Сезона пуштања низ воду

Пише: Саша Др. Ђуровић

И тако, отјераше Радмилу… Исти они, комитетлије и џемпераши који су је довели, мало по том раду запрцаше са мјеста ректорке УЦГ. А лијепо каже изворна пјесма: „Радо, лепа Радо, где је твоје стадо, када само се ми волели и на верну срећу клели?“

Престала љубав између Раде и стада, факат.

А била се дигла прашина велика кад је Радмила постављена на функцију. Као да је у најмању руку на челу Београдског универзтета некад, или Загребачког свеучилишта а не Универзитета Црн Горе који је некад, ајмо рећ и личио на нешто, а не данас кад диплому из Подгорице не признају чак ни у Београду, никад бољих, најбратскијих односа двије политике. Између два јарана, стварних власника двију злосретних држава чим имају такве господаре. Два јарана из држава-банана. Дакле, запрцаше једино естетизовано у тој удрузи, лепу Раду. Север је савлада, а није онај са Звездиног стадиона. Утицај северца је јак, поготово у Подгорици. Раду медитеранео отпустили северњаци, какав пораз позитивне географије…

Ни двије капе не помажу на северу у Подгорици, зебу уши. Видјех Раду на пресу с наочарима па још љепша дошла, продуховљена некако. Мада знам неке који турају наочари са рекламним стаклима да би дјеловали паметније. Не вјерујем да је Рада од тих. Осим тога, ти заборављају да скину наљепнице са стакала, на Радиним их не бијаше, само зрцала гола. Лијеп оквир, сведен, а лијепом све лијепо стоји, да се не лажемо. Дакле, лијепо јој стајаху а и она лијепа за видјет, части ми моје. Не за видјет само него и збори лијепо. Онако сталожена, фиииииииииина сва… Кад је чујем тренутно ми се приспава. Е сад, факат су Латини били у праву кад су рекли да се „сличан сличном радује“, а и ја кад кажем да је немогуће у блату остат чист, ма колиико се трудили.

Чудио сам се у почетку откуд Рада у блату, а онда ми је потпуно логичан исход Радиног изласка из блата такав да чиста није могла остат. Но док је чиста у главу, а јес’, ОК је…јер то је успјех у таквом окружењу медиокритетских наказа пуних џепова. Е онда су се огласиле неке потпуно безначајне фигуре да коментаришу Радину смјену. Па видјех неку из НВО, на телевизији онога из друге вамеље, приказиваху јој руке у гро-плану, а она накићена као певаљка под шатром, прстење, манине, ма све што се могло турит на те дежмекасте руке турила је. Потпуно безначајна али ето, даје јој се медијски простор. То је оно о чему говорим иначе, да се „стручној јавности“ коју је неко скоро апострофирао, не дозвољава медијски приступ иако је компетентна, него се право ексклузивитета да се коментарише отказ ректорки даје некаквој НВО активисткињи?!

А онда се сјетих да ми је дубровачка пријатејица Вјера Шуман једном рекла поводом неког семинара који је био уприличен на тему ЕУ „била је и једна Црногорка, надобудна, без покрића, НВО активистиња…“ па име те. Поменуо бих, наравно, али је безначајно па нећу. Али је питање, зашто Радмилин отказ није коментарисао неко са Универзитета? У медијима, мислим. Или неко из Владе, опет у медијима. Не важи се сувопарно Марковићево саопштење да Рада не поштује одлуке Владе. А Рада не само да их није поштовала него их је и критиковала и тиме показала макар минимум грађанске храбрости и отпора нечему што јој није по вољи. Али конкретно саопштење „због тог и тог“ и на какав начин је добила отказ је изостало. Оградила се Рада додуше, није Рада наивна, па је рекла да није то спор између ње и премијера (нека, може ваљат за неко ново намјештење, не треба љутит премијера, зна Рада једну од првих лекција партијских, не дирај надређене, ако мислиш љеба без мотике као што га сви тамо “зарађују“) него, рече Рада, да Влада… просто не поштује институцију Универзитета. А опет, моја Радмила, каквог црног Универзитета, црногорскога?!

Знам да титула интензивира его али ти си се, Радмила, мало „утриповала“, како рече скоро професор Радуловић за онога Бечића. Тај универзитет не поштује нико, па што би га поштовала Влада? У Црној Гори се запошљаваУ са Ђукановићевог унверзитета, Радо, а не са државног, зар не? Ништа персонално између тебе и мене, Радмила, таман као између тебе и премијера. Поготово сад кад си посрнула, услед саплитања ногу, бих ти пружио руку да устанеш, али факти су факти.

Нијеси ти, моја Радо, била ректор на Јејлу, или на Ломоносову, на Сорбони… Не, ти си била ректор једног универзитета чија диплома не може да запосли ни у оваквој Србији, никад руиниранијој! Скоро је био примјер правнице коју у Београду неће да запосле јер се спрдају са том дипломом стеченом у Подгорици. Ајде да се не лажемо. А онда је прочитан списак неких који су упутили писмо подршке лепој Ради па чух и ту свакаквих имена. Кад чух: Марија Перовић – насмијах се грохотом. Па кад такви бране Раду, ја бих јој давао отказе серијски, у наставцима. Ако се лепа Рада не огради од подршке таквих фигура, онда нема друге него да „опет пакујемо мајмуне“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: