ИН4С

ИН4С портал

Зашто се у Русији слави „Дан КГБ“-а

1 min read
Индикативно је да нико не оптужује САД да су се претворили у полицијску државу, која даноноћно шпијунира своје и стране грађане. Да не заборавимо и да амерички војни буџет изности 700 милијарди долара и да више од 10 пута превазилази руски.

фото: sputniknews.com

Наслов је вјероватно привукао вашу пажњу. Међутим на самом почетку смо у обавези да саопштимо да такав празник заиста и постоји. Мало гдје у свијету тајне службе имају свој званичан празник, а у Русији ова необична професија сваке године свој дан обиљежава 20. децембра.

Можда поједини новинари могу да иронично коментаришу да тамо на Истоку постоји тоталитарна империја, гдје свемоћни КГБ присиљава грађане да обиљежавају празник у његову част. Међутим, покушајмо да овој интересантној појави приступимо са бар мало објективности и транспарентности. Традиција професионалних празника, посебно одређених за представнике различитих области друштвеног живота и економских дјелатности, предстваља насљеђе Совјетског Савеза и социјалистичког блока уопште. Такви празници са друге стране на Западу нису карактеристични, истина постоје и одређени изузеци.

У Русији се у децембру мјесецу, поред празника тајних служби, обиљежава се и Дан правника, Дан радника у енергетици и Дан спасиоца Руске Федерације (мисли се на припаднике цивилне заштите). Пошто у години имамо укупно 12 мјесеци, у Русији дакле постоје десетине празника разноврсних професија.

Традиција да од своје државе једном годишње радник добије честитку за посао који свакодневно обавља прихваћена је углавном позитивно и постала је саставни дио савременог руског друштвеног живота. Празник важних професија сигурно није „најгора“ социјална инжењерија, коју је свијету у наслеђе оставио комунизам.

САД има двоструко више агената од Русије

У поимању свијета западног друштва укоријенило се мишљење да зли Кремљ хара по читавом свијету са готово милионском армијом свеприсутних агената тајних служби, којима се приписују свемогуће подлости и злочини.

Русија представља велику земљу, са популацијом преко 140 милиона, чије тајне службе броје нешто изнад 50.000 припадника. Важно је разумјети, да руске тајне службе поред ФСБ-а (Федерална служба безбједности) који се занима унутрашњом безбједности земље, обухватају још СВР (Спољну обавјештајну службу), ФСО (Федералну службу заштите) и друге организационе јединице, које имају свој пандан на Западу. Рецимо, у САД-у је структура обавјештајних служби знатно разуђенија и бројнија. Више од 100.000 агената данас ради у 17 америчких тајних служби.

илустрација: nashdom.us

Индикативно је да нико не оптужује САД да су се претворили у полицијску државу, која даноноћно шпијунира своје и стране грађане. Да не заборавимо и да амерички војни буџет изности 700 милијарди долара и да више од 10 пута превазилази руски. У амерички војни буџет улазе и ставке за подршку специјалних организационих јединица државне безбједности.

Током 2019. године, у руској сложеној мултиетничкој и мултиконфесионалној држави, тамошњи агенти нису допустили ниједан терористички напад, а успјели су да раскринкају 78 међународних теористичких ћелија. Данас би западни агенти итекако могли да уче од својих руских колега. Прије само 2 деценије није било тако. Експлозије у стамбеним зградама, диверзије у метроу, узимање таоца и тд. били су неизоставни дио руске друштвено-политичке реалности. У то вријеме су Париз, Лондон и Берлин живјели својим мирним животом.

Чини се да се током последњих 20 година много тога промијенило у Русији. Сада захваљући чврстој позицији предсједника Путина и његовој подршци снагама заштите поретка, Москва је постала једна од најбезбједнијих престоница Европе.

Истинска чуда десила су се и на Сјеверном Кавказу, након доласка на власт „КГБ-овца Путина. Тамо су не тако давно радикални исламисти, уз подршку својих међународних спонзора држали у страху цио регион. Данас је из пепела обновљени Грозни, престоница некад побуњене Чеченије, постао симбол успјешне дјелатности руских органа државне безбједности и политичког курса предсједника Путина.

Доласком Путина на власт услиједио је препород Русије, на сваком пољу; фото: inosmi.ru

Русија је земља која по много чему може да приреди изненађење. Ипак, не и контексту да се бивши припадник тајних служби Владимир Путин налази на челу државе. То штавише и не представља посебан преседан. Много је случајева таквог уздизања у каријери. Најизразитији примјер је 41. по ред предсједник САД Џорџ Буш – старији, који се 70-их година налазио на челу ЦИА.

Борба са тероризмом

Мало ко ће ипак негирати, да улога тајних служби у свијету наставља да расте, чак иако нам се сви ти сурови момци не допадају нарочито. Посебност таквих „тајних“ професија је у томе што је њихов квалитетно обављен посао практично невидљив, а са друге стране неуспјеси се неријетко проглашавају за националне и људске трагедије, чији се резултати исказују људским жртвама и разарањем.

Нема основа надати се, да изазови и пријетње, са којима су се становници планете упознали у XXI вијеку, могу напрасно нестати. Кључни задатак за безбједносне службе данас представља борба са међународним тероризмом, откривање и спречавање реализације њихових планова, који се развијају у глобалном и транснационалном оквиру.

Међународни тероризам и есктремизам је све чешће тема и у популарној култури. О томе, на један необичан начин, говори и радња холивудских блокбастера „Одред отписаних“ из 2016. и „Џокер“ који је недавно приказивао у нашим биоскопима. Оба филма били су веома популарни и код млађе популације. Веома је важно у данашњем свијету општедоступности интернета омладину изоловати од дјеловања екстремиста и у тим комплексним задацима тајне службе треба да играју важну улогу.

Рат обавјештајних служби и њхова употреба у дневнополитичке сврхе, не представља новост, али у последње вријеме је све израженија. То је опасност коју не можемо увијек да региструјемо. У свијету медија дјелатност све чешће се пуштају приче, „веома вјероватне“, о раду тајних служби.

КГБ

Неријетко такве информације не излазе из оквира гласина, у којима потпуно одсуствују чињенице. Како се рецимо завршила истрага око мијешања руских хакера у америчке изборе, шта је са доказима руског хемијског напада у Солсберију, или гдје су данас „Бијели шљемови“ из Сирије? Одговоре на ова питања, која су својевремно доспјела у жижи јавности, данас нећете наћи у оним популарним медијима који су теме недавно бесомучно ескплоатисали.

За разумијевање феномена празника служби безбједности у Русји веома важно је истаћи сљедеће. У савременом свијету припадници тајних служби чешће од осталих долазе у додир са егзистенцијалним злом и у тим окршајима неријетко и страдају. Руси сматрају да је минимум који ти храбри мушкарце и жене заслужују достојно сјећање и друштвено признање, као што је рецимо да један дан у години буде посвећен њима.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Зашто се у Русији слави „Дан КГБ“-а

  1. Niko krupno ka’ Komlen ne laže… Sve što si napisao je čista laž. Koliko si slagao najbolje pokazuje da put transibirskom željeznicom možeš da uplatiš on-lain na sajtu ruskih državnih željeznica – RŽD. Evo moj prijatelj, državljanin Australije, porijeklom Francuz je jesenas išao tim putem, imao je samo redovnu rusku vizu.

    Pišeš fantomske podatke o „pokolju“ opozicije i novinara u Rusiji, a nijedno ime nisi naveo, dok ti napamet ne pada da pitaš ko ubi prvog novinara Crne Gore – Duška Jovanovića?

  2. KGB ima šta da slavi, pobila je u svojoj istoriji neuporedivo više svojih stanovnika nego stranih agenata, terorista ili običnih kriminalaca. Taj crni bilans važi i danas. Osim nekoliko odbjeglih ruskih agenata, pobili su mnogo više opozicionara i novinara koji pišu protiv Putina nego pravih protivnika. Sigurnost u Rusiji se održava divljačkim metodama koje se nijesu promijenile od vremena SSSR-a. Mnogi ne znaju i neće povjerovati da u Rusiji ne možete sjesti na voz i otputovati npr. do Vladivostoka. Kretanje strancima je zabranjeno po unutrašnjosti zemlje i oni nemaju pravo da tek tako sjednu u neki voz ili avion. I lokalno stanovništvo mora pokazati pasoš za unutrašnji saobraćaj i odgovarati na pitanja šalterskih službenika kuda putuju i sa kojim razlogom, ako žele da kupe kartu, a svi podaci se evidentiraju. Šteta što naši ljudi ne putuju, da vide malo te ljepote Rusije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *