Сенке над Мундијалом

Један од главних догађаја наредне године требало би да буде Светско фудбалско првенство у Русији. Наравно, уколико се уопште одржи, јер ситуација са овим такмичењем никада није била контроверзнија. Одлука да се домаћинство, уз летњу олимпијаду најзанимљивијег и најпраћенијег спортског догађаја додели Русији, нимало није обрадовала њене геостратешке ривале на Западу.

Током претходних 7 година покретано је у политичким и спортским круговима више иницијатива да се организација мундијала Русији одузме и преусмери Енглеској, која је на гласању у Извршном комитету ФИФА елиминисана већ у првом кругу, са понижавајућих 2 гласа подршке. Поред Русије и Енглеске, за наредно првенство званично су конурисале и две заједничке кандидатуре, холандско-белгијска и португалско-шпанска.

У испитивање наводних коруптивних радњи, које су требале да оспоре легалност и легитимност избора Русије за домаћина светског првенства, укључен је био и америки ФБИ. Поред политичких кругова, на бојкот Мундијала у Русији позивали су и поједини спортски званичници попут бившег председника Фудбалске асоцијације Енглеске Дејвида Бернстина и извршног директора немачке Бундес лиге Кристијана Зајферта. Притисци западних кругова ипак нису довели до првог одузимања претходно додељеног светског фудбалског првенствау историји.

Међутим, имајући у виду догађаје који су пратили Олимпијаде у Пекингу и Сочију, није искључено да се нека слична, можда још драстичнија провокација догоди уочи, или током самог Мундијала.

На Југоистоку Украјине постоји замрзнити конфликт, а крхко примирје непуне 3 године одржава се на једвите јаде. Деценију раније, на дан отварања Олимпијских игара у Пекингу, неочекивано је активиран рат између Грузије и Северне Осетије, у који је принуђена била да се умеша и Русија. Тензије између Грузије и Северне Осетије у моменту обнављања рата, биле су неупоредиво ниже од тензија међу зараћеним странама на Југоистоку Украјине. Овај конфликт може се реактивирати у сваком моменту и евентуална ескалација насиља у Донбасу, коју Русија и по Минском споразуму не може да посматра скрштених руку, појединим земљама могла би да послужи као згодан повод за повлачење њихових фудбалских тимова са првенства.

Сетимо се само Олимпијаде у Москви 1980, коју су САД и већина њихових западних савезника бојкотовале. Формални изговор за бојкот пре 38 година било је наводно незадовољство због совјетског мешања у авганистанску кризу. Американци, након неочекиваног пораза од отписаног Тринидада и Тобага у последњем колу квалификација, остали су после 8. мундијалског наступа у низу.

Међутим иако Американаца нема, ту су отворено незадовољне руским домаћинством првенства Енглеска и Немачка, које би уз остале земље чланице ЕУ учеснице Мундијала: Француску, Шпанију, Португалију, Шведску, Хрватску, Данску, Пољску и Белгију, могле да за повлачење добију и политичку директиву, у случају нове ескалације украјинске кризе. Њихов пример могли би такође да следе и амерички савезници попут Исланда, Аустралије, Саудијске Арабије, Колумбије, Јапана и Јужне Кореје.

Крње олимпијске игре ипак је било могуће организовати, али фудбалски мундијал без половине учесника не би имао смисла. Индикативно је такође да је Михаил Сакашвили, грузијски председник у време рата са Северном Осетијом, у овом моменту политички веома активан у Украјини. Надајмо се ипак да ће светски моћници бити милостиви према милијардама фудбалских фанова да и да политика неће дезавуисати одржавање највећег спортског догађаја, који се на територији Русије планира још од Олимпијаде у Москви 1980. године.

Добар жреб за Русију

Може се рећи да је Русија добро прошла са жребом. На отварању првенства играће против Саудијске Арабије, репрезентације која се после 8 година враћа на највећу фудбалску смотру. Саудијски тим састављен је практично од играча из скромне домаће лиге и највећи проблем за Русију могао би да представља притисак, јер је реч о првом мечу на такмичењу.

Знатно озбиљнији противник за домаћине и највећу непознаницу групе А представља репрезентација Египта. Популарни фараони су се на мундијал квалификовали после 28 година и ово ће им бити треће учешће на највећој светској фудбалској. На претходном наступу у Италији 1990. нису се обрукали. Играли су у »групи смрти», ремизирали са Републиком Ирском и тада актуелним европским прваком Холадијом, за коју су играли Гулит, Рајкар и Ван Бастен. У последњем одлучујећем мечу за пролаз у осмину финала, Египат је поражен од Енглеске са 1:0.
Интересантно је да су Египћани у претходне 3 деценије од квалификација за Мундијал били неупоредиво успешнији на шампионатима Африке. У том периоду освојили су 4 тутиле континеталног првака. Главна звезда тима је нападач Ливерпула Мохамед Салах, а остатак репрезентације попуњавају играчи из домаће лиге и осредњих европских тимова. Окршај са домаћином првенства за Египћане је на програму 19. јуна.

На папиру најтежи противник за Русију у групној фази је репрезентација Уругваја, са којим је утакмица планирана 25. јуна. Након дводеценијског одсуства са Мундијала победник и домаћин првог Светског фудбалског купа 1930. године, у Јужној Африци 2010. стигао је до полуфинала. Четири године касније у Бразилу су након проласка „групе смрти“, у којој су иза себе оставили фаворизоване Италију и Енглеску, у осмини финала поражени од Колумбије. Тим делује за нијансу слабије него на претходна два такмичења, повукао се Дјего Форлан, а адекватне замена нема. Међутим репрезенатиција са нападачким тандемом Суарез — Кавани, противник је који се не сме потценити.

Пре полуфинала немогућ судар Русије и Србије

Управо сензационални победник „групе смрти“ са претходног мундијала представљаће првог ривала Србије на наредном шампионату. Остаје нам да се надамо да Костариканци у Русију неће доћи у форми са претходног првенства, када су се након тријумфа у групи „смрти“ умало пласирали у полуфинале. У четвртфиналу су заустављени тек након извођења једанаестераца од Холандије.

Упркос томе што смо на папиру знатно квалитетнији тим, ривал који је пре 4 године у групној фази победио Уругвај и Италију, а у трећој утакмици ремизирао са Енглеском, никако не сме да буде потцењен.

Најважнија утакмица на Мундијалу за репрезентацију Србије могла би да буде друга по реду, са Швајцарском, планирана за 22. јун. Популарне сајџије су комплетан тим, пун одличних индивидуалаца, од којих ће неколицина понајбољих с обзиром да воде порекло са Косова и Метохије (Џака, Шаћири и Бехрами) имати можда и посебан мотив да се истакну против наше репрезентације.

Последњи и најважнији меч, на коме Србија неће имати шта да изгуби, одиграће се уочи Видовдана против Бразила. О квалитету најуспешније фудбалске нације не треба посебно трошити речи. Међутим судећи по пријатељској утакмици, последњој провери Бразила пред претходни мундијал чији је био домаћин, Србија је показала потенцијал да са кариокама заиста може да одигра потпуно равноправан меч.

Вољом жреба Србија и Русија се ни у ком случају не могу срести пре полуфинала. Било би лепо да се то оствари, иако у овом моменту не делује реално. Фудбал је спорт где су изненађења итекако могућа, а полуфинала Мундијала нису резервисана искључиво за велесиле. Тако се на претходном првенству у међу 4 најбоља тима замало пласирала Костарика, док је 2010. у полуфинале прошао Уругвај, 2002. Турска и Јужна Кореја, 1998. Хрватска, а 1994. Бугарска и Шведска.

Преузето са портала: Новински фронт

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: