Сјећање на тотално јунаштво

Пише: Лука Радоњић

Данас, на 20 година од НАТО агресије, када нам квислинзи разним емисијама и колумнама показују да су на истом мјесту срамоте на којем су били и прије двије деценије, трудећи се да нам историја и даље заудара њиховом издајом, сјетимо се и подијелимо са другима – бесмртни говор српског војсковође, генерала Малиновића који је посвећен браниоцима српског неба, а који су својим чином ушли у историју онога што је Колчак звао – тоталним јунаштвом.

“Синови моји драги, „тигрови“ 98. јуришног пука! Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха. Али данас, данас вас не водим на један такав лет, данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити. Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну, са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних. И данас, као небројено пута у нашој историји, не наређује наша команда. Србија нас зове, анђели моји челични!
Иста она у којој проведосмо наше најлепше дане. Србија зове!
Испод наших крила остаће наши градови, наша деца, жене, мајке и очеви. Не бацајмо љагу на наш образ, нека вас води гесло са наше ратне заставе, заставе 98. јуришног пука:

Отаџбина изнад свега!

Вјетрови времена, прије или касније, однијеће смрад издаје, али генералове ријечи остаће непомичне као споменик херојима који су овим ријечима даривали вјечност. Сјетимо се кроз ове ријечи, и свих Црногораца који су се одазвали ничијем друго до позиву Његошевом, бранећи нападнуту државу, њену земљу и њено небо. Већ двије деценије, они су мета беспризорног омаловажавања од стране оних који креирају јавно мњење у складу са туђим интересима. Сјетимо се свих, који су на улицама и трговима црногорским, јавно исказивали солидарност са својом војском и својом земљом, док су најхрабрији међу нама, у славу слободе, крсташа и Косова, водили рат против највећих европских војника и убица на небу, и њихових слугу на земљи.

Кад опет дође Косовска ура, црногорске јединице биће тамо ђе им је мјесто вазда било, тамо ђе су и 1912. били своји на своме. Кад опет дође Косовска ура, зови, само зови, сви ће соколови…!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: