Шест година од незапамћене полицијске тортуре: Ноћ која је промјенила Црну Гору

Дана 24. октобра 2015. године више десетина хиљада грађана мирно је тражило демократске изборе да би у једном тренутку мирног протеста, полиција, у пуној ратној опреми, кренула у бруталну акцију пребијања демонстраната, уз употребу дотад невиђене количине сузавца и осталих бојних отрова. 24. октобар био је реакција народа на разбијање протеста Демократског фронта, који су трајали свакодневно, од 27. септембра 2015. до 17. окторбра кад је бруталном полицијском акцијом разбијен, грађани пребијени, хапшени, срушено тзв. „шаторско насеље“.

Осим сузавца и шок бомби, полиција је против окупљених грађана употребила и гумене метке.

Ђукановићевом режиму је то било мало, па су неидентификовани специјалци у „хамерима“ улијетали у грађане.

На више локација у граду забиљежени су масовни примјери бруталне полицијске тортуре, првенствено од припадника Специјалне антитерористичке јединице (САЈ). 

Тако је звјерски претучен Мијо Мартиновић, а припадници САЈ-а поново су напали уредника портала ИН4С Гојка Раичевића, који је био мета напада полиције и 17. октобра исте године, када је на њега насрнуло више специјалаца. Међу ухапшенима тог дана нашли су се бројни активисти НВО сектора и универзитетски професор Владимир Божовић.

Посланици Андрија Мандић, Славен Радуновић и Владислав Бојовић ухапшени су током акције полиције, а предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић завршио у Ургентном центру.

Током полицијске тираније претучен је и велики број грађана, а уништено је и неколико аутомобила, посебно је грађане узнемирило такозвано пребијање у „златарској“ улици.

Током читаве ноћи на дјелу је био бруталан лов специјалаца, који су показали невиђену суровост и брутално се иживљавала над грађанима. Тако је група од двадесетак припадника САЈ-а на смјену је тукла двојицу мушкараца који нијесу пружали отпор у златарској улици код редакције „Вијести“.

Претучени мушкарци нијесу ухапшени,  што говори у прилог чињеници, да нијесу направили никакво кривично дјело, већ су били жртве полицијског иживљавања и они су се храмајући удаљили када су специјалци отишли.

Град је био под полицијском опсадом, дим, сирене, а у једном тренутку на Храм Христовог Васкрсења испаљено је више десетина сузаваца.

Тадашњи премијер Црне Горе Мило Ђукановић изразио је жаљење што полиција није употребила још више силе према демонстрантима испред парламента.

Он је рекао да је полиција „прибјегла најблажој употреби силе“.

Индикативно је да полиција никад никад није ухапсила хулигане који су изазвали нереде испред Скупштине, због чега је опозиција изразила озбиљну сумњу да су убачени од стране полиције.

Које су јединице учествовале у терору над грађанима 24. октобра 2015, списак 55 припадника САЈ-а, полицајци са криминалним досијеом који су учествовали у акцији, ко је испаљивао, колико и којих хемијских средстава, питања су на која и данас нема одговора.

Готово све јединице црногорске полиције биле су ангажоване у разбијању демонстрација у суботу 24. октобра, а осим примјене физичке силе те вечери на грађане су бачене стотине патрона јаког и опасног по здравље сузавца CS. То показују подаци полицијских докумената до којих је дошао Монитор. Ради се извјештају Комисије за утврђивање околности употребе средстава принуде коју је формирала Управа полиције само дан након протеста.

Предсједник трочлане Комисије коју је основао директор Управе полиције Славко Стојановић био је Жељко Пековић, главни полицијски инспектор, а чланови су инспектори Мијодраг Старовлах и Марко Радусиновић. Иако је Комисија констатовала да је примјена силе те вечери од стране полиције била примјерена и у складу са законом, подаци из тих докумената упућују на супротно.

Саставни дио извјештаја Комисије чине посебни извјештаји командира полицијских јединца које су учествовале у разбијању демонстрација: ЦБ Подгорица, ЦБ Никшић, ЦБ Бар, ЦБ Бијело Поље, ЦБ Беране, ЦБ Будва, ЦБ Пљевља, ЦБ Херцег Нови, као и Посебна јединица полиције задужена за сузбијање тероризма и организованог криминала и Специјална антитерористичка јединица (САЈ).

Као да је рат

Међу полицајцима који су учествовали у акцији Јесен 2015, како се акција назива у полицијским документима, велики број њих имају криминалне досијее, те оптужбе за злоупотребу службе.

Из извјештаја Комисије произилази да је употребу средстава принуде испред Скупштине први наредио начелник ЦБ Подгорица Јовица Речевић. О томе је, наводи се, „непосредно преко телефона обавијестио директора полиције” Стојановића. Речевић је љетос постављен на то мјесто, иако је једно вријеме био „пуштен низ воду“ због пропуста у случајевима паљења возила Вијести и инцидента у Ургентном центру КЦ ЦГ, када су чланови загоричког клана неколико сати малтретирали медицинско особље.

„Након 22 часа, након одржаних говора представника ДФ-а, дошло је до бацања већег броја каменица, дрвених мотки, бакљи и других пиротехничких средстава на службенике полиције”, оправдава Речевић употребу силе у извјештају Комисији. Он тврди да је преко мегафона издао више упозорења организатору скупа и грађанима, а да је сила услиједила након што напади нијесу престали.

„Велики број окупљених грађана, хвата и руши зашитну ограду, која се налазила испред полицијског кордона, исту вуку, гурају и бацају, крећући се ка полицијским службеницима”, наводи Речевић. Снимци инцидента након ког је кренула полицијска тортура показују да на ограду нијесу насрнули грађани, већ хулигани са фантомкама. Такође, на снимцима се види, да након што су порушили ограду, хулигани бјеже. ДФ тврди да је хулигане ангажовао ДПС.

Речевић наводи да је он коначно издао наређење за употребу принуде како би спријечио већу групу лица да уђу у Скупштину. О покушају насилног уласка у Скупштину не постоје видео записи нити свједочења.

Како то да полиција још није ухапсила ниједног од изгредника од којих јој је пријетила таква страшна опасност, Речевић у извјештају није појашњавао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: