Симоновић: Прилог за Милову биографију бешчашћа

Вуксан Симоновић, бивши посланик Скупштине Црне Горе реаговао је  на јучерашње саопштење Ђукановићевог ,,реформисаног“ ДПС-а:

,,Док сам пет мандата био посланик у Парламенту Црне Горе, Мило Ђукановић никада није имао петље да се очи у очи обрачуна са мном јер је знао да би исте секунде добио жесток одговор на бестидне лажи које је неријетко износио. Више пута нудио сам тој ,,јуначини” да смогне снаге и изабере телевизију, мјесто, вријеме и начин да укрстимо аргументе и расчистимо све што га пече и боли.

А знам да ми је киван још од расцјепа у јединственом ДПС-у 1997. године, када је због класичног пуча у партији, на мој предлог, избачен из ДПС-а.

Киван ми је и никада ми неће опростити што сам до сржи разоткривао његове тешке крађе и прекрађе предсједничких и бројних парламентарних избора и референдума, па све до шверца дувана и бројних других афера и афера.

Због свих непочинстава, односно због његове криминогене биографије, годинама и у континуитеу сам га јавно раскринкавао, како на сједнициама Скупштине на Цетињу и у Подгорици, тако и у медеијима који су имали петље да објављују моја саопштења, изјаве и интервјуе.

Ђукановић ме нападао само мучки, када је био сам са својим новинарима и када му се није могло одговорити, или преко својих приватних краткорочних новина, унајмљујући неколико својих срамотних полтрона, а полтроне је велики Меша Селимовић давно окарактерисао као ,,највећи морални отпад једног друштва’’.

Тако ме Ђукановић, као садашњи закулисни командант ДПС-а, скривајући се иза својих партијских клонова, жбира и гонича напао и јучерашњим саопштењем. Стога ћу му и овога пута упутити отпоздрав који заправо представља само мали дио прилога за Ђукановићеву биографију бешчашћа и мемоаре којима ће, како је најавио након недавног дефинитивног пада са власти, на миру да се посвети.

Нећу понављати све оно што сам му рекао небројено пута у мојим медијским изјавама и говорима у Скупштини, само ћу рећи да је Мило Ђукановић далеко најбољи и најоргиналнији примјерак одсуства морала, образа и досљедности који се икада појавио на политичкој сцени Црне Горе, а по бескрупулозности и способности да изнесе неистине, да слаже, што је чинио и у јучерашњем саопштењу, давно је превазишао и самог Минхаузена.

И у јучерашњем саопштењу Ђукановић кроз саопштење ДПС-а помиње мој разговор са државним тужиоцем Италије прије 21 годину. Додуше, Ђукановић је и раније причао и обмањивао јавност да је у Италију ишао због тога што сам ја 2002. године разговарао са тамошњим државним тужиоцем, а не због тога што га је та земља, много прије тога осумњичила и оптужила за мафиајашко удруживање и кријумчарење цигарета, односно покровитељство и умијешаност у најцрњи шверц дувана, чиме је нанио срамотну љагу, прије свега на образ Црне Горе.

Ђукановић је дакле, као змија ноге прикривао чињеницу да је у Италију отишао тек 2008. године, ито на класично ислеђивање. Учинио је то тек након што је 2006. године Црну Гору направио приватном прћијом и након што је, видјевши опасност од оптужби из Италије, 2008. године себи, наврат на нос, прибавио дипломатски имунитет који га је штитио и од прогона и од хапшења. Због тог имунитета, процес у Италији против њега је касније и архивиран. Он се и на недавним предсједничким изборима кандидовао за предсједника Црне Горе, искључиво и једино да би покушао да тај имунитет задржи и сачува. Интерес Црне Горе и њених грађана, као и у читавој политичкој каријери, био му је потоња рупа на свирали.

Овога пута нећу детаљније објашњавати како је и на који срамотни и нељудски начин себи прибавио тај имунитет, вративши се на функцију предсједника Владе, која му је обезбиједила имунитет на који се позвао и иза којега се ,,јуначки” сакрио у процесу у Италији.

Али то није никакво изненађење када је Ђукановић у питању. То је исти онај Ђукановић који је, мијењао и идеологије и мишљења и трошио људе око себе, да би себе заштитио, очувао власт по сваку цијену и стекао неслућена богастава којима данас располажу он и његови пајташи.

Многе своје најближе и најоданије сараднике већ је ,,отпратио” и ,,отправио” пут Спушког затвора, као да није свјестан да ће и он тим истим путем.

Дакле за разлику од његовог пута и његових путева, са тростуким обручем тјелохранитеља, чак и кад долази међу своје, још једном ћу поновити, ја сам поносан на све моје путеве јер сам свуда ишао уздигнутог чела, ни од кога се не скривајући. Нијесам се скривао ни оних година када сам у Парламенту Црне Горе на Цетињу раскринкао Ђукановићеву бруталну крађу предсједеничких избора1997. године. Због тога смо га ми у СНП-у Црне Горе, али и огромна већина грађана Црне Горе годинама називали ,,бајаги предсједник”, ,,крадени предсједник”, ,,тобожњи предсједник, ,,јадопредсједник”…А каква је то била брутална изборна крађа, потврдили су прије неколико мјесеци чак и неки тадашњи Ђукановићеви саборци приликом интервјуа кандидата за чланове Судског савјета.

Мој одлазак на разговор са италијанским тужиоцем био је јаван и свима у Црној Гори познат и саопштен посредством свих медија у Црној Гори. На разговор у Бари пошао сам на званични позив државног тужиоца Италије у својству предсједника Комисије Скупштине Црне Горе која се бавила шверцом дувана. Одазвао сам се том позиву који ми је стигао преко кабинета тадашњег генералног секретара Скупштине Црне Горе потпуно јавно и транспарентно. О позиву сам, као тадашњи шеф Клуба посланика СНП-а, на консултацијама код уважене предсједнице Скупштине Весне Перовић обавијестио и њу и потпредсједнике Парламента и све шефове посланичких група и секретара Скупштине и казао им да ћу се одазвати позиву јер ме на то обавезује Одлука Скупштине Црне Горе о формирању Комисије. Наиме у члану 3 ове одлуке, за коју су гласали и сви Ђукановићеви посланици у Скупштини Црне Горе, јасно пише ,,да ће Комисија остварити непосредну комуникацију са међународним организацијама за борбу против организованог криминала”.

Ово је потврдила и предсјеница Весна Перовић у својој изјави коју је дала медијима, а која је објављена 26. јула 2002. године.
Тога дана након завршених консултација, у холу Скупштине одржао сам изузетно посјећену конференцију за новинаре, подијелио им копије позива тужилаштва из Италије и саопштио им исто оно што сам и рекао на консултацијама код предсједнице Перовић – да ћу се одзвати позиву.

Истог дана сви електронски медији, а сјутра дан штампани медији објавили су моје изјаве са пресса и неколико интервјуа датих одмах након пресса.

Напомињем и то да је формирање те Комисије од Скупштине Црне Горе тражио лично и Мило Ђукановић својом иницијативом коју је 11.јуна 2001. године упутио Скупштини Републике Црне Горе, односно тадашњој предсједници Весни Перовић.

Све ово могу потврдити бројни учесници свих ових догађања као и бројна документа и медијски написи и снимци.

Поновићу, Ђукановић добро зна, и то га највише пече и боли, да је све што пише у Извештају о шверцу дувана који је усвојила Скупштине Црне Горе гола истина поткријепљена бројним доказима и да би, да је било слободног и независног тужилаштва и судства у Црној Гори он и његови пајташи одговарали, прије свега у нашој држави Црној Гори. А извјештај и сва бројна документа која га прате остала су у архиви Скупштине Црне Горе. Надам се да их прије пада са власти нијесу уништили.

Ђукановић такође добро зна да је она његова манипулација о ,,увозу за потребе грађана’’ заправо био покушај прикривања, најцрњег криминала ишверца свега и свачега у Црној Гори и преко Црне Горе од којег су корист једино имали и дебело се налупежали, и обогатили управо ђукановићевци, односно организована група његових послушника.

Али, оно што посебно вријеђа нормални људски ум јесте Ђукановићево моралисање. Лекције о моралу држи онај који је донедавно, са функције предсједника државе, Црној Гори дуговао порез, који је похарао, осиромашио и морално урнисао и обрукало славно име Црне Горе и њене исконске вриједности.

Нема већег изругивања морлним начелима него када о њима говори Ђукановић. То је онај који је, да би сачувао власт, прво дизао у небеса Слободана Милошевића па му забио нож у леђа, стварао СРЈ па је са компањонима разбијао, водио ,,рат за мир” са Хрватима, па потом клекнуо да се извињава, бранио Косово од иреденте па им га признао, гласао да се земља брани од НАТО агресије па постао њихов сарадник, манипулаторски присуствовао литургијама Митрополије црногорско-приморске и љубио руку Митрополита Амфилохија и патријарха Павла, а потом окренуо ћурак наопако и насрнуо на светиње Митрополије црногорско – приморске и других епархија у Црној Гори…

У коначном и то је допринијело да га народна воља сруши и њега и његову приватну клику, на изборима 30. августа 2020. године, те да га докрајчи и дефинитивно пошаље на буњиште историје 2. априла 2023. године и остави му да командује својим ,,реформисаним” ДПС-ом криомице, иза паравана.

За детаљнију причу о Ђукановићу, камелеону и превртљивцу требало би десетине и десетине страница па то овога пута нећу чинити. Речи ћу само да је због брзометног мијењања идеологија, државних пројеката, симбола, химни и политичких ставова, гмизавац звани камелеон сто пута постојанији од Мила Ђукановића.

Био је лажни комуниста и лажни Југословен, да би убрзо постао лажни ,,вељи бранитељ српства”. Показаће се међутим, да је било најлажније када је подигао славни црногорски барјак и постао ,,вељи” Црногорац. А заправо, Ђукановић је био једино искрени узурпатор власти, искрени покровитељ похаре и отимачине народне и државне имовине и мали дицтатор, који је прогонио све оне који су се борили против њега и његовог диктаторског режима, без обзира да ли су били Црногорци, Срби, Муслимани, Бошњаци, Албанци, Хрвати…

Своју превртљивост, Ђукановић ће са својом удбашком машинеријом назвати ,,трансформацијом мишљења’’ и ,,демократском промјеном ставова’’…

Међутим, оно што је најтрагичније јесте чињеница да је Ђукановић уз помоћ своје групице полтрона, себе поистовјетио, ни мање ни више, него, са нашом државом Црном Гором, и више од двије деценије, голом изборном крађом успијевао да намиче гласове за његове жалосне ,,побједе”.

А заправо, свака ,,побједа“ Мила Ђукановића била је тешки пораз државе Црне Горе и свих њених грађана!

Зато су га грађани онако, недавно и дефинитивно испратили и јасно му рекли – Доста је било твојега Ђукановићу. Тачка!.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: