Сиријске избјеглице услов за улазак Црне Горе у НАТО
1 min read
НАТО кампања у Црној Гори доживјела је потпуни фијаско. Њен финиш управо то најбоље илуструје. Не дозвољавам потенцијално спочитавање да је ријеч о субјективном и навијачком утиску.
Јер, сви смо свједоци, упркос стотинама милиона еура (закинутих од грађана и добијених из НАТО фондова) уложених у режимску пропаганду, нијесмо до данас чули баш ниједан увјерљив аргумент промотера Алијансе због кога би ико од свијести и савјести закључио да би народ и држава могли имати било какву корист од уласка у освајачки и ратни војни савез, чије чувено „милосрђе“ смо, узгред, на својој кожи веома добро осјетили прије само деценију и по.
Јасни су мотиви НАТО-а да се врати на мјесто злочина, гдје није довршио сатански посао започет 24. марта 1999.године. Јасно је и зашто се Црној Гори силом насрамоту нуди да пошто пото постане прва држава на свијету у саставу НАТО-а коју је тај окупациони систем бомбардовао. Пардон, над њом извршио стравичну агресију, без одобрења Савјета безбједности УН, приде, и без икаквог реалног основа. Исто тако је, међутим, јасно и зашто за тај пројекат премијер Ђукановић и његова техничка влада немају подршку грађана, а посебно не (ни изблиза) у проценту који је обећан Бриселу, Вашингтону, Берлину…
Како се веома примакао дан када ће највиши органи Алијансе одлучити да ли ће упутити позивницу Црној Гори за чланство или не, а све кредибилне анализе упућују на закључак да би озбиљна већина Црногораца НАТО војнике овдје сматрала окупаторима уколико би дошли без одржавања референдума, успаничени режим посеже за очекиваним измишљањем резултата наводних истраживања, са већ виђеним потписима владиних „невладиних“ организација и којекаквих „независних експерата“, по потреби „лиценцираних“ за, зна се какво испитивање расположења јавног мњења.
Ђукановић покушава грозничаво да у последењем тренутку обезбиједи какву – такву подршку за НАТО. То, дакако, има своју цијену. Могуће погубну за Црну Гору, али то њему није никад ни било важно.
Једна од понуђених опција одређених западних кругова Ђукановићу, како би се приближио свом НАТО циљу, је да Црна Гора прихвати „пакет“ избјеглица са Биског Истока. По прилично поузданим изворима, Црна Гора би у том сценарију постала дугорочни дом за 30 до 50 хиљада избјеглица, а у неком „прелазном“ периоду и до невјероватних 100.000. Ово се дешава у ситуацији кад је земља на рубу економске пропасти, а ни на који начин није ријешен статус расељеника из Републике Српске Крајине, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије, од којих већина има дубоке коријене у Црној Гори. Многи и дубље него двије трећине Ђукановићеве владе.
Такав неконтролисани прилив избјеглица, чију патњу потпуно разумијем, сви проблеми са којима смо суочени на политичком плану (насилно гушење грађанских протеста, репресија државног апарата, колапс институција система) и економска катастрофа у Црној Гори, земљу могу довести на руб озбиљних унутрашњих сукоба са несагледивим последицама. Уосталом, гдје год је НАТО, нерачунајући главне осовине Алијансе, ту су и проблеми – спаљени градови, етничка чишћења, масовни покољи, срушене светиње, прогон, колоне избјеглица, окупација… И тога смо се нагледали у минуле двије и по деценије, у властитој земљи.
Да би се избјегла било каква могућност да изузетно затегнута укупна ситуација прерасте у озбиљне немире, поучени нашом историјом, неопходно је да скупа учинимо допринос како би се отклонила свака опасност од грађанских сукоба. Ту жртву морамо бити спремни сви да поднесемо. Сви ми којима је уистину до Црне Горе, независно од тога припадамо ли овој или оној политичкој партији, једној, другој или трећој идеологији, или пак само Црној Гори. Сви ми којима је до истинског мира и благостања.
Дилеме више нема – за излазак из безнађа, потребна је међународна арбитража. Последњи је тренутак за изналажење компромиса. Имајући у виду распоред и интересе политичких актера у Црној Гори, идеалан модел међународне арбитраже би било нешто попут „Нормандијске четворке“, гдје су најважније земље ЕУ – Француска и Њемачка, потом Русија и на крају релевантни представници власти и опозиције у Црној Гори.
<strong> (Објављено у дневном листу “Дан“)</strong>
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zeman dos’o valja vojevati.
Моје убеђење је да ,,овде нису чиста посла“.Било би добро одгонетнути размере миграционе инвазије на Стари свет,са бројних муслиманских територија,у који су САД и њихови европски НАТО савезници преобразили некада мирне државе.Јер,ово није избегличка криза.Ово су нове,велике сеобе народа.
Nisu to izbjeglice nego migranti.
Шта да очекујемо када у наше воде уплови“Амерички носач демократије“,када уђе бјелосвјетска војска која не подлијеже нашим законима,односно неможе починити злочин.Ако „случајно“прегаза неког тенком,тенкиста ће бити кажнјен пребациванјем рецимо у Полјску гдје може да гази Полјаке,јер база има безброј.Који ће туриста дићи у Црну Гору да се брчка између поменутих „носача демократије“.Друго Руси ће морати окренути нуклеарно оружије ка нама.Треба ли нам све ово даби режим још продужио свој пир,а како су кренули прогласиће се и племићима те ће нјихова дјеца наследити нјихове племићке титуле и владати као фараони над нашом дјецом. А наша дјеца моћи ће једино да „живо месо“ у неком новом Авганистану.Освијести се Црна Горо,па ми смо потомци једног Нјегоша а не данашнјих изрода.
од њега се можемо свему надати,али ништа нормално неће направити,који црни преговор долази вријеме присиле и хапшење,одузимање покрадених материјалних добара и на крају затвор.То треба јавно да му се саопшти данас у још нажалост живом Титиграду.
Било какви уступци или попустање су погрешка,мора да се сруши као што му доликује,још данас има могућност да сам напусти мјесто Премијера ненасилно,ако то не уради ,блокирати читаву државу тако што ће сви који имају аутомобиле и камионе исте извести на улице и тамо их оставити,па нека се иживљају над истима.
Доље лопов и диктатор!
Ovog upozorenja iz teksta se ja plasim:
Такав неконтролисани прилив избјеглица, чију патњу потпуно разумијем, сви проблеми са којима смо суочени на политичком плану (насилно гушење грађанских протеста, репресија државног апарата, колапс институција система) и економска катастрофа у Црној Гори, земљу могу довести на руб озбиљних унутрашњих сукоба са несагледивим последицама.
Ovo je ozbiljna i zabrinjavajuca tvrdnja. Ako je stvarni uslov za NATO prihvat izbjeglica iz Sirije, a mi ni sami ne mozemo da se prehranimo, od NATO puta treba odustati iste sekudne. Ja sam negdje i mislio da bez velike cijene koju cemo platiti tamo nas niko nece primiti, iako bih na referendumu zaokruzio DA, kao i na onom kad smo povratili drzavnost 2006. Prvi put u crnogorskoj javnosti se pojavljuje ovakva informacija, i mislim da o ovome treba da se oglasi vlast, da demantuje ili prizna, da znamo na cemu smo.