ИН4С

ИН4С портал

Сјени српских војника на Крфу: Тихо, да не реметимо мир јунака

1 min read
На српском војничком гробљу Зејтинлик, поводом пробоја Солунског фронта, обавиће се сутра централна комеморација, спомен на старе ратнике који овде почивају.

Фото: М. Јовановић

Земљице црна, буди им лака. А ви, децо, полако… Свака стопа је, овде, њихова. И кост. И крв је испод.

Стотинак потомака и поштовалаца старих ратника пристиглих из Србије, пјешке, лагано и у тишини приступа спомен-плочи у Гувији, на Крфу, првом пристаништу српског спаса и наде после албанске голготе. У тишини полажу вијенце и цвијеће унуци и праунуци јунака, представници удружења која његују традицију ратника. Оних који су исписали узвишене лекције борбе за слободу поробљене отаџбине.

Овако је на Крфу, последњем уточишту српске војске и народа, пред пробој Солунског фронта, почело обиљежавање стогодишњице одсудне битке у Великом рату, преносе „Новости“.

У комеморативном салону су заједно и потомци ратника у шумадијским ношњама, под личким и црногорским капама… и домаћини, представници Крфа, наводи портал.

На спомен-плочи у луци у Гувији стоји урезано:

„У овој луци острва Крфа, савезничка српска војска долазећи из Албаније, искрцавала се од 6. јануара до 5. априла 1916. године.

Грчком народу, захвални српски ратници“.

У овом селу, у прољеће 1916. године слегла се Дринска дивизија. Њена преживјела јуначка војска, првог и другог позива. Тражили су да не буду уз море. Већ да их размјесте у какве „башче”, да их мине жеља за завичајним воћњацима. Уписано је да је Ристо Јовић, добровољац из Трнове Доње, овако говорио свом команданту, генералу Крсти Смиљанићу:

„Немадох срећу да погинем на Церу, ни на Колубари, где смо се јуначки борили. Не испустих душу преко Албаније. Ако умрем овде, а сви су изгледи, немојте ме под камен. Дајте ме овде, под дрво, под ‘ладовину. И да ми је још само шљива једна, или јабука наша… лакша би ми земља била“.

Фото: Новости

Тако су Дринци, пишу „Новости“, одабрали ово мјесто на коме су им подигли споменик. Около су хумке. Све једнаке. Около су танани чемпреси. И једна минијатурна црква. Потомци ратника пале свијеће, полажу се вијенци.

На српском војничком гробљу Зејтинлик, поводом пробоја Солунског фронта, обавиће се сутра централна комеморација, спомен на старе ратнике који овде почивају.

Комеморацији ће присуствовати представници државе Србије, као и црквени великодостојници Србије и Грчке. Дан касније на Поликастрону, код споменика ратницима Србије, Француске, Италије, Британије и Грчке, биће завршна комеморација, којој ће присуствовати представници ових држава.

Представници Републичког савеза удружења ратника Србије од 1912. до 1918, заједно са крфским домаћинима, биће данас на комеморацији на острву Виду, у чијем маузолеју је 1.289 имена српских војника.

У море, у „плаву гробницу“ биће спуштени вијенци и цвијеће.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Сјени српских војника на Крфу: Тихо, да не реметимо мир јунака

  1. Предложила бих да се јавно прокламује, да се више никада не спомињу херојства на Мачковом камену, Колубари, Албанији, Кајмакчалану идр., без спомена како смо глупо изгубили плодове тих жртвовања и победа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *