Симултано превођење

Пише: Батрић Бабовић

Превод говора особе са језика говорника на језик слушалачке публике, у тренутку док говорник прича о некој тематској јединици зове се симултани превод. У лингвистичкој пракси као највећи проблем показало се превођење са српког на хрватски језик и обратан смјер приликом језичких транспоновања на релацији Загреб – Београд.

Зато су се потрудили ЈАЗУ и лексигографски опус Мирослава Крлеже. Мора се рећи да је то било генијално пројектовање за догађаје који ће услиједити неколико деценија касније. Лакше је укомпоновати лингвистички Београд и Загреб у Париз,Вашингтон, Лондон, Рим, Мадрид, Лисабон и Москву, него један у други као компатибилни систем јединственог језичког ткива. Кад су унутарцрногорски погледи на језичка питања у фокусу, ствари су веома сложене и неупоредиво удаљеније од језичких правила и прописа.

У једној породици имате оца који говори српски, мајку која говори српско-хрватски и дјецу која говоре „надимак српског језика“. Отац и мајка су на српском и српско-хрватском језику читали Шекспира, Крлежу, Андрића, Црњанског, Његоша и Мажунарића.

На „надимку српског језика“ њихово потомство учи као лектиру језичке анонимусе и Харија Потера. У недељнику “ Печат “ професор Матовић наглашава да политички “ произведена реалност“ може егализовати употребе имена а никако употребе језика. Један језик је историјско и лингвистичко, а други политичко питање. Он такође даје проницљив закључак да злоћудна лингвоунитаристичка новоцрногорска концепција није поражена падом ДПС-режима 2020 године. Члан 157. Устава Црне Горе неумољив је за било какве измјене или допуне. Нико не помишља како ће се решавати јаз између родитеља и дјеце и како ће се Брокине зоне родитеља и дјеце (дио мозга гдје је смјештен центар за говор) навикавати на перманентне симултане преводе.

Још дуго ће Устав Црне Горе чекати на легитимисање пописних резултата из 2023. Језик ће бити тачка за подјеле и политичка намиривања. У исто вријеме сви ће се разумјети и симултано преводити оно што је посисано геномом и мајчиним млијеком. Трауме подјела и даље остају. Има ли добре воље да се нешто преуми и да текст професора Матовића постане покретач реформи остаје да се види. Сигурно је да члан 157. Устава Црне Горе нема разрешење за енигму. А име и надимак теку упоредо и без престанка. Једног јединственог језика. На шта ће све изаћи сазнаће се прекасно!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: