Шијаковић и Ковић предложени за САНУ

Како се ближи крај марта, када истиче рок за достављање предлога за избор чланова Српске академије наука и уметности, закључују се и спискови предложених кандидата за академике.
У Академију је стигао велики број имена која ће, међутим, проћи озбиљну тријажу у наредним месецима, а само неколицини ће се посрећити да буду и званично кандидати за академике, за које ће се гласати на изборној Скупштини у новембру.

Право да предлажу кандидате имају одељења и одбори САНУ, сенати универзитета, научно-наставна већа факултета, научна већа института, органи управљања научних друштава и удружења уметника.

Сви они шаљу своје предлоге, а спискови на академијским одељењима су дугачки. Тако су за чланове Одељења друштвених наука предложена 34 имена од чега је само одељење дало 28, а институције са стране – шест.

Одељење је за будуће академике предложило: психолога Ивана Ивића, социолога Слободана Антонића, филозофе Богољуба Шијаковића, Илију Марића, Бориса Милосављевића, Часлава Копривицу и Слободана Дивјака, као и политиколога Драгану Митровић. На списку је највише економиста и то су: Мирослав Јовановић, Благоје Бабић, Рајко Буквић, Слободан Котлица, Гојко Рикаловић, Ђорђе Ђукић и Милојко Арсић. Предложена је и етнолог Александра Павићевић, етнолог-културолог Бојан Јовановић, стручњак за информатику и комуникологију Божидар Раденковић.

Ту су и правници Марко Павловић, Јовица Тркуља и Ђорђе Игњатовић, географ Миломир Степић, социолог села Милован Митровић, културолог Драгољуб Ђорђевић, демограф Мирјана Рашевић, филозоф Милан Брдар, историчар села и пољопривреде Момчило Исић и етнолог Ивица Тодоровић. Ово одељење за иностраног члана предложило је Питера Радана, правника из Аустралије.

Институције са стране за будуће академике предложиле су театролога, естетичара и филозофа медија Дивну Вуксановић, психолога Жарка Требјешанина, етнолога Драгану Радојичић, политиколога Драгана Симића, стручњака за борилачке вештине Патрика Дрида и математичара у настави Ђорђа Кадијевића.

На одељењу друштвених наука кажу да су предложили овако велики број имена јер је ово одељење најдефицитарније и броји само седам чланова, а по правилима може да има 25.

– Од 2006. године до данас код нас су примљена само три члана и то 2009. године психолог Александар Ђ. Костић и 2018. године филозоф Алпар Лошонц и економиста Павле Д. Петровић. Дакле, до нумерус клаузуса недостаје нам чак 18 чланова – кажу наши саговорници.

И одељење за историју има списак од десет чланова, а то су: Александар Растовић, Милош Ковић, Петар Крестић, Бојана Крсмановић, Иван Јордовић, Војислав Павловић, Љубомирка Кркљуш, Бранко Бешлин, Весна Дикић и Игор Борозан.

Према изборној процедури, о томе ко ће бити кандидат за акдемика одлучују одељења, која у изборном процесу имају веома важну улогу. То гласање је и главно „решето“ за предложена имена, а да би неко прошао даље треба да на тајном гласању добије подршку већине присутних чланова одељења.

Како каже више наших саговорика из САНУ, шансу да прође даље на одељењима има троје или четворо предложених, ретко када то буде више. Коначна одлука о томе ко ће ући међу „бесмртнике“ пада на изборној Скупштини која ће бити одржана 7. новембра.

Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: