Шешељ „ноћна мора” Хашког трибунала

Неки западни експерти међународног права мисле да лидер радикала има велике шансе да буде ослобођен, други се споре око правила за именовање новог судије, али су сви јединствени у ставу да ће одлука бити политичка.

Одлука трибунала у Хагу да се дански судија Фредерик Хархоф, по захтеву Војислава Шешеља, изузме из судског већа због сумње у његову непристрасност, довела је у питање судбину целог Шешељевог процеса, у коме је за 30. октобар заказано изрицање првостепене судске пресуде.

Хашки трибунал јуче није могао ни да потврди ни да демантује да ли ће Хархофово изузеће одложити завршетак суђења. Портпарол трибунала Магдалена Спалински је за АФП рекла да нису у потпуности сигурни шта ће се сада десити и да је на потпредседнику суда Кармелу Ађијусу да одлучи како ће се наставити суђење. „Морамо да размотримо правила суда”, рекла је Спалинска.

Повод за Хархофову „дисквалификацију”, како се у хашком судском жаргону назива ова одлука, било је писмо које је дански судија летос послао на адресе 56 пријатеља и сарадника. У писму је оценио да хашки суд не дели правду, већ спроводи политичке одлуке и да је председник суда Теодор Мерон утицао на ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу и Перишићу.

Шешељ је у поднеску од 9. јула навео да се види да судија Хархоф робује предрасудама да су Срби учесници у удруженом злочиначком подухвату, а несрби жртве и да је склон да осуђује по аутоматизму и намеран да осуди по сваку цену. Хархоф је био члан расправног већа, које је од 2007. до марта ове године, Шешељу судило по оптужници за злочине над Хрватима и муслиманима у Хрватској, БиХ и Војводини од 1991. до 1993. године.

Тужилаштво је тврдило да за изузеће нема основа јер је реч о приватном писму у коме тај судија, критикујући трибунал, није изнео другачији став од оних јавних изјава у којима се критикује судска пракса тог суда.

Судско веће је, међутим, у среду прихватило Шешељев захтев за изузеће са образложењем да писмо судије Хархофа поништава претпоставку судске непристрасности.

Кинески судија Лију Дакун издвојио је мишљење у коме је изнео своју професионалну и моралну дилему, јер он сматра да је неприкладно да судија Хархоф суди било коме будући да се послужио цурењем информација медијима како би се супротставио одлукама других судија.

„Међутим, да ли само његово писмо показује довољан степен пристрасности да захтева његово изузеће у предмету „Шешељ”, одвојено је питање, у коме се мој став разликује од већине”, написао је судија Дакун.

Добар познавалац правила трибунала адвокат Зденко Томановић за „Политику” каже да би ова одлука ако није изговор да се Шешељ задржи у затвору без пресуде још неколико година, морала да доведе до прекида суђења и моменталног пуштања Шешеља на слободу.

Експерти за међународно право јуче су оклевали да дају коначан суд о могућим излазима из најновијег „хашког кошмара”, како је професор са Универзитета у Лајден Дов Јакобс ову одлуку назвао. „Хархофова пристрасност је општа и није везана само за Шешељев случај”, каже он.

Постављајући питање да ли ова одлука значи да ће у случају „Шешељ” суђење почети из почетка (с обзиром на мучну историју овог суђења тешко је замислити да би трибунал то желео), Јакобс закључује да Шешељ има велике шансе да буде ослобођен јер би ново суђење представљало кршење права.

Марко Прелец из Међународне кризне групе сматра да би суђење могло да се неометано настави, односно да се именује други судија као у случају кад је умро судија Ричард Меј током процеса Слободану Милошевићу. Марко Милановић, професор међународног права на Универзитету у Нотингему, сматра да је кључно питање да ли замењени судија може да донесе одлуку о предмету у чијем јавном слушању није провео ни једног јединог дана.

„Цела поента усмене расправе на суђењу је непосредно учешће у оцени доказа. Овде имамо случај да је пресуда у основи већ написана, а како ће се извести замена судије у овим околностима – ја не знам. Понављање изношења доказа не чини се као могућа опција ради планираног затварања суда и претерано дугог времена које је Шешељ већ провео у притвору (чак и да буде проглашен делимично или у потпуности кривим).

Јакобс упозорава да ће се ова одлука свакако одразити и на остале процесе. У случају Станишића у жалбеном поступку може се очекивати захтев да се призна Хархофово писмо као нови доказ, за који не види како може сада на пристојан начин да буде одбачено. Слично је и са случајевима Делић и Драгомир Милошевић.

Да ли то значи да ће сваки случај у коме је учествовао судија Хархоф бити сада предмет ревизије? Јакобс указује на „одређени ниво хипокризије”. Као и многи, увек сам мислио да је Хашки трибунал и међународно кривично правосуђе уопште, пристрасно у корист осуђујућих пресуда, да је разрадило инструменте како би тај посао урадило лакше. Чини се ипак мало неправедним да судија Хархоф плати за оно што мисли и јавно говори доста људи у трибуналу, укључујући и судије.

Београд последњи сазнао

Занимљиво је да су за одлуку већа трибунала о изузећу судије Фредерика Хархофа из судског процеса Војиславу Шешељу агенције у Београду сазнале са закашњењем од готово целог дана у односу на оне у региону. Према речима потпредседника СРС Зорана Красића, који се јуче појавио на конференцији за новинаре, и радикали су тек јуче добили ову информацију. Подсећајући да се очекује додатна одлука поводом састава судског већа, Красић је рекао да се нада да ће Шешељ бити у Београду 31. октобра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: