Сенилни Марковић: Питање националне припадности није релевантно ни за један посао у државној служби!

Питање националне и вјерске припадности није релевантно ни за један посао у државној служби, казао је данас за Градску телевизију бивши премијер Душко Марковић, који је очито „заборавио“ како је изгледала национална структура кад је он био на најважнијим функцијама у држави. 

„Питање националне и вјерске припадности није релевантно ни за један посао у државној служби, подсјећа, посебно не за судију Уставног суда. Релевантна је, истиче, правна и стручна биографија, морални кредибилитет кандидата и његова спремност да ради по Уставу и Закону“, згрануто је данас појаснио.

Ипак није био тако „згранут“, кад је у вријеме његове Владе, овако изгледала структура запослених:

Апелациони суд, од 27 запослених, Срба НЕМА

Управни суд, од 21 запосленог, Срба НЕМА.

Врховни суд, од 46 заопослених, Срба НЕМА

Уставни суд, од 32 запоследна, имамо једног Србина.

Дакле, укупно од 126 запослених у овим судовима, ради 1 Србин, и ваљда је јасно зашто Срби немају повјерења у овакве судове, а изразио је увјереност ни већина грађана Црне Горе.

Ако овоме додамо, Вијеће за прекршаје, у којем је запослено 22, такође нема ниједног Србина, у Врховном државном тужилаштву од њих 34, двоје су Срби.

Ови фрапантни докази о дискриминацији Срба у Црној Гори, налазе у званичном документу Владе Црне Горе који се зове „Информација о заступљености мањинских народа и других мањинских заједница у државним органима, органима државне управе, органима локалних управа и Државном Тужилаштву“ , коју је јавно објелоданио главни уредник ИН4С, Гојко Раичевић.

Раичевић је тада поменуо и мало „изненађење“, а то је да је у Основном суду на Цетињу, запослен 1 Србин од 22 запослена. Без таквог изненађења су Основни судови у Плаву, Рожајама, Даниловграду.

Привредни суд у Подгорици, од 39 запослених, 1 Србин, и затим је Раичевић набрајао Основна тужилаштва по општинама, која су како је казао „ослобођена од присуства Срба“.

Раичевић је потом поменуо и Дирекције, попут:

Дирекција јавних радова- нема Срба,

Дирекција за развој малих и средњих предузећа- све су Црногорци, 

Дирекција за заштиту података- нема Срба, 

Државна комисија за контролу поступка јавних набавки -нема Срба. 

Такође, без Срба је Фонд рада, Фонд за обештећење, Фонд за заштиту и остваривање мањинских права, Комисија за спречавање сукоба интереса, Управа за антикорупцијску иницијативу, Управа за игре на срећу, Управа за кадрове, Управа за заштиту културних добара, Управа за збрињавање избјеглица, Секретаријат за развојне пројекте.

У Генералном секретаријату Владе Црне Горе, од 106 запослених, нема Срба, Министарство науке-нема Срба, Министарство рада и социјалног старања-нема Срба, Министарство правде-нема Срба, што ове податке чини катастрофалним, казао је Раичевић.

Затим је издвојио Министарства са по једним Србином и то: Министарство вањских послова, Министарство културе, Министарство здравља, Министарство за људска и мањинска права, и заштитник људских права је запослио 18 људи, међу којима нема ниједан Србин.

Е сада, након овог сусрета са „реалношћу“, морамо питати „сенилног“ Марковића, ко ће да му повјерује у ово што данас говори.

Дакле, како је могуће да човјек који је водио министарство правде, тајну полицију у времену ослобођеном од присуства Срба, водио Владу без макар једног министра Србина, сада се „зграњава“.
Чињеница да се на свадби његовог сина пјевало “Над Краљевом жива ватра сева да видимо ког четника нема” не аболира га од чињенице, да Србин није могао да буде ангажован у органима државне управе под командом „двојца“ Мила Ђукановића и његове маленкости.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: