Симовић против небеске имовине

Пише: Сибин

Симовић агро Милутин, поодавно није гостовао у колумни, а све на велику жалост аутора. И читаоца. Међутим, будући да је опет забраздио, налазим да би било неправедно не осврнути се и на његов – пољопривредни (сточарски) дискурс.

У коме помиње некаква „прескакања“ и „искакања“, ваљда Србије, којој замјера што се мијеша у, демократски однос између ДПС-а и МПЦ…

Тако ће министар агро С. М. наставити и нешто о „прискакивању“, сав се онако колосалан, дајући у реторички салто-мортале, што је већ чаплиновска сцена. Ништа мање урнебесна од оне кад (одједном некакав) Миомир са идиота чита шта је и колико (као) МПЦ дужна, свако мало, погледом лутајући у празном простору, који одзвања од раштимоване дикције.

Углавном, нико ништа није разумио, и можда није ни требало да разумије. Јер, оно што (одједном некакав) Миомир није научио напамет, морао је читати, а реченице на идиоту страховитом брзином пропадају у виртуални бездан екрана.
Нико, такође, не дешифрова ни Симовића кад покуша појаснити да Србија није градила овдје цркве и манастире нити их је током историје бранила, те да није у реду сад јој се налазити у помоћ…

Ето – и Симовић историзује/хисторизује… Што је, да кажемо како јесте, обавезан и саставни дио посла овдашњих министара, склепотина који су само дио владине нестварне импровизације.

Једне црне (циркуске) церемоније, којој свечане, озбиљне и отмене литије, скидају раскежену фасаду, будући да је фештизација дио паганског ритуала, оног који много смета правим Которанима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: