Шести по реду Међународни фестивал књига „Ауто(р) на корзу“ завршен на никшићком Тргу слободе

Шести Међународни фестивал књига „Ауто(р) на корзу завршен је синоћ, 22. августа, на никшићком Тргу слободе наступом др Снежане Адамовић.

Адамовићка је одржала предавање на тему „Св. Владика Николај – методе у његовим делима“, са посебним освртом на његову књигу „Религија Његошева“.

Разноврсни културни програм који је трајао од 7-22. августа, а продужиће се отвореним сајмом књига до 24. августа, приуштио је никшићкој публици садржаје из области књижевности, философије, религије, учинио је да и ова година остави надасве занимљив и јединствен печат на никшићку културну сцену.

Присјетимо се, овогодишњи Фестивал је отворен обиљежавањем великог јубилеја „Два вијека Бранка“, односно, сјећањем на српског великана књижевности, Бранка Радичевића, гостовањем и бесједом књижевника, господина Ненада Грујичића о Радичевићевом лику и дјелу.

На другој фестивалској вечери никшићка публика се упознала са поетским стваралаштвом, књижевника проф. др Ђека Маринаја, ствараоца албанског поријекла који већ деценијама живи у САД.

Никишићани су били у прилици да уживају и у гостовању уважене Миљене Дрндар рожене у Пожаревцу која данас живи у Њемачкој, и представљању њеног новог романа „Девет суза за Бакоче“.

Промоцијом монографије књижевника и дипломате, др Гојка Челебића „Писци јеврејског Прага“, Никшићани су били у прилици да чују нешто више о ткз. Прашком књижевном кругу прошлог вијека.

На петој вечери Фестивала „Ауто(р) на корзу своју поезију је говорио пјесник из Мојковца Родољуб Ћорић а о његовом цјелокупнмо прозном и поетском стваралаштву говорио је књижевник Мирко Ракочевић.

Гостовање књижевника Бранислава Зубовића из Врбаса, осим говорења поезије аутора, било је пропраћено и разговором о поезији и књижевним приликама данас.

Поводом „Прве године вјековања Ранка Радовића,“ или академије „Златни сонет“, обиљежено је сјећање на књижевника Ранка Радовића, по сценарију Горана Бјелановића који је заједно са Михаилом Перошевићем говорио одабране Радовићеве стихове. Медијатори академије били су Миљан Мијушковић и Милица Бакрач.

Осмо вече Фестивала употпуњено је темом „Никшић у коме говоримо је полис, наш сусрет дијалог аутора и полиса“, а пред публиком је говорио протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого, подсјећајући присутне на самом почетку, да је Никшић био и остао савршена мјера једног полиса, који има могућност и жељу да буде фокална тачка српске културе у „овом дјелу наше отаџбине“.

На Фестивалу „Аутор на корзу“ 2024. обиљежен је још један велики јубилеј, 100 година од смрти Алексе Шантића. О лику и дјелу Алексе Шантића говорио је др Душко Певуља, професор Филолошког факултета у Бањој Луци.

„Осим једне лијепе носталгије, Фестивал показује гдје култура треба да столује“, ријечи су мр Милорада Дурутовића, књижевника и књижевног критичара, који је на десетој вечери програма публици приближио своју књигу поезије „Орфеј у свијету црног ероса“.

Драмска умјетница Ивана Жигон, наредне вечери, на сцени ЈУ Захумље, извела је по ауторском сценарију комад „Луче Преображења“, као вид духовног и умјетничког преображења. Осим поезије из Његошеве Луче микрокозма, Жигон је читала своје нове есеје, а публика је била у прилици да по први пут одгледа и краћи филм о 500 дјеце „Косовских божура“, који су као културно-умјетничко друштво којим руководи Ивана Жигон посјетили Русију и Бјелорусију, као прави амбасадори српске културе.

На дванаестој вечери под називом „(Све)временост Великог Инквизитора у визији Ф.М. Достојевског“, своје предавање је одржала проф. др Соња Томовић Шундић, нагласивши да је важност никшићког фестивала „на корзу“, духовно оплемењивање а култура и најважнији израз човјековог стваралаштва, а да је Никшић средиште вишедеценијске културе и умјетности.

На тринаестој фестивалској вечери, др Радоје Фемић, књижевни критичар и књижевник Милутин Мићовић, говорили су о лику и дјелу Жарка Команина на тему „Жарко Команин – усамљени вук српске књижевности“.

Међународни фестивал књига Ауто(р) на корзу, неизоставно је, по ко зна који пут потврдио аутентични успјех на пољу културе. Организатор фестивала је Удружење издавача и књижара Црне Горе, главни уредник програма је књижевник и књижевни критичар Желидраг Никчевић, а директор Фестивала књижевник Радомир Уљаревић. Медијатор свих програма била је књижевница Милица Бакрач.
Фестивал се одржао под покровитељством Општине Никшић уз помоћ Туристичке организације Никшић и пријатеља фестивала, Конобе „Богетићи“ и господина Благоја Цицмила.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: