Сергеј, бре!
1 min read
Сергеј Трифуновић
Сергеј актер Трифуновић изабран за првог човјека ПСГ. Покрет, ако је судити према избору, очигледно има потребу промијенити саму перцепцију – одвећ побалкањену – на нешто што смо, не знам само због чега, упрактиковали називати политика(!), а није друго ни више од сиве зоне нелегалног `бизнисовања` иза којег онда редом у одбрану стају највеће (од повјерења) државне институције, са све својом послугом.
Тако смо на кров друштвене естрадизоване реалности (тог агоничног ријалитија) добили генијалан тројац: политичар, бизнисмен и старлета, кроје нам субине и животе у свим његовим стадијумима.
На простору бивше Југе, у тренду вртоглав раст нечег што има насушну потребу самопрозвати се – грађанска политика слободних грађана!
Ни мање ни више, док је то некад била, зар не, скромна – да не напишем и скрушена – народна и земљорадничка нажуљана заумност која је у саборности тежила једнакости као стубу једног система који је (као) у свему настојао бити сасвим обичан, народноослободилачки, антиелитни, изван свих титуларности и бенефиција. Па ипак, добили смо Пролетаријат на Дедињу!
Јесте, не бијаше тако како је фасадно издалека изгледало, и зато се све, само од себе, урушило у прах и пепео и покоју кич бисту… Природно, српочекићна лаж сама себи дошла бронзане главе.
Почели, између себе, да се скубу новоскоројевићи, једна збрда-здола гомила без прошлости доживјела шок асфалта – одједном, град се показао као произвођач велике трауме у којој се испољили многи комплекси.
И још је томе тако, те ће свака авет да ти објашњава закон и кодекс улице, и с истом да се у свему упоређује. 90-те су, између осталог, дијелом и та прича: како се постаје шеф директ са голог бетона!
Е сад, како то обично у нас бива, иде се у другу крајност, у стратосферу слободних, побуњених грађана, у урбанизам и политику која раскида све односе са прошлошћу, не бисмо ли преконоћи постали друштво тренутности, нешто налик моди без историје, па ће тако Серђо водити политику набуџених твитова, крцатих, дакле, псовкама и ефективним доскочицама. Међутим, исти ти твитови неподношљиво херметични, не разумије их ни један који не дангуби у ужем центру, – код коња! – који, брате, не „диџејвује“ и не врти плоче на које се примају „субверзивне“ још и алтернатив девојчуре из разноразних НВО либерал гајби…
Од извиканог митингаша и петооктобарског момчета, добисмо првог чов(ј)ека Сербске опозиције! Ипак, тај пут лијеве демократизације сам по себи није добар (у неком другом контексту овог онтотеолошког појма), хоћу рећи како није довољан као што је још мање неопходно озбиљан ако за идеју има свргавати свеприсутног Вучића који, речено језиком чика Фројда, изиграва великог Другог на кога се сви, на подсвјесној равни, устремљујемо.
Недавно је Серђо – на своју иницијативу – са професорицом и ЛГБТ миљеницом (драмском списатељицом) Биљаном С. имао једну конструктивну, друштвену виртуел дискусију: заударала на базд показујући невиђену нискост; фристајловање у масним псовачинама…
Тако да, бре, имамо Пинк и круг двојке, у чему нема разлике, између фолк треша и антитрадиционалног „дискурса“ премазаног оним чувено растегнутим – „јебооо тее“.
Саша Јанковић се, човијек лијепо повукао након изборног дебакла и искуства да заиста има посла са геџованима напредњачким чије биће јесте суштинско оличење онога што напаствује и најмањи призвук стила и модерности. Узмите само Палму од Јагодине за примерче, мало ли је…
Али, ево, да видимо шта сленг Серђо може (можда) да учини, са све савјетником, млађаним буразом, који му, додуше изокола, скреће пажњу на речник који се састоји од непрестаног помињања полних органа у једном крајње вулгарном контексту…
Остаје питање: није ли Серђо, божемепрости, тек подвала каква је то био Бели Прелетачевић?!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sergej Trifunovic je kratko i vulgarno receno (da bi bilo na njegovom nivou) jedno govedo! Tako bi i zavrsio od svojih bosanskih „prijatelja“ da se kojim cudom nasao tamo u to vrijeme na srpskoj strani. Pa on je srbin, jel’ tako? Bilo bi interesantno vidjeti sta bi pricale beogradske liberalne „devojcure“ da su se kojim slucajem zadesile, recimo, u Kravicama. Da li bi prezivjele koristeci „sirinu“ svoje liberalne ideologije? Vjerovatno izvjesno vrijeme, ali u haremu.
A Sibin je kao i obicno, izvanredan!
Sergej, dijabolično talentovan, radikalni „drugosrbijanac“, ljubitelj „lika i djela“ Jovana Divjaka, što znači i Nasera Orića, Juke Prazine, Caca Topalovića i ostalih mudžahedinskih koljača!
Ponekad treba biti baš jednostavan i vulgaran, kaže Sergej. Srgej ustaša…
Zemljo otvorise
Prvi kolumnista, ubjedljv u svakoj receniici… Nek si I ovog dilbera potkacio!!!
Дође вријеме кад паметни заћуте, будале проговоре а фукара се обогати.“
Sibin iz dana u dan sve bolji. A i vrijeme proizvodi takve dogadja je i ljude da se ima o čemu i pisati. Bravo Sibine. SAMO JAKO..
Nikad Srbija koja je za vrijeme Petra Oslobodio a bila jedna od najdemokratskijih država u Evropii nije bila na nižim granama. Oni koji su od Srbije napravili Zadruge.. Parove
Zvezde Granda.. Oni čija je literatura Kurir Blic i Informer… Oni će nekad odgovarati makar pred Božijim sudom. Jer ovakva Srbija vješto napravljena teško može riješiti srpsko pitanje a da šteta bude minimalna. Mi Ostali Srbi prosto moramo saradnji ati sa zvaničnom Srbijom,!!!! Sa kim drugim Nećemo valjda da Sergejom Trifunovićem tom dežurnom pišaču po svemu što je vrijedi lo i vrijedi kod Srba. I šta preostaje danas jednom normalnom Srbin. Ništa. Osim da gleda Djokovića da se ima čemu radovati. I da se moli Svetom Savi da se moli Gospodu za nas…
Tako je, ne zna se ko je gori.
„Pamcenje je saveznik zaboravu,ne moze vám pomoci da opisete ispravno bílo koga ,cak ni na papiru“.Josif Brodski.
Sergey polit. naslednik gradzanske Srbije/posebno Bg/a tu spadaju mnogi njegovi predhodnici iz devedesetih:Gradzanski savez,G–17,LDP…da pozove ili prozove: Dinkica,Labusa,Pesicku,Chedu,Svilanovića,Turajlicku/,promoterkom belih listica ,zajedno sa Vesnicom mexikankom/zahvaljujuci kojima se AV ufuljacio sa Tomom kazandzijom na srpsku podmornicu.
Njih, i jos nekoliko da staví na čelo kolone u protestima sa transparentom:“Izvinite gradzani što smo vas prehebali /izraz adekvatan Sergeyu/2000 ,ako nas se uopste sećate“
A uz to, da ispred filozofskog fakulteta iza sebe postaví legendarne kolege ,prevarante sa terazijske chesme:Leku alias Branislava Lechica,bivse otporaše na celu sa A.Popovicem/ako je u srbistanu/.Tako bi slika zaborava saveznika pamcenja/po modelu Brodskog/,bílá upotpunjena za srpsko gradzanstvo.
Pardon ,zaboravih profesora Zarka Koraca,Natašu zvanu Nikol Kidman/ona sebi sama dala nadimak/.Oni bi mogli da dele gradzanima mesto sendvica m*uda marjanova/opet izraz adekvatan Sergeyu predsedniku stránke gradzana/.Kao i uvek tekst na nivou autora–izuzetan.Pozz.
Nije podvala nego podvakčina… O
Smrk, Smrk, Jovo Divjak.