Шимун: У фокусу развој примарне здравствене заштите и повећање квалитета услуга

Деполитизација јавног здравства, рационална употреба новца из буџета која ће корелирати са повећањем квалитета услуга и развијање примарне здравствене заштите, биће у фокусу Министарства здравља ове године, казао је ресорни министар Војислав Шимун.

Он је рекао да је неопходно да се новац опредијељен буџетом за ову годину искористи на прави начин јер, како је навео, не корелира увијек повећање буџета са већим квалитетом здравствених услуга.

– Што се тиче буџета, наравно да бих увијек, као ресорни министар, волио да има и више средстава, превасходно за капиталне инвестиције, текуће трошкове и неке планове. Међутим, стварно морам признати да ове године буџет доста солидан, казао је Шимун у интервјуу Агенцији МИНА.

Он је навео да је за Фонд за здравствено осигурање (ФЗО) издвојено више од 424 милиона евра, што је за преко десет милиона евра више него прошле године.

За капиталне пројекте је, како је истакао Шимун, издвојено око 8,5 милиона евра, а за Министарство здравља око 5,6 милиона евра, што је повећање за око 800 хиљада евра у односу на прошлу годину.

– За капиталне пројекте имамо могућност задужења од око 120 милиона еура, од чега би 85 милиона евра било за изградњу нових здравствених установа, гдје се превасходно истичу општа болница у Пљевљима, нови дом здравља у Сити кварту у Подгорици и Ургентни центар, рекао је Шимун.

Он је додао да постоји могућност задужења од око 15 милиона евра за реконструкцију јавних здравствених установа и од око 20 милиона евра за медицинску опрему.

– Знамо веома добро и да су све већи издаци, осим за плате, и за фармацеутска средства, ту су и нерационално трошење и повећање цијена љекова. И то је нешто што, између осталог, треба рјешавати, навео је Шимун.

Он је казао да, у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) развијају систем, који ће омогућити да рационализују потрошњу, а самим тим и употребу буџетских средстава.

На питање да ли су опредијељена средства довољна да не долази до несташица љекова, Шимун је одговорио да то није само посљедица недостатка новца, већ да разлог може бити сам процес набавке и дистрибуције љекова.

Он је додао да некада произвођачи немају довољне количине љекова.

– У Министарству се трудимо да на системски начин ријешимо тај проблем и налазимо неке правне инструкције, које ћемо у сарадњи са Фондом додатно изрегулисати. Надам се да ће оне симплификовати тај процес и омогућити да несташица лијекова буде све мање, казао је Шимун.

Упитан који су то проблеми чије рјешавање ће бити приоритет ресора на чијем је челу, он је навео да су то недостатак кадра, застарјела инфрарструктура и дигитализација здравственог система, која је, како је оцијенио, на доста лошем нивоу.

Проблем недостатка кадра, како је рекао, прво се мора адекватно мапирати – да би знали који профили недостају, а затим ријешити правовременим расписивањем специјализација и субспецијализација, али и адекватном дистрибуцијом кадра.

Шимун је навео да је приоритет његове администрације да адекватном дигитализацијом здравственог система процес рада учине једноставнијим и лакшим за љекаре и остале здравствене раднике и приступачнијим и лакшим за коришћење пацијентима.

На питање колико љекара недостаје Црној Гори и из којих грана медицине највише, Шимун је одговорио да не би спекулисао конкретним податком, јер је он углавном из медија повлачен.

Он је казао да очекује да у првом кварталу ове године буде направљен план развоја кадрова у здравству за наредних десет година, који ће послужити као основа да адекватно ријеше питање које се тиче недостатка кадра.

Тај план, како је додао, пратио би и одговарајући регистар љекара и осталог медицинског особља по установама.

Шимун је рекао да је у децембру 2018. у јавном здравственом систему Црне Горе радило 1.835 љекара, а у истом мјесецу прошле године 1.972.

– У периоду између септембра 2022. и септембра прошле године имамо чак и позитиван биланс љекара у јавном систему, од преко 80, навео је Шимун.

Према његовим ријечима, проблем одлива љекара постоји и у осталим земљама.

Шимун је казао да се проблем одлива кадрова, осим повећања плата, мора превенирати и обезбјеђивањем бољих услова рада, развојем инфраструктуре, набавком одговарајуће медицинске опреме, осавремењивањем процеса рада.

– Ту су и неки други фактори, прије свега тај социоекономски моменат, гдје нам треба подршка и осталих актера у Влади и локалних самоуправа, јер морамо омогућити и адекватне социјалне програме и рјешавати стамено питање, додао је Шимун.

На питање да ли је радна група Министарства завршила анализу Предлога закона о здравственој заштити, који је утврдила претходна Влада, а који је повучен из скупштинске процедуре, он је одговорио одрично.

Шимун је додао да је разлог за то јер се ради о кровном закону здравственог система и јер томе треба приступити студиозно.

Он је казао да су синдикате и струковна тијела позвали да им доставе предлоге измјена и допуна законских рјешења која су претходно предвиђена.

Шимун је рекао да је, осим тог материјала који се сумира и анализира, унутар Министарства здравља покренута иста процедура, гдје директори директората достављају одређена рјешења.

– Очекујем да већ послије празника имамо тај извјештај и да онда, уз консултације стручне јавности, добијемо најквалитетније рјешење, закон који је уподобљен са европским стандардима, а опет осврнут на специфичности нашег здравственог система, навео је Шимун.

Упитан какав је његов став у вези са допунским радом здравствених радника, он је казао да допунски рад треба дозволити и да је то њихово загарантовано право.

– Али треба да имамо квалитетан правилник о допунском раду – да можемо адекватно квантификовати рад доктора у јавним установама, да имамо индикаторе учинка, строжу контролу у току рада и одговарајуће казне уколико се нешто прекрши у току рада у јавној здравственој установи, навео је Шимун.

Упитан како оцјењује законско рјешења које је било предложено – да члан неке партије не може бити директор јавне здравствене установе, он је казао да сматра да је оно у начелу добро.

Шимун је, одговарајући на питање да ли то може да помогне да дође до деполитизације здравственог система, рекао да је деполитизација један од постулата у раду нове администрације.

– То законско рјешење не може да нам гарантује деполитизацију. Ту нам је потребна и друштвена ангажованост, навео је Шимун.

Како је казао, на челне позиције у здравственим установама треба постављати људе на основу квалитета и професионализма.

Шимун је додао да се у раду морају испуњавати професионални и морални стандарди, односно принципи квалитета и етике.

– Онда добијамо адекватну синергију задовољства и пацијената и здравствених радника, и на тај начин показујемо примјером да политика не треба ићи са медицином и да политика у медицини мора бити сведена на најмање могуће, рекао је Шимун.

Он је, одговарајући на питање да ли је задовољан радом директора јавних здравствених установа и менаџмента, казао да ће се у процјењивању њиховог рада водити објективношћу и чињеницама.

– Ми смо у Министарству здравља формирали комисију, која ће анализирати рад здравствених установа, рекао је Шимун.

Он је навео да мисли да су два мјесеца његовог мандата доста кратак периоду да би могао изнијети коначан став и додао да ће након те анализе имати јасан увид.

– Наравно, у свему томе треба ослушнути и здравствене раднике, али и пацијенте, и у свему томе препознати да ли постоји одговарајући квалитет услуга, професионализма, етичности. Тамо гдје постоји, наравно да ћемо такве менаџменте подржати, казао је Шимун.

Он је рекао да им је дужност да реагују тамо гдје је нарушен углед установе, гдје су постојале грешке у процедурама, или чак кршење закона.

– Руководећи кадар је битан за ефикасно функционисање и од њега зависи и углед здравствене установе. Желимо да се тај углед поврати и да имамо што ефикаснију и квалитетнију здравствену услугу, истакао је Шимун.

Упитан о листама чекања, он је казао да се најдуже чека тамо гдје постоји дефицит одређених профила љекара, а ради се о појединим интернистичким и хируршким гранама.

– Што се тиче саме дијагностике, ту настојимо да у уговорима са приватним здравственим установама обезбиједимо континуитет, рекао је Шимун.

Он је навео да су у поступку набавке магнета за Бијело Поље, Никшић и Бар и да ће, када то буде реализовано, јавни систем бити значајно растерећен.

Шимун је казао да листе чекања постоје и у другим државама и да су већ покренули низ састанака са руководиоцима здравствених установа, управо да би ријешили тај проблем.

Он је рекао да је тенденција да поступак заказивања учине правичнијим и транспарентнијим.

Велики проблем су, како је указао, неискоришћени термини.

– Такође, у самом том процесу заказивања, сматрам да они који су најдуже чекали на преглед треба да имају право првенства прегледа, рекао је Шимун, додајући да би листе чекање требало да буду структуриране и по степену хитности.

Како је навео, разматра се и могућност да се љекари на примарном и секундардном нивоу здравствене заштите могу консултовати са љекарима са нивоа који је изнад, а циљ је да се у неким мање комплексним и мање ургентним случајевима растерети терцијарни ниво – Клинички центар Црне Горе.

Он је поручио да ће са својим тимом предано радити како би реализовали све што је у току и што је планирано, а на задовољство свих грађана Црне Горе, преноси Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: