Симулација протеста
Са једног протеста у Подгорици
Прича се да је јуче на протесту који су организовали демократизовани бечићи, демоси и некаква црногорска партија (откуд и то?), окупљених било тачно толико да су могли сви под један кишобран стати. И то комотно…
Скуп се, ваљда, одржао на Жабљаку, са грлатом поруком – Не бој се: ово је наша земља, не дамо је. Итд…
Тако да ти је, мр „наш“ Алекса, у свом маниру, био гласан, не и довољно јасан. Нешто је пријетио, подизао прст, откривао топлу воду, објашњавао да овако, ама више не иде, да не дамо шуме, које су извор кисеоника, плућа ових гора…
Лекића није било, ни међу народом, камоли за револуционарним микрофоном.
Претпоставља се да је посриједи нагли пад елана, хватање у клопку унинија, буђење интелектуалног скептицизма који је веома опасан по сваког лидера, фигуру која се мора моћи надати упркос свему. Не вели се џаба да је сумња привилегија доконих.
Миодраг, истина, уживљено и понесено говори на историјске теме, дочим га питања екоцида не покрећу. Не успијевају му дати вјетар у леђа, похарани чемпреси, проваљени парк, уцијевчене ријечце, нису догађаји који су у стању заверглати лекијев реторички мотор. (Радо избјегава и економска питања…)
Тако су отпорни и стабилни, изнад свега разумни и доследни жабљачани, остали дубоко разочарани. Осјетили су се изневјереним.
Помислили су: зар се овако млако и позерски брани национални парк од непроцјењивог значаја? Брани ли се, братијо, дакле јефтином фразеологијом и испразном причом? Окупљањем које ни само у себе не вјерује, и ту је ради камере?
Али, и то има свој разлог, јер ти се наши великани од политичара гурају и лактају који ће прозборит коју на тргу у Подгорици, ријетко, пак, неки показује интересовање да се обрати људима у, нпр., Андријевици или Мојковцу.
То је, без даљњег, прерасло у питање стила код грађанских (подгоричких) политичара, тих урбаних естета којим сјеверна публика није, очигледно, сасвим по укусу. Аха, такав ти је – провинцијски позер!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ne treba zaboraviti u priči oko Lekića dvije stvari. Ljudi su ga zvali i on se stavio na čelo fronta. I pobijedio i svoju pobjedu nije odbranio. Poslije toga je krenuo na rušenje fronta. I naravno nije uspio. Kolika je njegova snaga i politička moć pokazao je kasnije. Iz toga treba izvući zaključak. I pored toga što je dobar političar i diplomata naravno njegova snaga je proizilazi la iz glasača DF a. Evo vidite paradoks sad mu ne smeta da je sporedna ličnost u tim nekim savezima a u frontu je bio prvi. Ista priča sa Gora nom i Jankom zlaze iz stranaka i saveza koji ih je stvorio da bi ulazili u neke sporedne saveze. Pa šta je u pitanju.??? Novac ili sujeta…..
Diktator je gotov ,a ti pisite i unosite zabunu u opozicione redove,nece Vam to proci.
Ko Vam potpisuje ovaj tekst Sibin,honorarni saradnik udbe.
Овај горе, оскаровац, превиђа ли кључну ствар. Лакија су на политичку позорницу извели Срби. И, они су га проовисали. Али, он то не признаје. Зато га ни ја не штујем. Свраб га спопане на иједну асоцијацију о Србима. Зато, ето му Вијести, и друге фамилије. Нека се тамо лопта….
Sve si rekao.
Лаки, није за боровину, за чуке, и провалије.
Мада, има горе, неку брвнарицу, коју користи, кад студира стратегије државног удара Курција Малапартеа. Или, чита Ђузепеа Унгаретија. Можда, Монталеовог ‘Динарског лептира’.
Не, у брвнарици, са маказама, исеца новинске чланке, и лијепи по боровим гредама. И, масира листове ногу смолом од оморике.
Не од јуче, свикли на караване, планинштаци знаду и Бечићеве тирадице. Колико је фуцмука сличних пројездило Шаранцима, од Моша, до потоњих јагњофука.
Sto se tice Miodraga Lekića, on je kao rijetko ko za vrijeme bombardovanja, u Rimu na televiziji srcano, ljudski i pošteno branio nase stavove od raznih aždaja. Jedini koji je to radio sa takvom brilijantnoscu je bio Dragos Kalajic. Istinski patriota, gospodin i intelektualac. Ne smijemo zaboraviti i jedini legalno izabrani predsjednik Crne Gore kojem je otet mandat na pravdi Boga uz prijetnju oruzane sile, uz klasični milicijski puč. Ali posto se glava u ovoj drzavi ne moze dici od raznih Danilovića, Mandica, Becica, Medojevica i ostalih „opozicionara“, sta treba da radi čovjek koji je pobijedio na predsjednickim izborima? A jedini je to uspio. Niko ne bi dao glas ranije nabrojanim individuama, nego narod dade glas bas njemu? I takav jedan politicki potencijal treba uprljati, uflekati, izbaciti iz igre ubacivanjem raznih morackih udbaskih tastera. Ne, Lekic mi.je ni rod ni.pomozi Bog, ali je jedino rješenje zau predsjednika u igri kad ode ova hobotnica pa makar imao sto godina.
Lekicu je samo falilo malo hrabrosti 2013-te, kao i snage DF-a da sprijeci kradju na vaznim briackim mjestima.
Potpuno si u pravu Oskare. Jedini čovjek kakvog trebamo umjeren, elokventan, obrazovan, pošten. Ali u Crnoj Gori, sada u Montenegru, vazda su bile bukadžije u modi, ljudi koji govore što glasnije, ne daju nikom doći do riječi, za sve su u pravu, u sve se razumiju, ne postoji autoritet kojeg poštuju, osim onoga ko je na vlasti prema kojem imaju podanički odnos jer bi i oni bili isti samo da ih zapadne. Zato nam se sve ovo i dešava. Pametni ljudi su davno napustili ovu zemlju bezobraznih neznalica i poltrona.
Svaka cast Sibine.
Svaku ti potpisuje!!!
E bravo Bog ti pomogao. Tačno tako.