ИН4С

ИН4С портал

Шибали су моју душу и оркани и торнада

Дође глас, неко га саопшти, између четрнаестог и петнаестог пива, ма ко се сјећа редоследа, и да ли је на концу, то важно... донесе неко, дакле, глас да је умро Тома Здравковић
Иван Луковац

Иван Луковац

Пише: Иван Луковац

Још сам био сасвим млад. И није ми требало много повода да пијем. Да као несрећни Петар Кочић завапим РАКИЈО МАЈКО!!

Била је нека златна јесен, врућина, нестрпљење.. Кафе бар, крчмица, бистро шта год. „Рајска птица“ у парку на Златици иза пумпе.

Војска се спремала за одбрану. А напад је најбоља одбрана, каже фудбалска досјетка.

Дође глас, неко га саопшти, између четрнаестог и петнаестог пива, ма ко се сјећа редоследа, и да ли је на концу, то важно… донесе неко, дакле, глас да је умро Тома Здравковић.

И куд ћеш љепшег, честитијег, чистијег повода од тог гласа..

Било је свега, док се сјећам..

После и више од тог свега..

Док се нијесам сјећао..

Слутим..

Кажу неки присебнији, причали су ми доцније да сам се попео на неки астал и говорио, вриштао Рембоове стихове.

Могуће, јер сам тих година, руку на срце волио Рембоа. Нарочито у посебним приликама.

Смрти, кормилару стари сидро горе
Досадно је овдје, смрти, спремимо се
Наспи нам свој отров нек нас крепи снажно
Желимо док мозак пали чудо ово
У рај
Пакао
Бездан
Није важно
На дно непознатог да нађемо ново

Жеђ за алкохолом је слична фантазији, каже млади Матија..

Разабрао сам се тек у Требињу у неку хладну зору..

Хладну од оног што је било и оног што ме чека..

Никад такве сцене које сам доживио на требињским улицама се не могу поновити. Ни на филму. Ни код Ејзенштајна. Ни у нечему што се колоквијално зове живот. Кад се зенице рашире, кад све јасније видиш. Да ли због близине Томине јучерашње смрти, које тек сад постајеш свјестан, да ли због комшилука смрти у коју идеш?

Било како било нешто је за шта песник рече:

То се трпети не може
То се певати не да

ПС

Прошло је, видим, округло (да округлије не може бити) 29 година од тад.

Случајно се сјетих невесео јер волим да склопим очи и да не прећутим..

Песме моје, песме моје

Ни за шта ме не кривите..

Рембоа, можда данас не волим толико.

Томине пјесме можда мало више.

И не требају посебне прилике за то.

Кад год га чујем прилика је Посебна..

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Шибали су моју душу и оркани и торнада

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net