Сирони: Ђукановић и Јекнић новац од кредита за Црну Гору ставили у свој џеп
1 min readИталијански адвокат Ђанкарло Сирони потврдио је наводе Ориана Матеиа да су га Мило Ђукановић и Душанка Јекнић преварили у послу проналаска инвеститора и узимања кредита од милијарду евра, који никада није завршио у буџету Црне Горе.
Сирони се јавио нашој редакцији како би појаснио догађаје из деведесетих везаних за послове и кредите Владе Црне Горе.
„У присуству (Јанка) Јекнића и (Предрага) Горановића овлашћен сам да на италијанском тржишту пронађем инвеститоре за Црну Гору, о чему је писао и недјељник Money. Ја сам то и учинио„, казао је Сирони порталу ИН4С.
Објашњава да се ради о 1996. години.
„Убрзо након тога од мене је тражено да пронађем инвеститоре за јавне радове који су планирани да се покрену у Црној Гори. Овлашћен сам од стране Владе Црне Горе, али нисам био дио финансијског већ рекламног свијета. У свом студију у Милану, организовао сам конференцију којом је предсједавао Мило Ђукановић, чему је свједок и (Момир) Булатовић. Мени су тада, односно мојој агенцији за комуникације гарантоване велике могућности, а заслугом претходних успјеха. Овоме су свједоци личности из Милана. Ту је представљена Црна Гора, држава позната по нашој (и вашој) краљици Јелени“, појаснио је Сирони.
Подсјетимо, у писму Ориану Матеиу, који смо објавили, Сирони такође наводи да му је Душанка Јекнић упутила захтјев да креира позитиван имиџ Црне Горе, те да јој је овај ставио на располагање цијели свој креативни одјел.
Коментаришући „случај Матеи“, италијанског брокера чије наводе о сумњивим радњама Владе Црне Горе већ недјељама преносимо, Сирони каже да није познато чији су то новци били.
„Што се тиче кредита и ‘случаја Матеи’, поставља се више питања: Ко је узео новац и ко га је задржао, одакле је долазио овај новац и чији је он био?
„Свакако нису били новци Црне Горе. Стога ко је могао финансирати Црну Гору?“, упитао је Сирони.
Ђанкарло Сирони, 15. фебруара ове године објавио је отворено писмо Душанки Пешић (Јекнић) које је Ориано Матеи објавио на свом блогу. У писму Сирони јој се обраћа као велики пријатељ њеног мужа, напомињући да је праведно да „она особа која искористи људе за своју личну корист“ плати свој гријех.
„Драга Душка,
Пише ти Ђанкарло Сирони, и надам се да се сјећаш мене, иако си се у пресретнутим разговорима ДИА-е из Барија, у разговору са Милом Ђукановићем, правила да ме не познајеш.
Стићићемо и до нас, па иако си се правила да ме не познајеш не интересује ме превише, јер, као што то добро знаш ја сам био пријатељ и велики поштовалац твог супруга Јанка Јекнића.
Остављам на тренутак по страни, сву помоћ коју сам вам пружио током 1995. па све до 1997. године, када сам вам ја са својом тадашњом агенцијом ставио на коришћење како своје канцеларије тако и своје структуре које су вам помагале да остварите економске и финансијске односе са потенцијалним инвеститорима, у корист Црне Горе, и ти то добро знаш.
Сада драга Душка, читам писмо које си послала 23. децембра 1997. које си ти написала и адресирала на тадашњег премијера и актуелног предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, у којем подсјећаш истог Ђукановића да плати провизију коју је Ориано Матеи дао за мандат тадашњег мандатара Владе Црне Горе Ентонија Апап Болоње, јер је трансакција за колатералну инвестицију у износу од 1 милијарде долара закључена испоруком колатерала клијената господина Ориана Матеиа, тадашњем вашем адвокату Ентонију Апап Болоњи.
Ово драга Душка, значи да си ме свих свих ових година лагала, и морам рећи да је Јанко Јекнић био савршено у праву, када ме је 16. јануара 1997. године назвао, казавши ми да наздравим, јер је операција позитивно закључена и да ће следеће недјеље доћи у Милано, те да ћемо касније заједно отићи у Швајцарску како би исплатили првенствено Ориана Матеиа, а затим и дољепотписаног за обављени посао.
Душка, веома сам разочаран и истовремено огорчен, јер је мој велики пријатељ Јанко Јекнић изгубио живот, а ја сам дуги низ година остао жртва читаве те ситуације, и што је још горе, морао сам да се суочим са огромним трошковима како бих затворио компанију до које ми је много било стало.
Ако Бог постоји, праведно је да ко је искористио људе за личне интересе то и плати, и то да плати до краја свој дуг како економски тако и морални.
Поздрав, и имај на уму, Душка да је ово моје прво писмо које пишем, а замолио сам господина Ориана Матеиа да га објави и да прослиједи медијима са којима је повезан да га такође објаве“.
Прочитајте још:
Режимски медији страхују од „спортске торбе“, а не помињу уживање у психоактивним супстанцама
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovi „nasi“ u lopovluku su prevazisli i Italju i Svajcarsku i Lindon i sve ostale u paketu…
Ipak su kriminalne radnje uvezene sa zapada,te Italija,te Shvajcarska,te London… Samo sto su zavijene „demokratskim“ ogrtacem pa nisu bas vidljive.
Cini mi se da se narod na tamo njihove lopovluke, bezakonje i zlocine za ovih trideset godina navikao do te mjere da vise bez njih nemoze. Kao kad se zrtva i suzanj navikne na tamnicara.
Uspostavljene su neke „nove“ moralne norme i neki novi „ugledni gradjani“.
Gradjani stalno traze „nove’ dokaze. Sta im jos treba?
Sve je okrenuto naglavacke.
„Драга Душка,
Пише ти Ђанкарло Сирони, и надам се да се сјећаш мене, иако си се у пресретнутим разговорима ДИА-е из Барија, у разговору са Милом Ђукановићем, правила да ме не познајеш.
Стићићемо и до нас, па иако си се правила да ме не познајеш не интересује ме превише, јер, као што то добро знаш ја сам био пријатељ и велики поштовалац твог супруга Јанка Јекнића.
Cus ne sijeca ,jedino nije tebi mogla smijestiti saobracajku ,u Italiji je to ipak teze, dzada nije tako uska, a i nije ljudski spijavati poslovne „prijatelje“
Antoniju Seoču sastanak sa ovim Italijanom ugovorila je „Dunaja Negro, iz poznate birziminijske porodice Pasinović. Gospođa Dunaja je tada bila najpoznatija poslovna Montenegrinka u Milanu, čije su kompetencije u nekim važnim poslovima obuhvatale i Veneciju, gdje se sa Karlom Balestrom Škodrom prvi put i srela“, kako to pisac objašnjava u romanu.
Iz romana se saznaje da je ona zaljubljena u Milesa kome je i poslovni saradnik i povremena naložnica.