Шијаковић: Украјинска криза – судар двије империје
1 min read
Учесник скупа „Украјинска криза: вјера и политика“ у Требињу Богољуб Шијаковић рекао је данас да украјинска криза представља судар двају империја – Америке, која себе хоће да постави као „Божију вољу на земљи“, и Русије, која тај рат схвата као одбрамбени и заштитни.
„То је судар империја у којим је једна империја – САД прецијенила своју моћ и себе хоће да постави као Божију вољу која се остварује на земљи, да себе представи као апсолутну норму, коју сви морају да уваже – ако не милом, онда силом“, рекао је Шијаковић, универзитетски професор филозофије.
Шијаковић је додао да је, с друге стране, руска империја у посљедњих 15-ак година, прије свега, на порасту цијена енергената успјела да се врати на међународну сцену, као и да је сукоб у Украјини за њу „толико важан да је у питању и опстанак саме Русије, како то сматрају поједини аналитичари“.
„Тај рат она /Русија/ схвата као одбрамбени и заштитни рат од намјере НАТО-а да успостави пројектиле на граници са Русијом“, додао је Шијаковић, модератор на скупу у Требињу који се одржава у оквиру Епархијских дана.
Шијаковић каже да су то све „жиже“ у којима се прелама један тренутак у коме се налази човјечанство – од војног и геостратегијског до чак културолошког и уопште питања демократије и њеног смисла у свијету.
„У Украјини присуствујемо, нажалост, разбијању једне државе која је и сама са својом елитом учесник у том сукобу и у њој се прелама однос између САД и Русије и она је поље аспирација великих сила“, рекао је Шијаковић.
Он је додао да је интересантно питање шта се дешава са Европом и европским идентитетом, интеграцијама и да се многи закључци могу извести из тог проблема. „Не треба сметнути с ума страдање једног народа и морамо имати неку емпатију према људима који страдају, али свјетски моћници који воде финансијске, политичке и војне структуре су безобзирни и то се врло добро показује на украјинском примјеру“, каже Шијаковић.
То нас питање, истиче Шијаковић, суочава и са моћима духовне, културалне сфере и које поново потенцира питање јединства православних народа.
Он је напоменуо да православци немају јединствен став чак ни о тако капиталним стварима као што је рат у једној православној земљи, међу православним народима.
„Око чега ми треба да се сагласимо, у шта да вјерујемо и шта да исповиједамо, ако нема тог јединства“, запитао је Шијаковић.
Он је напоменуо да у овом рату не одлучују православне цркве ни православни вјерници. „Склон сам онима који су и говорили у правцу да православна црква у јавној сфери мора да се потруди да буде много више присутна и много више утицајна, али не да би имала неки утицај као што жели неки банкар да га има, него да би имала утицај у смислу остварења добра и да има утицај да донесе спасење, што јој је и улога“, нагласио је Шијаковић. О теми „Украјинска криза: Вјера и политика“, чији је модератор био Шијаковић, говорили су и Дарко Ђого, Александар Раковић, Дарко Спасојевић и Никола Танасић.
На овом скупу истакнуто је да је криза у Украјини била прекретница којом је свијет ушао у ново доба међународних односа, које многи карактеришу као нову фазу хладног рата између Истока и Запада. Друга панел-дискусија о теми „Вјера књиге: хришћанство и књижевност“ биће настављена данас у 16.00 часова.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не смије човјек да рече у тамошњој проунијатској средини да у Малорусији католици, протестанти и унијати уствари ратују против њеног православног југоистока, него све округло па на ћоше, све у оним зидарским бијелим рукавицама, да не увриједи ”православног” сумолитвенике дубровачког бискупа у Требињу и Мостару….Ај, ај. Али најупечатљивије су ријечи које разголићују сву бездушност оваквих наших интелектуалних елитиста: ”Не треба сметнути с ума страдање једног народа и морамо имати неку емпатију према људима који страдају…” Тако политикантски описивати оно бестијално черечење и комадање православне дјеце, жена и људи НАТО оруђима од Укронациста могу само бездушне кукавице!
”Православним” масонима најбоље је да се више не оглашавају – ни о чему што се тиче наше мученичке Цркве него да се пред Богом и Светим Савом и патрјархом Павлом кају за сва зла која су јој нанијели у време свога министровања у НАТО владама…
<>
Oво као да је нашкрабао Збигњев Брежински, потпомогнут Роћеном и Николаидисом, са менторством Стипе Месића и покојног Дон Бранка Збутеге, а не ,,аналитичар“ кога је довео самозвани ,,biskup hercegovački“ од Суторине, и некадашњи епископ захумско-херцеговачки, православни и српски Григорије.
О каквом сукобу између православних ова хаблећина говори? Па руски Свјатопантелејмонски манастир са Свете Горе чији је игуман стогодишњи Украјинац, и којег махом сачињавају монаси из Украјине, се од почетка (као и остатак Свете Горе) јасно оградио од кијевске хунте, и стао на страну војске Новорусије. Православци небитно да ли су у Русији, Украјини, Румунији, Црног Гори, Србији, Грчкој итд. су на страни Новорусије, криптоунијати као ,,biskup hercegovački“ очито вагају, и стварају смутњу.
И за необавјештене, као овај аналитичар, Руска Империја је нестала 1917. Не знам коме је нормално (али очито је да у оваквом свијету, гдје је нормално проглашено за ненормално, и обратно), да са Кијевом (мајци свих руских градова, граду у коме је Русија настала) управља Вашингтон, Берлин, Брисел, Лондон, и да у Чернигову, и Харкову, 400км од Москве, НАТО инсталира своје ракете, због пријетље Ирана, ИДИЛ-а и Сј. Кореје?
Нормални људи читају између редова, само ненормални као овај Григоријев ,,аналитичар“ то нису у стању да ураде.
Коча, шаљи мејл! Али не Милики него Богољубу. И апдејтуј тај антивирус да ти не читају ови из Вијести пошту. Какав црни Лекић, овакав нам човјек треба на челу Фронта.