Сергеј Јесењин: Чежња

Уткала у језеро зраке рујна зора.
Кроз звоњаву тетреби јецају са бора.

Плаче негде жуња, у дупљи се крије.
Само ја сам весео – до плача ми није.

Знам, у сутон ћеш доћи далеко од пута,
сешћемо уз навиљак поред стога жута.

Ко цвет ћу те сколити пољупцима лудим,
безумном од радости никад се не суди.

Ти ћеш сама бацити блузу раздрагана,
однећу те опијену у жбуње до дана.

Нека плачу тетреби и нека роморе,
грца чежња весела у румени зоре.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: