Син пуковника Павловића: Отац ме је научио лекцију о чојству и јунаштву; Жртвовао је себе за истину и правду!

„За тих нешто више од 9 година проведених са њим у овом животу добио сам више него неко ко са својим родитељима проведе 50 и више година. Озбиљну лекцију о чојству и јунаштву. Кад схватиш да се у том његовом последњем лету (боју) притив тако нечега накарадног као што је НАТО пакт преплићу одлуке Светог Српског Кнеза Лазара и његових витезова, хероја са Цера, Колубаре и Кајмакчала, војводе Путника, Мишића, Степановића и Бојовића, бесмртне српске хероине Милунке Савић и многих других схватиш да се милиони роде а да немају таквог оца„, рекао је за наш портал Немања Павловић, син чувеног пуковника Миленка Павловића који је погинуо пре 25 година, 4.маја 1999. године бранећи српско небо од НАТО агресора.

На дан кад је страдао стигло је наређење о полетању на НАТО авионе који су надлетели Ваљево. Био је дежуран, пришао је „мигу 29″ и из кокпита извукао колегу уз речи: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“. По тој реченици остап је вечно упамћен.

„Све које поменусмо оставили су неизбрисив траг у историјском бићу српског народа, они су печат многих покољења и зато се дају у временски оквирима на 50 или 100 година, тако да свака генерација може да се осветли новом лучом мучеништва. Лазар, Обилић, Синђелић, хадук Вељко, Скендербег, Карађорђе, Милош Ћирковић, Миленко Павловић…„, истиче он.

Немањин отац постхумно је одликован Орденом за храброст. Српска православна црква је његовој породици доделила Орден Светог владике Николаја, али, нажалост, никад није добио Орден народног хероја. Иако ту титулу нема, Миленко је очима својих синова Срђана и Немање, супруге Славице, и срцима грађана Србије, херој без премца.

Многа деца војних лица памте очеве по некој строгоћи…за мене је то било непознато, сматра Павловић и додаје да је са својим оцем сам имао другарски однос, где је имао велику слободу.

„Од 4. године скијам, нешто касније сам научио да пливам. Сећам се да сам док смо се возили жичаром на Панчићев врх учио таблицу множења. Умео је да споји лепо и корисно“, каже за ИН4С млади Немања.

Како додаје ништа не би имао да му каже, чак благодари Богу што му је дао таквог родитеља. Пар дана пре његовог одласка у вечност и њиховог последњег сусрета у овом животу, он му је, како додаје, провео у наручју ништа не предосећајући.

„Само онај ко жртвује себе за ближње своје, за породицу, за своје село, за свој град, за свој народ, за истину и правду Божију, зна сигурно да га будућа покољења неће заборавити, а то што се тај његов подвиг негује све више и више из године у годину је само потврда свега тога, а мени као сину је срце као планина. Такође, напоменуо бих да је његов живот још вреднији, јер је своју вечност задобио јеванђељским подвигом испуњавајући бићем својим речи Апостола Матеја: “Ко чува живот свој изгубиће га; а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га. (Мат. 10, 29).“ Христос Васкрсе!„, закључио је млади Павловић за ИН4С.

Миленкове награде:

– Орден за војне заслуге са сребрним мачевима

– Орден за заслуге у области одбране и безбедности првог степена

– Орден за храброст

– Српска православна црква је његовој породици доделила Орден Светог владике Николаја

– Постхумно му је додељен Златни летачки знак

– У његову част подигнут је споменик у Ваљеву, али и спомен-комплекс у Горњем Црниљеву

Прочитајте ЈОШ:

Годишњица смрти јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: