СКАНДАЛ: Хрватски министар цитира Алојзија Степинца – „Сваки камен у Боки говори хрватски“

Хрватски министар одбране Иван Анушић у сред Црне Горе цитирао је Алојзија Степинца, хрватског бискупа који је подржавао усташки покрет и Анта Павилеића, и који тврди да сваки камен у Боки Которској говори хрватски.

Он је то објавио на свом Фејсбук профилу.

Поводом обиљежавања Дана хрватског народа у Црној Гори, у Генералном конзулату Хрватске у Црној Гори разговарали смо о положају Хрвата, с нагласком на важност сарадње у рјешавању отворених питања како би се обезбиједила заштита права и интереса хрватске заједнице у Црној Гори, написао је у својој објави на Фејсбуку хрватски министар одбране Иван Анушић, пише Aloonline.me.

„Света миса у цркви св. Трипуна, заштитника Котора и Бокељске морнарице чију вишевјековну традицију чувају Хрвати као и Свечана академија те концерт поводом обиљежавања Дана хрватског народа, снажан је подсјетник на важну улогу хрватске традиције, културе и идентитета који су неизоставни дијелови повијесне и културне баштине Црне Горе, о чему свједочи и реченица Блаженог Алојзије Степинца “Сваки камен у Боки Которској говори хрватски”, каже се у објави хрватског министра.

Скандал за скандалом обиљежио је посјету хрватских министара Црној Гори а до момента писања овог текста апсолутно никакве реакције од стране званичне Подгорице није било.

Познато је да званични Загреб никада није јавно претендовао на територију Црне Горе, конкретно Боке Которске, међутим и даље се чују шумови појединаца који тврде да је Бока историјски била хрватска територија.

Стога, уколико министар одбране наших „драгих комшија“ цитира усташку у мантији Алојзија Степинца који каже да сваки камен Боке Которске говори хрватски, зар не би потенцијално могао да помисли да је Бока територија Хрватске те да крене у њено освајање?

Да све буде још горе, ово све долази само пар сати након што су припадници усташког ХОС-а (Хрватске Одбрамбене Снаге) поручиле да ће доћи по брод „Јадран“ око којег се Црна Гора и Хрватска споре.

Понављамо, званичне реакције Подгорице поводом овога није било чиме се поставља питање, је ли Црна Гора уопште дипломатски спремна да одговори на ове срамне поруке министара и ХОС-оваца или ће да ћути на пријетње и промовисање усташа кроз Црну Гору, пише АЛО.

А Црногорци као Црногорци, само ћуте и гледају: Ко је био Алојзије Степинац кога у сред Црне Горе цитира хрватски министар

„Апостолски војни викар“ злогласне усташке творевине Независне Државе Хрватске (НДХ) проглашен кривим због подржавања и подстрекивања усташа на монструозне злочине у вријеме Другог светског рата, али оцјене о његовој улози су и данас толико супротстављене да доводе до вербалних ратова, преноси Курир.

Тако и Политика и Борба тог времена 19. септембра пишу да је „суд усвојио предлог јавног тужиоца Јакова Блажовића да се спроведе истрага и подигне оптужница против Степинца“. Како се наводи у текстовима, надбискуп је „непосредни учесник, подстрекач и помагач у раду терористичке организације која је имала руководећу улогу у многобројним злочинима усташко-крижарских групица“, а често га називају и „усташа у свештеничкој одори“.

Тадашња београдска Борба 25. септебра 1946. године пише да је Степинац оптужен што је као учесник, помагач и подстрекач централне усташко-крижарске терористичке групе оптуженог Лисака, Шалића и дружине помагао и подстрекивао уопште организовање и злочине усташко-крижарских група у земљи;

Што је сарађивао са окупатором, најуже сарађивао и помагао такозвану НДХ, АнтА Павелића и усташе;

Што је организатор превођења Срба у Хрватској, Босни и Херцеговини на католичанство;

Што је као ‘апостолски војни викар’ у усташким и другим војним бандама Павелића организовао ‘војно душобрижништво’ постављајући у њега стотине свештеника који су подстрекивали усташе и друге на мржњу, борбу и злочине против хрватског и осталих народа Југославије и њихове ослободилачке борбе;

Што је у договору с Павелићем сакрио архиву усташког министарства иностраних послова и друге злочиначке усташке документе у надбискупском двору.“
„Блажени“ Степинац сматрао да је усташа Анте Павелић поглавар државе и да свештенство и народ треба да служе поглавнику!
Па ипак, оптужени Степинац је нехотице дао неколико признања, која бацају пуну свјетлост на цио његов издајнички рад и држање.

Тако је рекао да је Павелића сматрао за поглавара државе и да је баш због тога позвао народ и свештенство да служе поглавнику. (…) У току рата и непријатељске окупације оптужени Степинац ступио је у политичку сарадњу са непријатељем, пружајући му за све вријеме помоћ. Већ 12. априла 1941, када су се још водиле борбе са окупатором, он је као хрватски митрополит посјетио ‘војсковођу’ Славка Кватерника и честитао му успостављање НДХ. Неколико дана затим био је и у службеној посјети код Павелића. Тако је својим ставом гурнуо велики број свештеника и вјерника на пут који је водио у издају отаџбине и у многе ратне злочине. (…)

Свој злочиначки став оптужени Степинац показује и приликом такозваног прекрштавања Срба на католичку веру. После тих масовних прекрштавања усташе су на превару побиле десетине хиљада тих Срба и опљачкале њихову личну и црквену имовину. Он је та прекрштавања одобравао и тиме давао подстрека усташама за даље вршење злочина.

Почетком 1942. Ватикан поставља оптуженог Степинца за апостолског војног викара Павелићевих усташа и домобрана. Оптужени Степинац прима се те дужности и тако постаје највиши војни свештеник Павелићеве војске, свештеник коме су подређени сви остали војни свештеници. Јавни тужилац излаже низ примера о раду тих војних свештеника, из чијих су се редова регрутовали најкрволочнији усташки кољачи, као што је био, на пример, фратар Филиповић у Јасеновцу, а било је и других. Оптужени Степинац свим силама ради на јачању злочиначког усташког духа у Павелићевој војсци и јачању ратног напора окупатора.“

Хрвати желе да га канонизују, СПЦ не да

Хрватски католици покренули су процес канонизације Алојзија Степинца у свеца, међутим, то питање је у Римокатоличкој цркви и даље у фиоци.

Папа Франциско није желио да потпише тај акт, што указује да није стављена тачка на овај случај

„Процес проглашења Степинца за свеца је тренутно сторниран, али када дође следећи папа, процес ће вјероватно бити настављен. Тај процес је за Католичку цркву веома битан, јер они желе да за свеца прогласе Папу Пија ХИИ који је столовао у Ватикану током Другог свјетског рата, али прије њега треба канонизовати неку личност из тог периода, а Степинац је за то најпогоднији“, истакао је историчар Љубодраг Димић за „Вечерње новости“ прошле године.

Додао је да је процес канонизације Степинца сада заустављен и због спољнополитичких околности у које убраја јачање исламског фактора, миграције, али и кризу у Украјини, чији ће резултат бити значајан за даљи ток проглашења хрватског кардинала за свеца.

Степинац је проглашен блаженим, а Римокатоличка црква је покренула и процедуру његове канонизације, чему се Српска православна црква жестоко успротивила, јер га сматра одговорним за злочине над Србима у Хрватској за време НДХ и Анте Павелића.

(BORBA/Aloonline.me/Kurir/Vijesti)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: