Сито Ракочевић о Весу Вукотићу: Наполеонов син – Момирово и Милово Мезимче

Горан Сито Ракочевић о Веселину Вукотићу, НИН 1990. године

У правој поплави конвертитства, централна фигура у црногорским варијацијама на ову тему оличена је у др Веселину Вукотићу, члану СИВ-а без портфеља и ударној оперативној игли Антине политичке партије.

Инаугурисање Вукотића у сиву еминенцију травестије у Црној Гори, свакако ће многе изненадити, јер мисле да овај анти-трофеј треба да припадне, рецимо, др Љубиши Станковићу или неком другом из реда одметника од комуниста у овој републици. То је отуда што је Станковић био много популарнији у народу од Вукотића, један од првоборачких тролиста октобарско-јануарске револуције – па је његово напуштање брода, за који је мислио да тоне, јаче одјекнуло, без обзира што се ради о апсолутно инфериорном политичком интелектуалцу.

Све време, међутим, најпре тихе, а убрзо отворене опструкције и опозиције у Црној Гори – главни архитекта, врховни инструктор и концепцијски ментор, налазио се у Београду, у згради СИВ-а. Био је то и остао др Веселин Вукотић, црногорски министар у влади Анте Марковића, за кога се везује и оперативно утемељење идеје о странци реформиста. На примјеру његових невероватних и преконоћних мена може се сагледати сва трагичност и проклетство нашег менталитета у којем је најлакше омрзнути свога и на нишан брата узети. Наша историја често и није друго до албум разних Бранковића.
Веселин Вукотић рођен 1949. године у Пиперима, од оца Наполеона, доктор статистике на Економском факултету у Подгорици, пре доласка у СИВ (јуна 1989) био је ни мање ни више него председник ЦК СК Црне Горе, у оном прелазном периоду између свргавања црногорске бирократске олигархије и конституисања нове власти, тачније до Десетог конгреса који је устоличио Момира Булатовића и Мила Ђукановића.

И тада се знало да је заслуга управо њих двојице, тада нераздвојних Вукотићевих пријатеља, што се он, иако пали министар из старе републичке владе, одржао у седлу и чак добио не малу политичку сатисфакцију.
Управо због атрибута присталице и миљеника нове црногорске власти, први пут не и антисрпске, премијер Анте Марковић је кандидата за паритетни (утјешни) дио СИВ-а, др Веселина Вукотића, пекао мјесецима на жеравици неизвесности, и тада су уследила упињања и протежирања од стране Булатовића и Ђукановића – што је овај касније заиста умео да цени. Само тако.
(ово је прва трећина Вукотићевог портрета из пера Горан Сита Ракочевића, у београдском НИН-у, 16 новембра 1990 године, забиљежио Донко Ракочевић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: