Сестра убијеног Душка Јовановића: Требао је да свједочи у Италији о шверцу Мила Ђукановића, али је ликвидиран прије него је дао изјаву!

Након 20 година тешко је рећи нешто ново у односу на оно што смо из године у годину понављали. Ако данас уопште и постоје они грађани којима нијесу јасни мотиви Душковог убиства, позивам их да обрате пажњу на текстове које је Душко објављивао у ондашњем Дану, да прочитају које је теме темељно обрађивао и да, уз то, узму у обзир вријеме тврде владавине Ђукановића који је тада одлучио да дуго влада и да уклони све препреке које су му могле тада угрозити тај план.

Ово је у изјави за Портал Борба поручила сестра убијеног власника дневних новина Дан, Душка Јовановића, Данијела Павићевић.

Данас се, подсјећамо, навршава 20 година од свирепог Јовановићевог убиства а по писању медија, ликвидација је извршена јер је Јовановић био једини у Црној Гори који је писао о шверцу цигарета који је тада био у успону, а који је, поново према писању медија, био државни посао владајуће врхушке у Црној Гори.

Павићевићева за Борбу наводи неке од тема из тадашњег Дана, како каже, због оних младих људи који тада нису били довољно зрели да прате друштвена догађања.

„Добра је то продаја била, само су паре добиле крила“, објављено 25. фебруара 2000. године – односи се на продају имовине Института „Др Симо Милошевић“, и оптужује се тадашња влада да новац није завршио у државном буџету већ му је нестао траг. Вјерујем да ова тема може бити и данас актуелна.

„Главни мафијашки бос Балкана“, Дан 16. мај 2001. године. Текст је пренешен из загребачког Национала, а описује сарадњу Станка Суботића и Мила Ђукановића, која је како је навео тада новинар, трајала већ 5 година уназад. На фотографијама се види „зракоплов“ Ђукановића који је добио од Суботића на његов рођендан. Текст даље детаљно описује журке које су њих двојица заједно приређивали на Светом Стефану, а помиње и инцидент са малољетницом на једној од журки.

У Дану од 13. јуна 2001. године је пренешен текст из Национала са насловом „Суботић проналазио добављаче и тржиште, Ђукановић осигуравао заштиту полиције, Станишић се бринуо о царини, а Вучекић пратио конкуренцију“.

Дан је често писао о међународном шверцу који се одвијао преко наших граница, а који је појединцима тада доносио енормне зараде, док је држава ускраћивана за огромне суме новца. Држава која је исто тако била тиме ускраћена била је Италија, која је тада чак најављивала да ће затражити одштету од Црне Горе због званичног покровитељства шверцерских послова.

Један од таквих текстова је објављен 2. јула 2003. године. „Тужилаштво из Напуља затражило хапшење Мила Ђукановића“. На фотографији у оквиру текста виде се глисери за шверц, а скенирани су и списи из италијанске штампе.

„У тексту под насловом „Пуном паром преко Јадрана!“ (19. јул 2000. г.) виде се фото-докази о шверцу италијанских мафијаша преко барске луке. Виде се натоварени глисери боксовима страних цигарета уз напомену да у једном глисеру стане око 700 бокси или читав товар једног шлепера. Душко је тада у једној изјави за јавност чак објаснио вриједност једног шлепера и казао да се могла купити просјечна кућа“, казала је Павићевића за наш портал.

„У једном ауторском тексту од 28. јауара 2001. године под насловом „Дел Турко се захуктава“, Душко је цитирао италијанског министра финансија- „Мафијаша Прудентинија штитио је црногорски предсједник Ђукановић. Без Ђукановића не би било тако моћног Прудентинија, као што без Прудентинија не би било Ђукановића. Прудентини није контролисао само шверц цигарета, већ и оружја, дроге и људи, посебно дјеце и жена.“ казао је тада министар Отавијано Дел Турко. Дел Турко је за италијански лист „Ла Република“ прецизирао да је „Ђукановић савршено упознат са изградњом цијеле мреже магацина и хангара гдје је одлагана роба“. Том приликом је и изговорио реченицу: „Због сарадње са мафијом у Црној Гори ће доћи до великог земљотреса, а Ђукановић ће се наћи у великим неприликама.“ која се нашла и на насловној страни Дана, 12. јануара 2001. године, појашњава она за Борбу.

Да се радило о великој организацији уз помоћ државне полиције, свједочи велики текст на двије стране од 31. јула 2000. године са фотографијама скенираних привремених дозвола италијанским шверцерима издатих од МУП-а Црне Горе, ЦБ-Бар, а које су служиле за „кретање и задржавање на граничном прелазу.“, наводи она и подсјећа да смо тада били у заједничкој држави а да је војска често плијенила те глисере и предавала их граничној полицији након чега су они ослобађани.

„Италијански шверцери су тада признавали да се боје своје (италијанске) финансијске страже, али не и црногорске која им, како су казали, помаже. Текст о томе носи наслов „Полиција обезбјеђује шверцере!?“ Има пуно сличних наслова, постоји архива свега и неће и не може бити избрисана. Све што је Душко тада говорио или објављивао готово да може бити и данас актуелно. Тако је писао Душко… А да не буде да је само Душко уочавао склоност ка криминалу врха тадашње власти свједочи текст од 18. јуна 2003. године. Наслов гласи: „Миодраг Лекић: Ђукановић и Маровић су мислили да ћу покривати њихове афере у Италији“, казала је Павићевићева за Борбу.

2002. године, Душко је добио писмо упозорења у којем га анонимни пошиљалац обавјештава да се у високим круговима МУП-а припрема његова ликвидација и да треба да повећа ниво личне безбједности, казала је Павићевића за наш портал и подсјећа да је Душко саопштио да је упозорен, а наравно да ни МУП ни ДБ нијесу урадили ништа да спријече, већ су по њеном мишљењу истраживали у својим редовима, ко је могао да упозори Душка како би га вјероватно удаљили из службе или распоредили негдје гдје неће бити у посједу значајних информација.

„Италијански правосудни органи су покренули велику истрагу након што су утврдили да Ђукановић не ужива државни имунитет, јер Црна Гора у том тренутку није била самостална. Тада се интензивира кампања за самосталност Црне Горе. Душко је примио позив од италијанских истражних органа да пружи своја сазнања о међународном шверцу, а која нијесу била мала. Намјеравао је да отпутује тим поводом у Италију.

Нажалост, није стигао да оде. Убијен је… Последњи свједок који је требао да буде у оквиру те истраге је Иво Пуканић. И он је убијен.

„И није било довољно убити Душка, већ и узети Дан из руку његове породице Јовановић, Мишка и мене, јер смо дијелили исте ставове као и он. Од тада смо у том зачараном кругу, тражећи путеве да истина изађе на свијетло дана. На крају сматрам да су сви учесници у том злочину узели „велики кредит“ који ће, ако не буду они, враћати њихови потомци са каматом“, закључила је Павићевићева за Борбу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: