Симоновић: О шверцу дувана сам све рекао у Извјештају скупштинске комисије 2002, немам томе шта додати

Вуксан Симоновић, члан Извршног одбора СНП Црне Горе, доставио саопштење поводом вијести коју је објавио лист Дан, напомињући да „нема било каквих информација о позиву суда у Барију. Било какав позив ми није стигао нити ме у вези са тим, осим јуче кратко извјештач новине Дан Марко Вешовић, било ко контактирао. А одмах да кажем све и да је позив упућен и све да га добијем на њега се нећу одазвати“ .

Саопштење достављено порталу ИН4С преносимо интегрално.

Поводом вијести коју је објавио Дан, саопштавам да немам било каквих информација о позиву суда у Барију. Било какав позив ми није стигао нити ме у вези са тим, осим јуче кратко извјештач новине Дан Марко Вешовић , било ко контактирао. А одмах да кажем све и да је позив упућен и све да га добијем на њега се нећу одазвати.

Да подсјетим јавноист да сам 6.августа 2002. године у Барију разговарао са замјеником италијанског државног тужиоца јер ме на то обавезивала Одлука Скупштине Црне Горе о формирању Комисије за испитивање шверца цигарета. Наиме, у тој одлуци између осталог јасно пише ’’да ће Комисија остварити непосредну комуникацију са међународним организацијама за борбу против организованог криминала’’. Мени као тадашњем предсједнику тог скупштинског тијела и посланику у Скупштини Црне Горе, 24. јула 2002. године преко факса генералног секретара Скупштине стигао је позив за разговор у Барију. Тај позив регуларно ми је уручен сјутрадан 25. јула. Ја сам одмах, истог дана на консултацијама шефова посланичких клубова, будући да сам био и шеф Клуба посланика СНП, о том позиву обавијестио све шефове клубова и тадашњу предсједницу Скупштине Весну Перовић, као и потпредсједнике Парламента. То може потврдити и изјава госпође Весне Перовић која је тога дана за ’’Глас Црногораца’’, новинару Милију Прелевићу казала да је италијански тужилац упутио позив посредством скупштинских служби, да је она тај позив видјела те да сам ја о томе обавијестио на консултацијама са предсједницима клубова посланика .

Такође тога дана, након завршених консултација, одржао сам у холу Скупштине пресс – конференцију на којој сам бројне новинаре обавијестио да ми је преко кабинета Секретара Скупштине стигао позив Тужилаштва и да ћу се одазвати и поћи на разговор јер ме је на то као предсједника Комисије обавезује како већ рекох Одлука о њеном формирању. За формирање Комисије тада су гласали сви у Парламенту, а формирана је између осталог и на иницијативу Мила Ђукановића коју је тада поднио Скупштини Црне Горе.

Са тог мог преса извијестили су готово сви електронски и штампани медији у Црној Гори и региону. Новинар ’’ Вијести’’  Владан Жугић тада ме питао да ли је у позиву поменут Мило Ђукановић? Ја сам, наравно, одговорио да се не помиње, што су ’’Вијести’’ и објавиле са насловом у два реда: ’’Шелзи у позиву није поменуо Ђукановића’’. Ово посебно истичем због часних и честитих грађана Црне Горе, али и због десетак кукавица, познатих унајмљених хајкача, гонича и полтрона који су ми свих ових једанаест година, подло, удбашки, спочитавали како сам на разговор са тужиоцем отишао тајно и непозван, што је ноторна лаж, јер све у животу што сам радио било је јавно, отворено и никада никоме иза леђа.

Од момента када сам добио позив, па до тренутка када сам отишао у Италију, дакле за тих дванаест дана дао сам десетину интервјуа и изјава медијима у којим сам прецизно објашњавао шта ће бити предмет мог разговора са замјеником државног италијанског тужиоца, односно да ће то бити искључиво садржина Извјештаја Скупштине Црне Горе о шверцу цигарета. Ништа више и ништа мање од тога. О томе најбоље свједоче текстови објављени тада и у режимским огласним таблама типа ’’Публике’’ која је уочи мог одласка у Бари објавила опширан интервју под насловом ’’ Нећу излазити из оквира извјештаја Комисије’’ који сам претходно дао МИНИ.

Нажалост, има и неколико мојих забрањених интервјуа и изјава које неки послушнички медији овдје, и у Србији нијесу смјели да објаве, или су објављивали само оно што њима одговара. Утркивали су се међутим да буду актери харанге против мене, пласирајући увреде и лажи. Није им ни пало на памет да стисну петљу и објаве Извјештај Скупштине. Извјештај је тада једини објавио ’’Глас Црногораца’’ и прошле године ’’Монитор’’. Наравно, нијесам им остајао дужан. Враћао сам им истом мјером, али са високим прагом толеранције и на начин другачији од онога како бих то чинио да нијесам јавна личност. И сада понављам да бих након 25 година бављења политиком потписао сваку своју изјаву и интервју који сам дао. То се односи и на оно што сам заједно са већином чланова Комисије Скупштине Црне Горе, која се бавила проблематиком шверца цигарета, радио као њен предсједник. Чинио сам то, искључиво вођен обавезом да се са имена и образа Црне Горе скине љага која јој је том афером нанијета.

Дакле, немам било шта да додам или одузмем ономе што је садржано у Извјештају о шверцу дувана који је 2002. године усвојила Скупштине Црне Горе, који је написан на 30 страница и који је њен званични документ, а што сам презентирао у разговору са замјеником државног тужиоца Италије 6. августа 2002. године па стога понављам, све и да ми позив буде упућен на њега се нећу одазвати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: