ИН4С

ИН4С портал

Шест НВО: Судије Уставног суда да поднесу оставке

1 min read
Уставни суд је, оцјењују у цивилном сектору, у континуитету оптерећен политичким утицајем, и као такав не може произвести "потребни интегритет те високе институције која треба да стане на браник заштите људских права и владавине права."

Илустрација (Фото: ФОС)

Поводом одлуке Уставног суда којом је тај суд укинуо као неуставну своју претходну одлуку о избору судије Десанке Лопичић на функцију „предсједавајућег судије“, невладине организације Акција за људска права (ХРА), Центар за грађанске слободе (ЦЕГАС), Европска асоцијација за право и финансије (ЕАЛФ), Институт алтернатива (ИА), Институт за владавину права (ИВП) и Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) саопштиле су како сматрају да судије Десанка Лопичић, Хамдија Шаркиновић, Драгољуб Драшковић и Мевлида Муратовић, који су у јануару „изгласали неуставну одлуку и 10 мјесеци истрајавали на њој“, треба да поднесу оставке и да више не треба да обављају ниједну јавну функцију.

„Сматрамо да је непримјерено да они након 10 мјесеци неуставног дјеловања и даље буду у могућности да одлучују је ли нешто у складу с Уставом и законом или не. И даље остаје сумња да је циљ измишљања функције “предсједавајућег судије” заправо био да се баш судија Десанка Лопичић, наклоњена владајућој политичкој партији ДПС, задржи на тој функцији у изборној години, иако је и то што је претходно обављала функцију предсједнице тог суда спријечавало да се нађе на том положају. Госпођа Лопичић је, иначе, изабрана за судију Уставног суда на предлог предсједника државе, Филипа Вујановића, кандидата Демократске партије социјалиста“, наводи се у саопштењу шест невладиних организација.

Оваква оцјена се, како додају, огледа у чињеници да је већина од четворо поменутих судија мјесецима „онемогућавала да се избор предсједника суда и постави на дневни ред“, као и да се Уставни суд „држао пасивно и нијемо посматрао“ како је одлазећа Влада усвајала и спроводила спорне и са уставног аспекта проблематичне одлуке које су се односиле на епидемилошке мјере у борби против коронавируса и изборни процес, а које су, како наводе из невладиних организација, проузроковале дискриминацију, повреду једнакости и ограничавање људских права и слобода. Уставни суд је, оцјењују у цивилном сектору, у континуитету оптерећен политичким утицајем, и као такав не може произвести „потребни интегритет те високе институције која треба да стане на браник заштите људских права и владавине права.“

„Подсјећамо, наших шест невладиних организација су још 5. фебруара упутиле писмо са детаљном аргументацијом у коме смо апеловали на све судије Уставног суда да спорну одлуку о избору предсједавајућег судије одмах ставе ван снаге, из истих разлога због којих је то на крају учињено десет мјесеци касније. Уставни суд на наше писмо није одговорио нити је до недавно мијењао став, упркос критикама Европске комисије у “нон-папер”-у у јуну и коначно у извјештају о Црној Гори објављеном 6. октобра. Сумња у непристрасност и независност Уставног суда не може никоме да користи, посебно не држави чије приступање ЕУ директно зависи од повјерења у рад њених институција“, закључује се у саоштењу шест невладиних организација.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy