Сјећање – Светозар Павићевић (1925-2022)

Пише: Милисав Поповић

Навршава се година дана од смрти Светозара Владовог Павићевића са Убала – Кучи, познатог усменог хроничара догађаја не само из његовог племена, памтише и приповједача на саборима, на сахранама и свадбама, пред новинарима и пред камерама…
Светова оштра запажања о људима и догађајима кроз читав његов дуги вијек зачудо као да су бивала све изоштренија. Зато су га често посјећивали млади и стари, не само племеници и пријатељи, него и путописци и новинари. Свето је радо говорио истину о Кучким војводама – Радоњић Петровићу, Марку Миљановом, о односима Куча и Арбанаса, о похарама, о побратимствима, али и о братоубилаштву. Био је познати лелекач све до смрти његове животне сапутнице Стојке. На питање зашто је престао да то ради знао је рећи „Нећу да ми неко рече – а што не лелечеш себе када си остао без жене, но лелечеш друге“. Ето шта за доброг човјека значи смрт његове добре жене независно од новокомпоноване тзв. родне равноправности.
Светозара је дубоко жалостила смрт митрополита Амфилохија па је тим поводом говорио “ Црна Гора је изгубила свога родитеља, свога учитеља… “ Показало се да је Светозар био у праву.
Иако је то било давно Светозар је често помињао убиство његовог прађеда Николе од стране војске војводе Мирка:“Таман је био изговорио – добро дош(ли), а један добар јунак му је сабљом фикнуо главу,која се откотрљала као тиква“.
Светозар је био непомирљиви противник подизања споменика војводи Мирку на Кучком пазару у Подгорици. Због тога је својевремено прије подизања споменика ишао код предсједника Вујановића, а након подизања споменика имао је контакте са премијером Кривокапићем све у тежњи да се име Мирка, кољача кучке дјеце, уклони са кучког прага. Не само због Мирковог споменика у Подгорици Светозар је нестрпљиво очекивао исход октобарских избора 2022. у Подгорици.

Нажалост, то није дочекао – умро је на сам дан избора 23. октобра, а по казивању његових ближњих, тога јутра када је устао питао је – јесу ли данас избори. Свето није промишљао само о прошлости већ је био живо запитан шта доносе нови дани. У августу, два и по мјесеца прије његове смрти посјетила га је група његових поштовалаца у његовом дому на Ублима: Драгиша Ивановић, Павле Милић, Веско Вујошевић, Марко Милачић, тада посланик, а и тада и сада предсједник Праве Црне Горе, и потписник ових редова.
Светозар пред њима није скривао своје неспокојство : „Све знам од ’41. што се догађало до данас… Завада је велика, велико је расуло… Неки хоће државу на Цетиње, неки у Подгорицу… Неки тамо… Ако се овако настави Црне Горе нема, нема…“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: