Сјећање на највећи покољ Срба у Славонији
1 min read
Биљежимо годишњицу jош jедног великог злочина над Србима. На дан Св. Василија Великог, 13. и 14. jануара 1942. године усташе су злостављале и побиле око 350 мjештана славонских села Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца. Риjеч jе о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акциjе на Папуку.
Наиме, два дана раниjе у борби између партизанске чете и усташких jединица погинула су петорица усташа, а двоjица су рањена, од коjих jе jедан накнадно умро. Партизани су се повукли према Папуку, а усташе су се вратили у Воћин и сачекале поjачање из Осиjека, Белишћа и Вировитице. Тристотињак усташа и домобрана 13. jануара почело jе пљачкати и палити куће. Они коjи су покушали побjећи или су пружали отпор на лицу мjеста су убиjени, а сви остали су ухапшени и одведени у Воћин.
– Утjерали су нас у мали подрум, а како ниjе било мjеста за све, оне прве натjерали су да легну. Мене jе из групе издвоjио жандарски наредник Лука Мустафић, jер jе примиjетио да сам дjечак од 15 година. Узео ме за руку, извукао из подрума, одвео у просториjе опћине и пустио кад jе све било готово, послиjе стриjељања. Успио jе спасити jош деветеро особа коjе су добиле задатак покопати убиjене. Због тога што jе помагао Србима и антифашистима имао jе проблема, почели су му приjетити, па jе побjегао у Славонски Брод – присjетио се тих догађаjа Саво Боjчић, данас jедини живи свjедок тог времена.
Историчари су забиљежили и податак да су усташе сљедећег дана користиле 34 саонице за приjевоз мртвих сељака у заjедничку гробницу, коjа jе ископана источно од Воћина, уз корито риjеке Воћинке. Побиjени су готово сви мушкарци тих села. Био jе то до тада наjвећи покољ невиног становништва у Славониjи.
2012. године jе у Кометнику, општина Воћин, поред спомен-костурнице коjа jе срушена у рату 91-95, а обновљена 2010. године, обиљежена
jе 70-та годишњица од овог ужасног злочина.
Парастос у воћинскоj цркви Недjеље светих отаца служио jе протоjереj Српске православне цркве парохиjе Слатина, Драган Гаћеша.
Извор: СНВ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Читајући овај портал, пун историчара који су учили о Титу, Ђиласу и Кумровцу, разних агената, полицијских и обичних шпијуна, лажних колумниста и новинара неко може да стекне утисак да смо ми Срби кукавички народ које је стално неко клао, мучио, а они никог, испадосмо по њима јадови, а ако се неки из наших редова тако представља онда нас и свијет тако посматра. Наши су помлатили Турке на Косову, били су их током 450 година њихове владавине највише по слободарској Црној Гори, тако да су у прве редове слали наше муслимане, Арбанасе и Арнауте, шиптаре, цигане, које смо такође дочекивали као и газде им. На крају су побјегли и изгинули 1912. године и сада покушавају да се преко ислама убаце поново, али ће добити по п….ки као и раније. Свим који само кукају и запомажу забранио бих да то раде, и треба представљати праву истину, да смо побиједили турску гамад на Косову, а доказ је да су дошли на наше просторе поново тек кроз пола вијека, треба учити да је Вук Бранковић јунак, а не издајник како су га неписмени гуслари представили за два три турска дуката, да се у школама учи обавезно о највећем владару Европе тог доба о цару Душану Силном од којег су Турци с….ли коштане, да се забрани измишљена пјесма о Страхињићу Бану, у којој је измишљено исто за дукате да се његова љуба попрц..ала са Турчином, да се престане кукати о праву прве брачне ноћи и да се пише колико су наши витезови и јунаци из……ли Туркиња и була и, на жалост, поправили им расу, јер су прави Турци ружни, црни, кривоноги, да се званично одбаци лаж да сму у овај дио Европе стигли у 7 вијеку, него да се учи да смо старосједиоци, што и јесмо, да се историја Другог светског рата код нас сасвим измијени. Шеткајући Хрватском од Хрвата, који су у ствари чистокрвни покатоличени Срби, јеб..о их Папа, чуо сам исте приче из Другог и овог последњег рата о јамама, клању итд, али да смо им ми то радили. Лажу колико зину.Милсим да ће и Хрватска и Словенија опет бити наши, али овог пута ће бити мирни ко бубице и радити за нас, ј..бо их Твртко, а не знају мрцине да је Трвтко био Србин.
Eh, Voćin! Krajem 1991. godine kremule su prve kolone izbjeglica iz Zapadne Slavonije. Smjestili su se u Sporrtsku dvoranu Borik. Otišao sam sa suprugom, da u svoj dvosoban primim bar neko dijete, da ne spava na klupama dvorane. Primili smo jednu djevojčicu i njenu majku. Te večeri su moje kćerke spavale na podu, da dušecima, jer smo njima dali njihove krevete. Okupale se i naspavale, a sutradan saznajemo da čitava porodica – Čakardići – iz Voćina, ise sastoji od oca, majke, brata, te djevojčice, bake i dede, i da su došli sa jednim automobilom i dva traktora sa prikolicama. Bili bogata poljoprivredna porodica sa velikim imanjem u Voćinu. Onda je moja mama primila sve njih kod sebe i bili su tu oko 15-20 dana, da bi onda produžili za Sotin Istočna Slavonija, u blizini Vukovara. Kroz čitavo vrijeme rata kroz našu kuću je prošlo preko desetak raznih izbjeglica. Motiv je bio: VRAĆAMO DUG. Moji su za vrijeme II svj. rata bili izbjeglice u Aranđelovcu.