било је дјеце, школа је радила. Кад сам ишао у школу, у њој су била 93 ђака“, присећа се Радош Лучић.

„То мало што нас је остало, започели смо причу неку око цркве, пошто се о томе прича годинама, и од дједова смо чули да ту постоји, па смо ријешили да нешто урадимо за овај крај, да нешто обновимо, па се можда неко врати у ово село, никад се не зна“, наводи Милан Лакићевић.

А приче дједова о томе да је овај крај и у далекој прошлости био веома насељен и да су људи ту градили цркве биле су основане, јер су археолози, на иницијативу мјештана, дошли до занимљивих открића.

„Овдје смо открили средњовјековну двојну цркву која има различите фазе градње, и коришћена је у исто вријеме. Оно што јесте веома значајно је још један доказ живота у овим крајевима у средњовјековном периоду“, објашњава археолог Александар Алексић из Завода за заштиту споменика из Ниша.

„Имамо једну грандиозну грађевину, двојну цркву која је настала, да ли обје цркве у једном периоду, или се једна на другу наслонила, то још не можемо да потврдимо, пошто су ово тек почетна истраживања, али имамо изузетно карактеристичан објекат“, каже архитекта конзерватор Миле Вељковић из Завода за заштиту споменика Ниш.

Истраживања показују да су се ови објекти користили у дужем периоду, а изазов за археологе у наставку ископавања је претпоставка да су се, у околини налазила већа насеља, на основу којих треба да открију ко је све настањивао ове крајеве.

„Пронађен је један новчић римске провенијенције, у слоју у којем је укопана црква, што у овом моменту указује да црква мора бити млађа од IV или V вијека и проналасци који су позно средњовековни“, каже др Емина Зечевић, музејска савјетница у београдском Народном музеју.

Истраживања финансира Министарство културе Републике Србије, уз подршку општине Куршумлија која жели да очува и обнови духовне светиње овог краја.