Шести октобар
1 min read
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Србија и Црна Гора скоро четврт вијека чекају шести октобар. Од тог петог октобра до данашњег дана дочекале су пуно тога. Шест година касније обје чланице државне заједнице постале су независне и међународно признате државе. Референдум је одржан у Црној Гори а домино ефектом произвео је двојну самосталност. Исход референдума први су признали Русија и Србија. Американци су увијек ту. Наравно са ЕУ као својом прекоокеанском експозитуром.
Први демократски премијер Србије убијен је мучки 2003. године. Војислав Коштуница је нестао са политичке сцене, Борис Тадић и Томислав Николић били су обични статисти и епизодисти који се данас готово не помињу. Након тог петог октобра, двадесет година касније са црногорске стране петооктобарске медаље, у опозицију су отишли Мило Ђукановић и његов ДПС. Чини се крхко, танко и површно. Инфраструктура и наслеђе из 1945.године у Црној Гори остали су нетакнута дубина. Слично је и са Србијом. Разлика је у слојевима, слојевитости, снаги државе и јачини институција. Можда један кључ лежи у Десанкиној светој реченици „Велика тајна „. Таква тајна наспрам “ искре у камену “ нема готово никакве разлике у ношењу политичког петооктобарског жига. Ретроспектива би изгледала овако. Социјалистичка народна партија са некадашњих скоро 180 000 бирача, данас је минорни коалициони члан редефинисаног Демократског Фронта. Из ње су настале Демократска Црна Гора и Демократска народна партија. Народна Странка и Либерални Савез одавно не постоје. Демократска партија социјалиста пада у односу на вријеме Мила Ђукановића, али расте у односу на вријеме власти популистичких концепата. Црна Гора има свој други „пети октобар“.
Његово име је тридесети август. Два пута је до сада сахрањен. Васкрсава се од стране свих актера кад политичка нужда натјера у ћошак. Прву сахрану чине рушење 42. и формирање 43. Владе. Оба акта су урађена са ДПС-ом. Рушење 43. Владе наставак је исте трилогије. Актери други. ДПС увијек ту. Непромијењен и исти. Погледом у ретровизор октобра 2000.године закључује се да су Александар Вучић, Мило Ђукановић и Ивица Дачић кључари 6. октобра. Свако на лично особен, а увијек циљно интегрисан начин, својим политичким умијећем, намјерама,стратешким циљевима, односом према САД, ЕУ, Русији и дужином трајања на политичкој сцени Западног Балкана. Трио који партнерима испоручује очекиване резултате. Сви тројица су рођени из духа моћи својих претходника. Из духа неумрлог комунизма који се за потребе практичне политике пресвлачи у одоре актуелно профитабилних наратива. Јадарити, габарити, литијум, Бриселски и Вашингтонски споразум, Бањска и остали прилози иду у други план. У први план иду приче о “ српском свету „. Слично је са Црном Гором кад је у питању тридесети август. Исти изрони као клетва или опомена кад је јагма за мандатима у најснажнијем страначком фокусу. Након подјеле народног дара, исти пада у секундни заборав. Баш онако како су у заборав пали сви петооктобарци. Осим покојног премијера Србије Зорана Ђинђића. Зато није чудно кад један од учесника тих процеса износи сумњу да све није била вјешто режирана представа са актерима револуције као протагонистима у унапријед исцртаним улогама. Уз сјајну констатацију која гласи “ Знали смо против кога смо, нисмо знали за шта смо „. Тако је и са августом давне 2020.године. Онај и дух онога против којих смо били још су ту. Непомични и охоли. У Црној Гори у “ плану Б“, у Србији на видној позорници. Мило, Александар и Ивица чувају кључеве 6 октобра. Активно и пасивно можда и тековина изневјереног 30 августа. Ствар тековина лежи у духу политика. Не лежи у тијелу државних граница. А дух комунизма и петокраког дејства не зна за границе. Зато су 5. октобар и 30. август изневјерене револуције за увођење антибољшевичког режимског дисконтинуитета. Можда је у Црној Гори проблем још већи јер поставгустовски „експерти“ који су дошли (изузимајући часне појединце) нису имали представу против кога се боре и против чега јесу. Оно за шта јесу није било довољно. А надземне и невидљиве везе поставгустовских са постоктобарским политикама и даље трају.
До шестог октобра. А кад он долази на ред зависи најмање од нас!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
