Сиријски сукоб: Од демонстрација до геополитичке кризе

Сиријски грађански рат, који је започео 2011. године као дио таласа „Арапског прољећа“, прерастао је у један од најсложенијих и најдужих оружаних сукоба модерног доба. Док су првобитни захтјеви демонстраната били усмјерени на политичке реформе и оставку предсједника Башара ел Асада, одговор владе довео је до свеобухватног оружаног сукоба.

Узрок сукоба

Протести су започели у марту 2011. године у граду Дераа, инспирисани револуцијама у Тунису, Египту и Либији. Демонстранти су тражили већа грађанска права, ослобађање политичких затвореника и обрачун са корупцијом. Међутим, дошло је до радикализације протеста и стварања оружаних опозиционих група.

Главни актери у сукобу
Сукоб је убрзо попримио облик сложеног вишестраног рата са бројним унутрашњим и међународним актерима. Међу кључним актерима су:

• Сиријска влада: Под вођством Башара ел Асада, подршку добија од Русије, Ирана и либанског Хезболаха. Њихова главна стратегија је била задржавање контроле над стратешким градовима и кључним регијама.
• Сиријска опозиција: Обухвата разне побуњеничке фракције, од Слободне сиријске армије до екстремистичких група као што су Тахрир ел Шам (раније познат као Ал Нусра фронт). Опозицију су подржавале Турска, Саудијска Арабија и Сједињене Државe.
• Курдске снаге: Курдске снаге, предвођене Јединицама за заштиту народа (YPG), контролишу сјевероисток Сирије и уживају подршку САД-а. Њихов главни циљ је успостављање аутономије унутар Сирије.
• Исламска држава (ИД): ИД је у једном тренутку контролисала велике дијелове територије, али су након коалиционих напада, предвођених САД-ом и локалним снагама, изгубили већину својих упоришта.

Међународна интервенција
У сукоб су се укључили и међународни актери, чиме је он постао арена за геополитичко надметање. Русија је 2015. године почела војну интервенцију у корист сиријске владе, док су САД и савезници подржали опозиционе и курдске снаге. Турска је, с друге стране, интервенисала како би сузбила утицај курдских јединица у близини своје границе.

Хуманитарна криза
Према процјенама УН-а, више од 500.000 људи је погинуло, док су милиони били приморани да напусте своје домове. Огроман број избеглица завршио је у сусједним земљама, попут Турске, Либана и Јордана, као и у Европи, што је изазвало једну од највећих избјегличких криза у модерној историји.

Актуелна ситуација

Припадници наоружане опозиције објавили су на друштвеним мрежама да су заузели Дамаск и да су „преузели власт” у Сирији.

Предсједник Сирије Башар ел Асад налази се у Москви с породицом и њему је одобрен азил, рекао је неименовани извор, а пренјела је у вечерњим сатима руска агенција ТАСС.

Претходно, локални медији пренјели су да је Асад напустио престоницу Дамаск и одлетио на непознато одредиште.Сиријски рат је примјер сукоба који је почео као унутрашња политичка криза, али је временом прерастао у глобалну геополитичку кризу.

„На овај историјски дан наше снаге револуције и опозиције преузеле су контролу над ситуацијом у нашој вољеној Сирији. Поново потврђујемо нашу посвећеност изградњи слободне, праведне и демократске државе у којој су сви грађани једнаки и ослобођени од свих дискриминација”, поручили су из самопроглашене „Сиријске прелазне владе”.

Осим тога, како се наводи, „ослободили” су све затворенике из затвора Сајднаја, једног од највећих у Дамаску, а и заузели су и зграду јавне радио-телевизије у главном граду Сирије, преноси „Ал џезира”.

Сложеност актера и различити интереси међународних сила чине овај сукоб једним од најизазовнијих хуманитарних и политичких питања савременог свијета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: