„Шкаљарци“ тренутно моћнији, пресудиће и Шарићев утицај

У борби против црногорских кланова важно је побољшати интегритет не само у полицији већ и у судовима, тужилаштву и безбједносним обавјештајним агенцијама, оцијенила је Глобална иницијатива за борбу против организованог криминала (ГИ-ТОЦ) у новој анализи о организованом криминалу на Балкану.

Та анализа, како је пренио портал РТЦГ, посвећена је процјени даљег развоја догађаја у сукобу „кавачког“ и „шкаљарског клана“.

Глобална иницијатива наводи да је за нека плаћена убиства у том мафијашком рату плаћено преко милион еура, а указује и да су водећи чланови поменутих кланова тренутно ван балканских земаља.

– „Шкаљарски“ и „кавачки клан“ су моћне криминалне организације из Црне Горе које се баве глобалном трговином кокаином. Њихов крвави сукоб довео је до смрти више од 60 људи од када је започео 2015. године. Неколико кључних чланова је или мртво или у бјекству или у притвору, што би могло да утиче на односе моћи кланова и њихов удио у илегалном пословању – истиче се у анализи.

Аутори анализе процјењују да ли ће се сукоб наставити, који клан ће бити боље позициониран у илегалној трговини кокаином и какав би утицај будући институционални напори могли да имају на незаконите активности кланова.

Подсјећају на историјат шаљарско-кавачког рата и истичу да су црногорски кланови као предузећа, гдје неки чланови или сарадници дјелују као инвеститори, обезбјеђујући средства за куповину кокаина у Јужној Америци.

Бирају Грчку због релативно високе корупције

Како се у анализи истиче, вјероватно је да ће се припадници кланова сакрити ван Балкана, посебно ван Србије и Црне Горе, гдје су познати полицији.

– Када бирају локацију за скривање или вођење посла, криминалци прикупљају информације о политичкој клими и осигуравају довољну заштиту подмићивањем званичника сектора безбједности. Они имају тенденцију да бирају земље у којима је корупција релативно висока, попут Грчке, гдје има мање људи са Балкана и гдје међународна полицијска сарадња није развијена. Неки чланови су изабрали да се сакрију у Украјини. Тамо су се догодили покушаји убиства, који су вјероватно укључивали високе полицијске званичнике. До сада нема показатеља да су црногорски криминалци радили ни у Украјини ни у Русији, али ако се тамо скривају, то би могло представљати нове пословне могућности – наводи се у анализи, преноси ДАН.

– Други су извођачи и подизвођачи одговорни за паковање, транспорт и продају кокаина у Европи. Њихова предност је у доказаној међународној логистичкој мрежи за куповину и дистрибуцију. Иако је сукоб међу клановима генерално ослабио, неки кључни чланови су и даље на слободи и показали су отпорност захваљујући својим финансијским ресурсима и способности да обезбиједе политичку заштиту – пише у анализи.

У анализи се наводи да је помирење након седам година сукоба мало вјероватно, посебно када су нека од убистава почињена пред члановима породице.

– Поред тога, нико није довољно моћан да смири или растури ове кланове. Сукоб ће остати, али број убистава се неће повећати због њихових трошкова – постоје извјештаји да циљана плаћена убиства ривала коштају више од једног милиона еура. Поред тога, неке од главних мета су већ убијене. Они који су још увијек на слободи или у бјекству биће пажљивији у погледу својих кретања и комуникација и уложиће више у заштиту. Такође, постоји ризик да ће ангажоване плаћене убице бити убијене како би се спријечило њихово потенцијално свједочење на судовима. Члан „кавачког клана“ и наводни плаћени убица Игор Манчић убијен је јануара 2023. године у Љубљани, Словенија, наводи се анализи.

Посао с кокаином златна карта од које неће одустати

У анализи се истиче да је посао са кокаином златна карта од које „шкаљарски“ и „кавачки клан“ неће одустати, јер и понуда и потражња за кокаином расту.

– Пошто је овај посао профитабилан, кланови ће наставити трговину, блокирајући појављивање других играча. Изгубљени ресурси ће се допуњавати кроз нова партнерства са другим криминалним групама или из сопствених редова, који нису занемарљиви – процјењује се да „шкаљарски“ и „кавачки клан“ имају по 105 и 140 чланова, тим редом. Они ће наставити да пажљиво прате политичке догађаје и бирају политичаре који су вољни да користе њихов новац за личне или политичке интересе. Недавно насиље у Еквадору можда чак помаже клановима да учврсте свој положај у трговини дрогом – сматрају у Глобалној иницијативи за борбу против организованог криминала.

Како се наводи, до 2020. године изгледало је да „кавачки клан“ побјеђује у рату, а био је и боље позициониран у послу с кокаином, док су важнији припадници „шкаљарског клана“ били убијени, а наводни вођа „кавачког клана“ преживио је покушај убиства у Украјини.

– Постоје сумње да ухапшени чланови могу несметано да раде иза решетака у Црној Гори, што је показала конфискација мобилних телефона скривених у њиховим ћелијама у јуну 2021. и новембру 2022. године. Иако је вођа „шкаљарског клана“ убијен 2022. године, моћ се помјерила у њихову корист низом хапшења припадника „кавачког клана“ 2021. и 2022. године и издавањем међународне потјернице против особе за коју се сумња да је њихов вођа. Суђења припадницима „кавачког клана“ у Србији, Црној Гори и Словенији ослабила су њихов положај у редовима органа за спровођење закона и царине. У међувремену, нека лица, за која се вјерује да су блиски сарадници „шкаљарског клана“, као што су Филип Кораћ и Лука Бојовић, више нису у била притвору. Брат убијеног вође „шкаљарског клана“, Игор Вукотић, наставља да избјегава правду упркос томе што је издата потјерница за њим 2018. године – истиче се у анализи.

Не ослањати се само на „скај“ комуникацију

Ако се комуникације из апликације Скy ЕЦЦ искључе из судских предмета, указују у анализи, вјероватно је да ће већина оптужби против осумњичених чланова кланова бити одбачена, те да ће то само ојачати кланове.

– У будућим истрагама, органи спровођења закона би требало да се ослањају на више од само Скy ЕЦЦ и да раде на обезбјеђивању нових доказа и свједока. Судије ће вјероватно инсистирати на више доказа од комуникација, као што је приказано у предмету против полицијског инспектора у Србији који је пружао повјерљиве полицијске податке трећим лицима у замјену за новац. У том контексту, органи спровођења закона у Србији и Црној Гори требало би да наставе да учествују у међународним истрагама – наводи се у анализи.

Наглашавају да тренутна ситуација фаворизује „шкаљарски клан“, упркос чињеници да су током сукоба претрпјели знатније жртве и били оптерећени међународним потјерницама – што је додатно повећало неједнакост која је већ постојала усљед мањег броја њихових припадника.

– Будући баланс моћи дијелом зависи од нивоа договора између црногорских и српских припадника „шкаљарског клана“, али, углавном од тога ко је бољи у управљању трговином кокаином и обезбјеђивању личне безбједности и политичке заштите како се сукоб наставља. Он зависи и од будућег утицаја Дарка Шарића у кокаинском бизнису – пише у анализи.

Судски поступци трају дуго

У анализи у Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала наводи се да и учинак кривичног правосуђа у Црној Гори и Србији отежава борбу против активности кланова, те да судски поступци трају дуго.

– Оптужени су у бјекству, а мало је свједока који сарађују, што значи да је тешко доказати оптужнице на суду. Чланови нижег ранга, који углавном дјелују као курири, преузимају одговорност у замјену за новчану надокнаду и правну заштиту. То је супротно ономе што се дешава, на примјер, у САД и Румунији, гдје се чланови кланова ефикасније процесуирају – истиче се у анализи.

Како наводе, четири фактора ће обликовати институционални одговор на кланове.

– Прво, резултати сарадње Србије и Црне Горе са страним кривично-правним институцијама. Друго, да ли се Скy ЕЦЦ комуникације сматрају прихватљивим као доказ на суду. Треће, да ли високо рангирани чланови имају информације које се могу користити за сузбијање тероризма, које могу да пруже у замјену за блаже казне. И на крају, коришћење информација које чланови кланова имају о могућој умијешаности политичких актера могла би да им омогући да раније изађу из притвора или да успори судске процесе – истиче се у анализи.

Србија и Црна Гора, наводе, требало би да имају више заједничких истражних тимова, да паралелно врше истраге и да заједно контролишу испоруке.

– Правосудна сарадња путем узајамне правне помоћи од кључне је важности јер је то једини начин да се обезбиједи пуна доказна снага на суду. Додатни прикривени исљедници – по могућности страни држављани – и домаћа обука могли би да помогну у постизању резултата. Требало би обновити прошле разговоре о балканском налогу за хапшење – поједностављеном прекограничном поступку судске предаје – за кривично гоњење или извршење казне затвора или налога за притвор. Такође, постоји потреба за побољшањем интегритета, не само у полицији, већ и у судовима, тужилаштву и безбједносним обавјештајним агенцијама. Могло би да буде корисно пружити подршку бугарској иницијативи за креирање мреже за унапређење регионалне сарадње јединица унутрашње безбједности – наводи се у анализи Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: