Сага о стању у којем се налази образовни систем Црне Горе може се отпочети овако: заробљен (још увијек) у партитократским постављењима, на удару сурових дневнополитичких препуцавања чије су главне карактеристике дупли аршини, лицемјерје а онда и злоупотреба образовног кадра а понајвише – оних који се образују.

Један дио тог система, гимназија „Слободан Шкеровић“ у Подгорици, угледна је образовно-васпитна установа која има дугу традицију, али има и „тамну страну“ те традиције. Наиме, проблеми који су данас актуелни нијесу почели прије двије недјеље када је свјетлост дана угледала исповијест бивше ученице те школе о сексуалном узнемиравању од стране професора у Гимназији, већ су се слични случајеви дешавали и раније.

Па ипак, третман који добијају руководиоци те установе од надлежних органа, а можда и јавности (или је амбијент био повољнији за заташкивање проблема и ућуткивање критичких гласова?) на примјеру претходно наведеног (по свим параметрима неморалног и неетичког поступања гимназијског професора) који је испливао 2024. године, и једног ранијег, из 2016. када је пресуђени сексуални преступник постао предавач у Гимназији, битно је различит.

Шта се то промијенило у мање од 10 година? Очигледно много, и очигледно је то омогућила промјена система вриједности (па макар то била и блага промјена) 2020. године, али нажалост и парадоксално – већи дио гонича из ове и заташкивачи из неких ранијих година су остали једни те исти људи. 

То говори о моралном капиталу, али и доводи у питање праведност и оправданост третмана који су завриједила два скандала која се повезују са Гимназијом. Најпогубнија и најстрашнија посљедица таквог поступања је измјештање фокуса са актера скандала и потпуно онемогућавање да се проблеми системски ријеше.

Осуђени сексуални напасник предавао у Гимназији

Подсјетимо, подгоричка гимназија је 2016. године била у центру интересовања због секс скандала када је процурио експлицитни снимак двоје ученика из тоалета те установе. А прије тога, исте године десио се још један скандалозан случај. Наиме, како су писали медији, сексуални напасник који је правоснажно осуђен у Србији је предавао у тој школи.

Он је раније хапшен због сумње да је сексуално напаствовао дјевојку из Новог Сада и осуђен је на десет мјесеци затвора. Наставник је „откривен“ након што је глас против његовог ангажмана подигло неколико родитеља дјеце којима он држи часове.

Иако је директорица школе Зоја Бојанић Лаловић, пише тада по објављивању ове вијести Мондо, поручила да ће раскинути уговор са приправником напасником уколико се утврди да је он правоснажно осуђен у Србији – он је и даље предавао у тој школи.

Након та два случаја, руководилац Гимназије није поднио оставку, нити је смијењена, те је наставила са радом у тој школи.

Различито третирање два скандалозна случаја од стране политичких актера у јавном животу Црне Горе крајње је упитан, и помјера фокус са горућих тема насиља у школама које је постојало раније, а нажалост постоји и сада.

Политичка воља да се ти проблеми рјешавају пријеко је потребна, али парадокс државе Црне Горе јесте што се та моћ за рјешавањем и одлуком ко ће бити на позицијама директора враћа у руке оних који су годинама ћутали и који праве јасне разлике у позивању на одговорност: подобни се штите, а неподобни и без правног основа и одбране се смјењују. И то их смјењују они који су дио дугогодишњег проблема.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Антисрпска матрица и министарка (пр)освете: Срби нису добродошли!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: