Скандал: Весна Меденица провела у Спужу мање него неко ко је осумњичен за крађу новчаника!

Некадашња предсједница Врховног суда Весна Меденица, која је оптужена за нека од тежих кривичних дјела, за које се може изрећи затвор до осам година и која је током првог исказа индиректно поручила бившим колегама да је свједок „многих прљавих биографија“, провела је у притвору онолико времена, или чак мање, него неки окривљени за крађу или, рецимо, фалсификовање исправа, показује дио анализе Акције за социјалну правду (АСП) о одређивањима притвора.

Весни Меденици се оптужницом Специјалног државног тужилаштва (СДТ) на терет стављају кривична дјела за припадништво у стварању криминалне организације, за шта је запријећена казна до осам година затвора, три дјела противзаконитог утицаја, гдје је запријећена казна такође до осам година затвора, као и кривично дјело злоупотреба службеног положаја путем подстрекавања, гдје јој је запријећена казна затвора до пет година.

„Меденица је у притвору провела нешто више од пола године, када је судском одлуком пуштена да се брани са слободе. Тада је објашњено да више није постојала опасност од њеног бјекства, чиме је престао притворски основ који јој је био одређен, пише РТЦГ.
Током првог саслушања у истрази Меденица је изјавила да је ‘она свједок многих прљавих биографија, да можда она пуно зна, да су многе мјере тајног надзора биле код ње, али да та њена сазнања по том основу не може и неће никада бити основ њене одбране, јер је чисти професионалац’. Није познато да ли је ове наводе у међувремену истраживао СДТ, али је оптужница са овом изјавом свакако у рукама њених дојучерашњих колега, којима је годинама била шеф и који данас треба да јој суде“, истичу у АСП.

Како додају, један од законских основа за одређивање притвора јесте ометање кривичног поступка, али „утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче“, док Законик о кривичном поступку не препознаје као основ за притвор ометање поступка кроз утицај на носиоце судских власти, јер су судије дужне да суде без било каквог утицаја.

Међутим, питање је колико је то случај, а у свијетлу покренутих кривичних поступака против појединих судија и објелодањених преписки о утицајима на поједине судије, а које су тренутно „запљуснуле“ јавност.

„И док је Меденица била нешто дуже од пола године у притвору, а по основаним сумњама да је извршила више озбиљних кривичних дјела, анализа АСП-а показује да многа окривљена лица толико времена проводе у притвору и за сумње у извршење лакших кривичних дјела. Тако је у једном случају у Бијелом Пољу дошло до лишења слободе лица и одређивања притвора због кривичног дјела тешка крађа, који је продужаван до шест мјесеци. Дјело је квалификовано као тешка крађа због дрскости у извођењу, односно оштећена је праћена на улици и отета јој је торбица, у којој се налазио мобилни телефон вриједан 130 еура, док је у торбици било и 70 еура новца. Вриједност торбице накнадно је утврђена на пет еура. За кривично дјело тешке крађе може се изрећи казна затвора од једне до осам година, док Кривични законик препознаје и кривично дјело ситне крађе до 150 еура, за коју се може изрећи затвор до шест мјесеци. Крађе су један од најнеприхватљивијих облика друштвених понашања, а законски се нарочито води рачуна о кажњавању повратника. Оптужница СДТ-а терети Меденице (Весну и њеног сина Милоша Меденицу) да су тражили 15 одсто мита у односу на вриједност једног судског предмета, вриједности више стотина хиљада еура, за који је некадашња предсједница Врховног суда ургирала како би се пресудило супротно чињеничном стању у конкретном предмету“, наводе у саопштењу АСП-а.

Додају да у једном случају у Бару лицу је послије пет мјесеци продужен притвор због кривичног дјела обичне крађе, за које је запријећена новчана казна или затвор до три године. Суд је нашао да постоји опасност од понављања дјела, јер се радило о повратнику, оцјењујући да притвор није несразмјеран тежини дјела. У рјешењу о продужењу притвора се не наводи шта је украдени предмет.

„У једном другом случају о сумњи у кривично дјело фалсификовање исправе лицу је послије седам мјесеци боравка у притвору, и подизања оптужнице у међувремену, притвор продужен уз законски основ да постоји опасност од бјекства. Окривљеном је стављено на терет фалсификовање, за које је запријећена казна затвора од три мјесеца до пет година“, наводе у овој НВО.

Анализа дијела рјешења о одређивањима притвора, са фокусом на неколико основних судова у земљи, дио је пројекта којег АСП реализује уз финансијску подршку Грађанске алијансе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: