Сирони: Како је новац грађана СРЈ завршио у џеповима Мила Ђукановића и Душке Јекнић

Своје виђење осиромашења грађана некадашње Србије и Црне Горе дао је и италијански адвокат Ђанкарло Сирони, који се и раније јављао нашој редакцији како би потврдио као тачне наводе брокера Ориана Матеија, који неуморно пише о корупцији у самом врху наше Владе, на које нажалост, још увијек нико не реагује. Ради се о немалом новцу и за најбогатије државе свијета, а не за Црну Гору.

Екстремно богаћење деведесетих година од стране црногорских званичника на власти ишло је паралелно са екстремним сиромашењем грађана Србије и Црне Горе. Грађани су само пар година раније остали без својих уштеђевина. Очајна ситуација у коју су доведени настављена је новим понижењима и уништењем поштених грађана који су сада, остављени без икаквих финансија радили за једну њемачку марку мјесечно. Истовремено, новац а са њом и моћ, преливала се у пар рука.

Сирони себе представља не само као адвоката већ и пријатеља Јанка Јекнића, наглашавајући да је управо много и сазнао из позиције човјека од повјерења бившег црногорског министра иностраних послова, који је погинуо 1997. године у аутомобилској несрећи, под врло чудним околностима. Он открива и детаље који су до сад били непознати нашој јавности, као што је учешће чувене „челичне даме“ србијанског банкарства, некадашње директорке Београдске банке Борке Вучић у трансакцији једне милијарде њемачких марака са Кипра у Швајарску, који су на крају завршили у џеповима садашњег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића и садашње амбасадорке у УАЕ Душанке Пешић Јекнић. Борка Вучић, подсјетимо, такође је погинула у веома чудној аутомобилској несрећи 2009. године.

Да неко говори или не говори истину најбоље се види из изјава више свједока. Свима који су пратили више је него јасно да се изјаве Сиронија и Матеија допуњују. Сиронијево писмо Матеију, које ћемо објавити у цјелости, нека остави наше читаоце да сами просуде.

Он наводи у писму да је претходних година пратио све што је овај објављивао, о операцији која на Балкану прозвана „Случај Матеи“. Објашњава цјелокупну финансијску ситуацију у СРЈ која је довела до тога да Вучић нареди да већина новца буде пребачена са Кипра у Швајцарску.

„Као што знаш ја сам био пријатељ и човјек од повјерења тадашњег министра иностраних послова Републике Црне Горе Јанка Јекнића, и пошто сам већ провео пар мјесеци са њим, био сам одлично упознат са банкарском операцијом која је држави требала у том тренутку (говорим о 1996. години), какав је мандат Јекнић добио и од кога.

Стручњаци су врло добро знали да се у том тренутку Савезна Република Југославија, коју су формирале Србија и Црна Гора, налазила под пуним економским и финансијским санкцијама, из познатих разлоха, али су и Србија као и Црна Гора требале ликвидност како би задовољиле потребе србијанских и црногорских грађана.

На челу Министарства финансија налазила се 1996. године чувена Борка Вучић, која је морала на дневном нивоу да се бори са Клинтоновом администрацијом како би добила приступ средствима која су у то време била депонована у Београдској банци на Кипру.

Тада се на Београдској банци на Кирпу налазила 1.213.425.630 њемачких марака у готовини и још 323 милиона марака у вриједносним папирима које је издала швајцарска банка УБС и Национална банка Грчке. Свеукупно дакле, 1.536.425.630 марака. Према Борки Вучић један дио новца је требао да буде распоређен, један сакривен, а један дио новца уложен“, пише Сирони.

Управо је Борка Вучић, истиче он, овластила Јанка Јекнића да пребаци једну милијарду марака у кешу са Кипра у швацарске банке а на располагање СРЈ.

„Тог тренутка кад је Јекнић одлучио да пребаци једну милијарду марака у кешу и да их стави на рачуне швајцарских банака он је требао колатерале, који би оправдали толику количину новца.

Наравно, његова супруга Душка Јекнић је била у току са оним што ради њен муж, и ја засигурно знам да је она о свему обавјештавала свог љубавника Мила Ђукановића“, каже у писму италијански адвокат који је био породични пријатељ са Јекнићима.

Како наводи, више пута је свом пријатељу напоменуо да нема повјерења ни у фидуцијара Владе Црне Горе малтешког адвоката Ентонија Апап Болоњу.

„Ја сам свакако дан касније био присутан током свих пословних дешавања и не могу негирати да сам свом пријатељу Јанку Јекнићу више пута рекао да апсолутно немам повјерења у тадашњег мандарата Владе Црне Горе Ентони Апап Болоњу. Сматрао сам га бескрупулозним дилером. Јанко ми је међутим, одговорио да ће све бити у реду, јер он није постављао питања и извршавао је од тачке до тачке све што му је инструисано с времена на вријеме.

Док је Јанко без предаха радио да све буде извршено како треба, адвокат Болоња се већ ‘продао’ Душки Јекнић која се само правила да подржава посао свог супруга, док је у ствари припремала пут да једна милијарда њемачких марака заврши на рачунима и у џеповима њеним и њеног партнера Мила Ђукановића“, сјећа се Сирони.

Оно што је услиједило касније није га оставило равнодушним. Од самог је почетка сумњао да се не ради о „чистим пословима“, те упозоравао Јекнића.

„Када је у септембру 1996. године Јанко рекао да мора да се врати у Црну Гору, ја сам му препоручио да то не чини, јер сам имао ужасан предосјећај. Казао сам мом пријатељу Јанку да остане у Италији, и да тек када цијела банкарска операција буде завршена, и када буде имао контролу над средствима, тада позове све високе званичнике Србије и Црне Горе и преда им цио завршен посао“, истиче у писму адвокат и додаје:

„Јанко ми је рекао да да мора обавезно да иде у Црну Гору, и да ће се вратити већ почетком јануара 1997. године и онда отићи за Швајцарску како би средио сва средства и затим платио провизију Ориану Матеију поводом повратка три гаранције које је дала Влада Црне Горе, и које су износиле укупно 10 милиона долара.

Са Јанком сам се последњи пут чуо 16. јануара 1997. године. Тада ми је рекао да је на вечери са Милом Ђукановићем и Предрагом Горановићем, на којој су славили завршетак операције коју је наручила госпођа Борка Вучић.

Остатак приче је познат. Јекнић је преминуо пар сати касније у веома чудном саобраћајном удесу, носећи у гроб тајну оног што се догодило. Тада је удовица Душка Јекнић преузела је у своје руке ‘узде’ цијеле операције коју ће закључити у своју и корист свог љубавника Мила Ђукановића.

Ово је цијела истина истина о ономе што се догодило и што ми је испиричао мој пријатељ Јанко Јекнић“, завршава у писму Сирони.

Да ли ће наше Тужилаштво позвати Матеија и Сиронија да посвједоче о овим финансијским операцијама мало је вјероватно. Мало је вјероватно и да ће реаговати и друге институције. Сматрамо ипак, да грађани ове државе имају право да знају истину, истину коју сва је прилика знају други боље од нас.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: