„Синови смо твог стијења и чувари твог поштења“: Јелени Перовић и помоћницима 70.000 евра из џепа грађана!

Агенција за спречавање корупције „закидала“ је годинама директорицу Јелену Перовић и њене помоћнике Нину Паовић и Бориса Вукашиновића, па ће им држава исплатити више од 70.000 евра, јер им од почетка мандата нијесу обрачунавани додаци на плату, у износу од 30 одсто зараде, произилази из поравнања које су ови функционери потписивали једни с другима пред Центром за алтернативно рјешавање спорова.

Перовић ће, према информацијама “Вијести” потврђеним у подгоричком Основном суду, по том основу инкасирати 33.619 евра, Вукашиновић 17.171 евро, док је Паовић већ пријавила увећање имовине у износу 19.954.

Њих троје су почетком новембра покренули поступак медијације пред Центром за алтернативно рјешавање спорова, тражећи да им Агенција исплати оно што их је, како тврде у предлозима, сљедовало према раније важећем Закону о спречавању корупције – мјесечни додатак на зараду у износу од 30 одсто. Перовић и Паовић су тражиле поравнање за период од 2020. до краја 2023, а Вукашиновић за период од 2021. до краја прошле године.

Нешто касније, сличне захтјеве поднијели су и остали службеници Агенције, али, према подацима Синдикалне организације АСК, надлежни суд није свима и потврдио поравнање, иако су били у истој правној ситуацији као менаџмент.

Из Синдикалне организације АСК најавили су да ће од надлежног тужилаштва тражити да испита начин на који је подгорички Основни суд менаџменту потврђивао поравнање, а запосленима није. Поручују и да ће обавијестити институцију Заштитника имовинско-правних интереса, са захтјевом да покрене процедуру поништаја споразума менаџмента, с обзиром на то да се ради “о три посебна службеника у држави који су добили увећање на плату у укупном износу од 60 одсто, што је супротно Закону о зарадама у јавном сектору”.

Јелена Перовић од средине априла је у кућном притвору јер је Специјално државно тужилаштво терети да је злоупотријебила службени положај и оштетила државни буџет за више од 100.000 евра, кроз додјелу варијабила себи и одабраном кругу службеника, али и накнада за рад у радним тијелима Агенције, прековремени и рад празницима…

Како се директорица „споразумијевала“ са помоћницима
Према документацији који су “Вијести” добиле уз помоћ сервиса НВО МАНС за подршку новинарима, у случају захтјева Паовић и Вукашиновића, Јелена Перовић је била њихов “противник” пред медијаторима Центра за алтернативно рјешавање спорова.

Она није опонирала захтјевима колега.

“Законска заступница противпредлагача, директорица Јелена Перовић, појашњава да је чланом 96 Закона о спречавању корупције прописано да запослени у Агенцији имају право на додатак на зараду у висини од 30 одсто, који додатак именованом од дана постављења на функцију в. д. помоћника директорице, тј. од дана 1. 5. 2021.године, до дана подношења предлога није исплаћиван… Даље појашњава да је став менаџмента Агенције да именованом припада додатак на зараду у износу од 30 одсто, али до сада није постојала судска праксу по овом питању. Међутим, сада је тај став потврђен и одлукама Основног суда и Вишег суда у Подгорици, у којима се одлучивало о накнади штете због мање исплаћене накнаде предсједнику Комисје за спречавање сукоба интереса, којима је утврђено да је имао право на коефицијент за Заштитника људских права и слобода, како је то и прописано у члану 96 Закона о спречавању корупције…”, наводи се у документацији која се односи на Вукашиновића.

Наглашено је да је “Закон о спречавању корупције леx специалис у односу на све законе и прописе који регулишу зараду запослених у јавном сектору”.

Члан 96 раније важећег Закона о спречавању корупције предвиђа да се на права, обавезе и одговорност запослених у Агенцији примјењују се прописи о државним службеницима и намјештеницима.

“Запослени у Агенцији имају мјесечни додатак на зараду у износу од 30 одсто. Директор Агенције има право на зараду у висини која је одређена за Заштитника људских права и слобода Црне Горе. Овлашћења из закона којим се уређују зараде државних службеника и намјештеника врши директор, у складу са расположивим буџетом”, стоји у Закону који је био на снази осам година, односно до 12. јуна.

Одлуком Владе Дритана Абазовића од августа 2022. године, Перовић, Паовић и Вукашиновић имају додатак од 30 одсто на плату.

Синдикат АСК: Користили све рупе у прописима за свој интерес

Помоћница Нина Паовић пријавила је крајем фебруара посебан имовински извјештај, тврдећи да је увећала имовину за 19.954, а за разлог наводи да се ради о “накнади штете из радног односа”.

“Вијести” су тада питале Агенцију о каквој се накнади штете ради, али нијесу одговорили, због чега је редакција користила сервис МАНС-а, како би податке добила од државних органа.

Тако су стигла документа за двоје помоћника, иако Вукашиновић још није пријавио своју одштету јер, према незваничним информацијама, новац још није подигао са државног трезора.

Редакција се мјесецима обраћала Центру за алтернативно рјешавање спорова и подгоричком Основном суду, који су одбијали захтјеве за приступ информацијама, јер поравнање са Перовић није било закључено.

“Јелена Перовић, као предлагач, закључила је поравнање са Агенцијом за спречавање корупције као противником пред Центром за алтернативно рјешавање спорова, којим је АСК обавезана да на име мање исплаћених зарада Јелени Перовић исплати износ од 2.723,25 еура и на име припадајуће камате 449,83 за период од 24. 7. 2020. до 1. 11. 2023. године, као и износ од 26.121,8 еура и 4.326 на име камате за исти период на име додатка на зараду од 30 одсто. Наведено поравнање је суд потврдио”, одговорила је недавно “Вијестима” портпаролка Основног суда, судија Ивана Бецић.

У Синдикалној организацији АСК забринути су “што се суд сагласио са чињеницом да јавни функционер може да прими додатак од 60 одсто на зараду, супротно члану 17 Закона о зарадама у јавном сектору”.

“…Који прописује да додатак на зараду може бити до 45 процената основне зараде. Забрињавајуће је и то што су директорка и два помоћника једни другима прихватали захтјеве у поступку мирног рјешавања спорова”, истакао је предсједник Синдикалне организације Душан Дракић.

Према његовим ријечима, “кључна је лоша пракса која је обиљежила рад овог менаџмента – да се искористи свака па и минимална рупа у прописима, како би једни другима, односно сами себи омогућили да стекну финансијску добит”.

“Дакле, директорица АСК је за свој лош рад чашћена додатком од 30 одсто предвиђеног Законом о спречавању корупције и још 30 одсто по специјалном додатку који јој је опредијелила Влада Црне Горе. Тако су она и њено двоје најближих сарадника вјероватно једини у Црној Гори који су за свог мандата добили 60 одсто додатка на зараду. Свака част! Нечувено и незасито”, поручио је Дракић.

Он је нагласио да ће Синдикална организација обавијестити институцију Заштитника имовинско-правних интереса о могућим кршењима Закона о зарадама у јавном сектору, са захтјевом да покрене процедуру поништаја тих споразума, јер садрже одредбе које су у супротности са императивним нормама и самим тим ништаве.

“…Јер је предметним споразумом прекорачен лимит из Закона о зарадама у јавном сектору од 45 одсто додатка на зараду по било ком основу. Индикативно је и то да је директорица сама са собом, на основу налаза вјештака кога је сама изабрала и коме је сама дала задатак о начину обрачуна, додијелила 60 одсто увећања зараде, што је, нажалост морамо да констатујемо, суд пропустио да уочи, потврђујући овакав незаконит споразум. Посебно је индикативно да су споразуми појединих запослених, због погрешног обрачуна увећања зараде од 30 одсто, одбијени од стране истог суда, иако је правни положај у конкретном предмету идентичан, због чега ћемо се обратити и надлежном државном тужилаштву у погледу преиспитивања поступања закључења споразума за директорицу и два помоћника у Агенцији у укупним износу од више од 70.000 еура”, закључио је Дракић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: