„Сенке над Балканом“ — шта је истина, а шта фикција
1 min read
Како су у серији „Сенке над Балканом“ представљени руски емигранти у тадашњој Краљевини СХС и и имају ли уметници право да мењају историјске чињенице.
Серија „Сенке над Балканом“, која је почела на Јавном сервису Србије, поново је вратила у жижу интересовања историјско поглавље у вези са руским белим емигрантима, којима је краљ Александар пружио уточиште после Октобарске револуције.
У емисији „Други поглед са Љубинком Милинчић“ професор Филолошког факултета и аутор више књига о Белим Русима Андреј Тарасјев, историчар Горан Милорадовић и Даница Пајовић, професорка драматургије на ФДУ и сценариста, говорили су о томе каква је била њихова улога у Краљевини СХС, а касније у Југославији и шта је у серији фикција, а шта су историјске чињенице. Да ли се заиста двадесетих година 20. века догодило убиство у Руској цркви у Београду?
Прва епизода серије „Сенке над Балканом“ изазвала је бурне реакције једног дела јавности који сматра да је руска емиграција, која је у Србији нашла уточиште бежећи од комуниста, неправедно приказана у веома негативном светлу. На ту примедбу Даница Пајовић каже да се гледаоцима можда учинило да су Руси приказани у серији негативци, али да су такви и Срби. Руске избеглице у Србији су оставили великог трага у свим друштвеним делатностима, па зашто не би оставили и у криминалу, каже она.
Емигранте су помагале и тадашња Краљевина СХС и Француска и друге земље којима је био интерес да се Врангелови војници врате у Русију и боре против комунизма, каже Пајовићева, међутим, како је време одмицало помоћ је била све мања, као и нада да ће се бели емигранти вратити у Русију.
Тако су неки војници, који нису могли да се запосле, почели да се баве и криминалом, додаје.
„Постоје индикације, када погледате и папире из тадашње Главњаче, који је постотак руских криминалаца који су хватани. Тај угао смо изабрали зато што је веома занимљив. Зато што нико не прича о томе како је Краљевина СХС била једна од највећих извозника опијума на свету“, каже Пајовићева.
Професор Тарасјев се слаже да су и Срби негативци, па је том серијом двоструко увређен, не само као потомак Белих Руса, него и као Србин, јер је рођен у Београду. Истиче да су подаци који су дати у филму и који остављају утисак да су историјски, заправо, нетачни.
„У Краљевину СХС није стигло 100.000, него мање од 50.000 Руса, козака је стигло мање од 5.000. Јесте да су били под оружјем, али то су били ножеви, кинџали, што ми кажемо, и пиштољи“, објашњава Тарасјев.
„Руска емиграција није војна руља, како се говори у првој епизоди, нити су радили шта су хтели. Одмах по доласку, козаци, који су били веома организовани и дисциплиновани, почели су да раде у ужасним условима. У баракама, хладним. Градили су путеве, радили су и у рудницима. Југославија је у односу на Србију постала велика земља, па су били и граничари и то су радили са достојанством“, додаје Тарасјев.
Сасвим сигурно козаци нису били наоружана руља која је радила шта је хтела, док је краљ Александар жмурио, каже Тарасјев, који каже да ниједан свештеник никада није убијен у Руској цркви у Београду.
Тарасјев не спори да је и међу руским емигрантима било и оних који су се бавили криминалом, али је то веома мали број. Он помиње постојање руског корпуса у немачким униформама током Другог светског рата. То је као дечак, како каже, доживљавао са болом.
Он, међутим, цитира оно што је руски нобеловац Александар Солжењицин рекао о Русима који су, током немачке окупације дела СССР-а, дочекивали Немце као ослободиоце:
„Бољшевици су довели руски народ дотле да им Немци изгледају бољи од њих.“
Пајовићева каже да јој је жао што су се потомци Белих Руса у Београду осетили увређеним, али не разуме поистовећивање уметничког дела и приказа једног дела једне епохе на партикуларној причи, која није посвећена Белим Русима у Београду, него су они само њен мали део.
Историчар Милорадовић каже да је серија направљена тако зато што је амерички филм васпитао наше гледаоце и они су навикли на одређене клишее. Он пореди лик инспектора Танета са ликом Прљавог Харија, кога је својевремено тумачио Клинт Иствуд.
Он је стављен у историјски контекст који је проверљив и материјал је у рукама аутора, који имају пуно право да серију креирају по свом нахођењу и према потребама драматургије. Они такође имају обавезу да серију продају гледаоцу не само финансијски, већ и као уверљиву причу, каже Милорадовић.
„Уверљиву причу неће продати ако буде историјски верна, зато што је гледалац васпитан на основу клишеа и стереотипа холивудског филма. Они, дакле, морају да прате те клишее и да донекле ставе нешто ново што ће да заинтригира и да веже за ово поднебље да би то заиста биле сенке над Балканом и да би се наш гледалац и гледаоци из других делова Југославије могли наћи и кореспондирати са тим ликовима“, објашњава Милорадовић.
Он, међутим, истиче да је проблем што је радња стављена у историјски контекст са погрешним подацима, помињући бројке од 100.000 избеглица и 10.000 Врангелових козака.
Када је у питању био сукоб са законом, руски емигранти налазили су у већем броју на страни закона, каже он. Када су дошли као избеглице нису имали решену егзистенцију, сиромашнији слојеви, нарочито бивши војници, били су у изузетно тешком економском положају.
Њихова економска ситуација донекле је решена када су Врангелови козаци примљени у државну службу, каже Милорадовић.
„Они су радили у полицији у пограничној служби од 1919. до 1921. године. Њихов посао је био да у пријемним логорима у Марибору, Суботици, Дубровнику сачекују повратнике, бивше аустроугарске војнике из Русије, који су, може бити, били заражени бољшевизмом“, каже Милорадовић.
Козаци нису били ангажовани као плаћеници, с обзиром да им је додељено држављанство, а били су ангажовани као специјалисти и искусни борци против комуниста. Када је полиција победила у борби против комуниста до 1922. године и потреба за њиховим ангажовањем је престала, каже Милорадовић.
Највеће одступање од реалности у серији је у сцени са мртвачким сандуцима пуним опијума.
„Оних пет, шест козака који се појављују у црним униформама, изгледају као улична банда у Њујорку. Они се нису тако понашали на улици. Облачили су се нормално у цивилну одећу, само су у свечаним приликама могли да се појаве у униформи. Нису парадирали улицом, поготово у групи, и са наоружањем“, каже Милорадовић.
„Сенке над Балканом“ нису први филм у којем су приказани Бели Руси, каже Милорадовић, а осим у „Паду Италије“ и „Окупацији у 26 слика“, филмовима Лордана Зафрановића, приказани су у позитивном светлу.
У емисији је закључено да је најбоље сачекати да се виде све епизоде серије, па је тек после тога оцењивати, што су прихватили сви учесници дискусије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не бих се зачудио да је овај серијал финансирао Ђерђ Сорош (можда преко Давида Петреуса) или неко из те олигархије која мрзи све што је Православно, Ћирилично, Србско, Руско…
А ево и зашто:
1. сва прича се своди на то да су Православни Руси Козаци дошли у Србију да би тровали Православни Србски народ дрогом опијумом, а да им при том нико ништа није могао па ни жандари,
2. да су Православни Срби Који су претходно у оба Балканска и Првом свјетском рату разбили Турско, Аустроугарско и Њемачко царство били педери и наркомани укључујући и Живковића(који успут буди речено тада није био армијски генерал већ од 1930.), а да су Србкиње биле проститутке, лезбијке и наркоманке,
3. да је тада постојала нека наводна Македонија, а у то вријеме се тај простор звао Стара или Јужна Србија, а од 1929.г. Вардарска Бановина(ова Македонија је добила име по маку од којег се прави опијум и касније је та Земља Мака добила тај назив и нема везе са старом Грчком Македонијом).
Тако да је ова серија испуњена фалсификатима, а све у циљу ПРОМЈЕНЕ СВИЈЕСТИ СРБСКОГ НАРОДА, промоције анти-Православља, анти-Србства, Русо-фобије, “западних вриједности“- дроге, педерлука, лезбијства… Наводно је све то тако било онда, па што не би и сада, јер је то као “нормално“.
А можете ли само замислити како се само остатак закланог Србског народа мучио и страдао по Албанској голготи, Солунском фронту и деценијама после Првог Свјетског Рата и како су кренули од нуле и поново се дигли из пепела захваљујући моралу, части, дисциплини, а овамо неки “умјетници“ пљују по њима и представљају их као најгори народ на планети.
Већ се најављује да ће ово бити приказивано широм свијета да се види “ко смо ми заправо“. Ово “не-дјело“ личи на још једно звано “Свети Георгије убија аждаху“, такође са великим буџетом, гдје се фалсификује историја и понижава Православни Србски народ.
Шта рећи – ЈАД, ЧЕМЕР, ТУГА…
Dá skratimo pricu ,serija ima primerse antiruske.Pokazace se to u narednim epizodamaMozda se varam,ali….
браћа Руси имају своју колону пету, сви је имају, увек
…“Придет время, и русским городом вновь станет Одесса. Или не станет… что по большому счету не так уж важно, потому как видимый мир лжив, а вся правда у Бога. И прах имен, подписывавших решения о депортации, затянет в мусорную клоаку истории, сливную трубу преисподней, и ничего не останется от них, даже памяти. А имена Влада Ильницкого и Геннадия Кушнарева будут помнить как стоявших за истину, борцов за правду. И сотни новых бойцов отправятся в новый бой с этими именами по опустошенной ложью и предательством земле…“
https://tsargrad.tv/articles/russkie-svoih-sdajut_80153
Поравалитик
http://www.wikireality.ru/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA
http://lurkmore.to/
…“Поравалитик — прозвище завсегдатаев антироссийского сообщества pora_valit. Распространено известным блоггером Фрицом Моргеном. Обозначает также любых людей, живущих под лозунгом «Пора валить» (то есть уезжать) из России на постоянное место жительства в другие страны, и стало своего рода неологизмом и интернет-мемом…“
РИЧ (п.у.Захар Прилепин; Хаски) – Пора валить
https://www.youtube.com/watch?v=gLbaB3hBFs8
„Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах.“ (Тим. 2. 4, 7.)
http://borbazaveru.info/content/view/7562/1/
…“кажу да је старац Пајсије Светогорац говорио: „Данас када читаш Откровење – као да читаш новине.“
…Стога бих им лепо на српском поручио: Хвала лепо, не желим да будем коњ и не идем на светске трке, ма како модерно, углађено, лепо или моћно изгледале. Христос нас је ослободио од њих. За нас су оне бесмислене и погубне. Један исти и светски и хришћански, и материјални и духовни стандард гласи: што су нам светске науке, почасти и умовања дражи и лепши, то је цена коју за њих плаћамо већа. То се не може превиђати без последица о којима, ако сте стварно паметни, размислите мало и сами…“
…“само су мртви видели крај рата…“
https://martirolog.com/tag/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8/
…“Проблем, дакле, није у појединачном друштвеном систему, већ у већински прихваћеном систему вредности, у коме свакоме ко опомиње на постојање људских вредности и врлина, напора и егзистенцијалног душевног бола који треба претрпети да се оне стекну, одрже и сачувају од света тесног за лепоту и несебичност, сваком, дакле, који се на то дрзне и покаже прстом, треба сасећи све оно што изнад жабокречине вири: ”Не таласај!”
А таласати се мора да би се поништила гравитација. И зато, свим Ослободиоцима нека је вечна Слава и Хвала…“
Мудрость из фильмов Андрея Тарковского
https://www.youtube.com/watch?v=YfM9Quv_Gnw
http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/samoderzavie/komunizam-crvena-kuga/1247-major-ozne-o-zlocinima-u-beogradu
…“Господин Трешњић ми ово прича док се возимо ка Лисичијем потоку. Паркирали смо на узбрдици и посматрамо снегом покривену увалу зараслу у шибље. Ограда Белог двора је с леве стране, неких стотинак метара изнад, са десне се граде куће нових богаташа. Већина их је недовршена. Између шибља се пробијамо ка средини Лисичијег потока. По скорелом снегу оцртавају се само мекани кругови пасијих шапа. Долазимо до одсека где је некад био мајдан за вађење гранита. Сасвим у подножју је чесма.
– Па ево, то је било негде овде. Не знам тачно где, јер је сав посао егзекуције обављао пратећи вод.
• Да ли је постојала нека посебна процедура?
Не, стрељани су из шмајсера.
• Ко је закопавао?
Ни то не знам, вероватно неко из околних кућа, које је пратећи вод изводио у помоћ. Било је ту страшних сцена. Долазио је неки водник да ми каже: “Јао друже капетане, погрешили смо, има овде невиних људи. Ми их одведемо тамо на стрељање, а они вичу: ‘Живела Комунистичка партија, живео Јосип Броз Тито, живели ослободиоци Београда’, а ми их стрељамо. Стравично је слушати те јауке, крик људи који су падали пред пушчаним мецима.”
Знам само да је командир тог стрељачког вода био увек стравично потресен, али наређење се морало извршити. У тим стрељачким водовима било је и бораца из извиђачких чета. Са мојим другом Јанком Динићем је дошла извиђачка чета, која је извршавала ликвидацију, односно извршавала пресуде. Сећам се једног човека крупног, врло виђеног интелектуалца, звао се Милан Комадина, био је припадник Грађанске странке и дошли су неки људи из позадинских форума Београда, који су знали те бивше политичаре, саслушавали га, одвели у Маглајску и тамо је осуђен на стрељање. Сећам се да је командир стрељачког вода у Лисичијем потоку за тог човека рекао да је узвикивао: “Живела ослободилачка војска”. Ја тврдим животом да нико од њих не би био осуђен на дуже од две године робије да је сачекао да прође тај први талас ликвидација. Примера ради, онај ко је умео да процени ситуацију, да се склони и да сачека неко нормално време, а оно је убрзо дошло, већ крајем новембра 1944. после Ранковић евог говора, остао би жив. Кад сам се вратио са Сремског фронта, децембра 1944, године и постао шеф другог одељења Озне за Београд са канцеларијом у Чика Љубиној, ја сам пронашао човека по имену Миливоје Јовановић, који је био начелник одељења специјалне полиције у окупираном Београду и истовремено председник комисије за категорисање политичких криваца у логору на Бањици. Тај човек је октобра 1944. године могао да изгуби милијарду глава да се пријавио. Е он је остао жив. Касније је осуђен и разуме се, пошто је имао солидно владање, запослио се и ми смо остали добри познаници. Као полицајци смо једно другом преносили искуства…“
…“Kroz ostakljenu stijenu koju su činila dvokrilna drvena vrata, ušli smo u polukružni kabinet, u prizemlju malog dvorca u blizini Zagreba. Uz lijevi zid nalazila se velika stilska komoda puna dokumenata, registratora, bilješki i rokovnika. U desnom kutu nalazila se ručno rađena hrastova, kutna vitrina za knjige, u kojoj se nalazila zbirka Titovih sabranih djela i knjiga o Titu, a točno nasuprot ulazu, veliki drveni radni stol. Iza stola nalazio se očito ručno rađeni hrastov stolić, a na njemu crni telefon. Točnije stari Siemensov telefon na navijanje korišten za internu komunikaciju unutar poduzeća, koji je preko glavne telefonske veze mogao imati i tzv. „vanjsku vezu…“
http://www.seebiz.eu/crni-telefon-veza-steve-krajacica-ante-todorica-i-prica-o-agrokombinatu-i-agrokoru/ar-159895/
http://www.vaseljenska.com/misljenja/koca-peko-protiv-draze/
…“Наравно, Совјетски Савез је у међувремену нестао, а Руси су почели да воде руску политику, која поред осталог подразумева и одбрану српског Косова и Метохије. Међутим, ствар је у томе што се нису променили српски комунисти, или, прецизније речено, комунисти српског порекла. Они и даље не воде српску политику, већ су совјетску Москву само заменили глобалистичким Бриселом и Вашингтоном.
Другим речима, у духу својих предака, они и даље потписују споразуме – бриселске и друге – којима се Косово и Метохија чупају из састава српске државе. При томе, природно, имају подршку светских глобалиста, али, неприродно, и подршку обновљене Русије. Тако је дошло до парадокса да Русија брани Косово и Метохију, а да истовремено подржава београдске (нео)комунисте који предају Косово и Метохију. Зато се намеће питање: да ли Русија подржава Србе или (и даље) комунисте?
Ми бисмо наравно желели да је по среди ово прво, али на жалост исувише много чињеница упућује на други закључак…“
наставиће се
Не для меня придет весна – сцена из фильма Пять вечеров Никиты Михалкова,1978 года
https://www.youtube.com/watch?v=PzagDl3vc-M&t=19s
https://www.youtube.com/watch?v=qZlWzpCrj2Y
https://www.youtube.com/watch?v=fFwPSCmklVI
https://www.youtube.com/watch?v=OSCp8L_UESA
„Јешћете али се нећете наситити.“
…“Јер, „да би човека поштовали, он најпре треба да поштује сам себе”, „ко не уме да поштује себе, неће умети ни да поштује друге”. Пошто се узајамно поштовање заснива на узајамном поверењу грађана, „онај који очекује поверење од другог, мора сам да верује себи”. „Онај који не верује ни својој одлуци, ни својим речима, тај почиње да изазива неповерење код других, а пошто о другима суди полазећи од себе, почиње да губи поверење у друге”. „Без узајамног поверења”, даље објашњава Иљин, „није могућа морална веза међу људима, а правни односи неминовно се дегенеришу, па се свака лаж и кривица, свака обмана и сплетка, свако вероломство и издаја показују као апсолутно штетни и чаг погибељни у животу људи”. Лаж, закључује Иљин, „уништава јединство људи, њихову комуникацију, њихову солидарност и њихову организацију“…
„ослободити се, не значи разуздати се, већ научити се слободном прихватању права и обавеза“
…“Неко ко учи будуће правнике, као писац овог текста, не може а да у свакодневном животу не примети бројне доказе који сводоче о дубокој кризи правне свести код наших људи. Тако је, примера ради, ових дана једном мом времешном факултетски образованом суграђанину, бившем директору друштвеног предузећа и некадашњем власнику приватне фирме, био потребан по његовим речима „способан адвокат”. При томе „способност” није требала да се огледа у стручном знању и професионалном моралу, већ у „способности” адвоката да код првостепеног и другостепеног судије купи за своју странку „правду” и то у парници коју речини пензионер има са првом супругом око брачне тековине…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/o-uticaju-vucicevog-unutrasnjeg-dijaloga-na-pravnu-svest-srba/
http://www.odinblago.ru/filosofiya/ilin/o_sushnosty_pravosozn/22/
https://stanjestvari.com/2017/10/18/cvorovic-vucic-pravna-svest/
http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sinoda_srpske_pravoslavne_crkve
https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2014/05/02/sv-vl-nikolaj/
…“Питаш, Теодуле, да ли би се код Срба могао обновити средњи Систем? Камо среће да се обнови! Србија би у том случају била углед осталим земљама. Она је то требала да буде и сада сходно вековној традицији свога Средњег система, и сходно својој херојској и хришћанској историји. Али су је уназадили њени рођени синови, школовани по народима екстремних економских теорија и пракса, које су владале у страним народима. А ти екстреми владали су тамо само зато, што код тих народа није било Средњег система. То нису схватили српски синови, школовани на страни о зноју или својих родитеља или свога народа, да би му помогли а не одмогли. Међутим, они су при повратку у своју земљу одмогли а нису помогли упропастили су а нису сачували. Поништили су веру и морал, то јест оне темеље на којима је народ српски спонтано, без револуција и насиља, изградио био свој економски и материјални систем живота. Да би постигли своје тренутне властољубиве и себичне циљеве они су у партијској заслепљености давали скупо за јевтино, и велико за мало и вековне народне творевине упропашћивали такорећи за чанак сочива. Тако су они као главни кривци пред Богом и историјом, примили одговорност за пропаст колективне народне имовине и у селу и у граду, за заузеће и поделу утрина, за пад и пропаст еснафа, за ишчезнуће кошевске хране и за расуло задружног живота код Срба. „Гласај за мене па заузми колико хоћеш утрине“. Или: „Гласај за мене, не слушај старешину задруге.“ Тако су агитовали не марећи за пропаст ни утрине ни задруге…“
http://pravoslavnasrbkinja.blogspot.rs/2011/11/blog-post_05.html
https://svetosavlje.org/srednji-sistem/5/
ослобођења Београда
грађани, официри и војници Црвене армије, Кнез Михајлова улица у Београду
https://serbianfbreporter.wordpress.com/2012/10/21/faking-history-titos-phony-war/
http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/smrt-vreba
…“За седам дана, колико је трајала акција чишћења, убијено је или ухваћено свих 175 немачких диверзаната, школованих и припреманих да уништавају и загорчавају живот Београђанима. Овом броју треба додати и неколико десетина ликвидираних или заробљених заосталих немачких војника и њихових сарадника.
Погинуло је и око 60 бораца Другог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а које је предводио Гојко Краљевић. Број рањених био је знатно већи. Батаљон више није постојао. За време акције или после ње око 25 бораца упућено је на лечење у душевне болнице из којих се неки нису ни вратили…“
http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/samoderzavie/komunizam-crvena-kuga/1247-major-ozne-o-zlocinima-u-beogradu
Ovo je super za ovaj polusvijet koji istoriju uci iz serija i filmova i sto im je google jedini izvor svega sto znaju a u sustini znaju da kucaju na tastauri pa sto se izbaci mora da je istina. Jer je muka i gubljenje vremena da se nesto procita ili ne daj boze istraze , ima ko ce to raditi i staviti na net .